Оливер Вуловић: У име Бога и српског народа – одлазите!

Оливер Вуловић

Оливер Вуловић

После приморавања на апсолутно повлачење српског врха у Бриселу па и његовог игнорисања од стране Брисела и приштинске хунте у последњим моментима теренске реализације европско-шиптарске операције „зид”, пала ми је на памет скорашња изјава, боље рећи фрустрирани вапај Ханса Свободе „да се Русија што пре мора приволети на повратак у оквире европског дијалога”.

Та изјава је важна јер она приказује и описује политичку и економску немоћ која наступа код европских колонизатора када се ентитет – који они желе да покоре – измакне из процеса који они покушавају да креирају као модел и матрицу жртвиног политичко-економског реконфигурисања и историјско-моралног преумљења.

Русија се није само измакла из процеса, она је касније приморана да му се и оштро супротстави када је „оквир европског дијалога” прешао у свој други природни израз – оружану форму кроз, од ЕУ и САД подржану, агресију украјинских фашиста на руско становништво у Донбасу.

Српски државни врх је требало да искористи последњи акт очигледног политичког и војног непријатељства и понижавања државе од стране ЕУ апарата путем наређивања шиптарским оружаним формацијама да изврше војни десант усред остатака животног простора српског живља на Косову и Метохији.

Државни врх Србије је неизоставно морао тада да иступи из тзв. Бриселског дијалога, те га коначно прикаже онаквим какав јесте, као огољени тоталитаризам ЕУ олигархије у циљу, ако треба и оружаног наметања решења која су у супротности са нашим националним интересима.

Српски врх је требало да увиди прилику, а не да инсистира и медијски експонира препреку као алиби за своје кукавичко понашање.

Нису Николић, Вучић и Ђурић у Бриселу било шта спречили што је против Срба –нити ишта могу у оквиру тог „дијалога” да спрече. Нису они сачували никакав мир, јер мира у српским срединама на Косову и Метохији нема – Косово и Метохија су очигледан доказ да је апарат ЕУ у Бриселу опасан по регионални мир, да га угрожава и да проблем јужне српске покрајине мора бити враћен и опет изнесен у Уједињене нације. И то  са нагласком да је ЕУ са шиптарским терористима равноправни инспиратор провоцирања и изазивања ратног пожара на Балкану.

ЕУ чини све акте којим свесно доводи у опасност животе Срба на Косову и Метохији и РОСУ под политичким покровитељством упада у српска насеља. Другим речима, ЕУ се  вратила на пут да учини злочин против државе и мира као што га је на овим просторима већ учинила 1991. године.

brisel_kosovo

„Европски дијалог“ у Бриселу

О каквом онда миру горе поменута тројица господе говоре, када је становништво – чији су они мир својим последњим политичким акцијама као сачували – непрестано у жаришту све чешћих и чешћих европско-шиптарских интервенција као дела заједничке антисрпске агенде, и поред српског смерног и упорног самоубивствовања у „оквирима европског дијалога”?

Српски државни врх је наставком учествовања у тзв. Бриселском дијалогу саучесник у овој европској филозофији константне претње оружаном кризом као алата којим српско становништво држи у ропској покорности.

Још не заборављамо упад наше жандармерије на север Космета и престрављивање тамошњег становништва и присиљавање да учествује у шиптарским изборима.

У чему је разлика између Вучића и Недића – када ће и Вучић као и ономад Недић моћи само да прима лешеве и избеглице и пише писма окупаторима, то јест госпођи Могерини, тој политичкој наследници Феликса Бенцлера и Едмунда Фехезенмајера.

Да ли је то та врста мира који нам се чува?

Сачувај Боже Србе на Косову и Метохији таквог мира. Такав мир који се Србима очито спрема на Косову и Метохији су на исти начин чували Коштуница, Човић и Расим Љајић 2004. године, заједно са Хавијером Соланом, Харијем Холкером, као што га данас са Могеринијевом, Еулексом и РОСУ чувају Вучић, Николић и Ђурић.

Шта Николић више има да ради у Бриселу након пропасти Платформе, након појављивања РОСУ у српским селима? Шта он уопште више ради у српској политици, када се измакао и повукао баш у оном њеном делу где смо од њега највише очекивали и на крају крајева 2012. га изабрали, ако смо му већ опростили неспособност да се као државник искаже у другим сегментима високе политике?

Николић је 2012. од народа делегиран да заштити српски народ на Косову и Метохији, а не да буде Вучићева икебана и његов помоћни и повремени оштри језик.

То је можда њему могло да буде довољно за пуко формално обављање мандата и стварање мимикрије да у Србији постоји нека председничка администрација, али то није политика коју је на предизборним скуповима заговарао и обећавао да ће је водити када освоји власт.

Одакле Николићу идеја да му можемо више поклањати даље поверење и да је искрен, па макар на Сретење и направио ЗСО, када после свега основано можемо сумњати да ће Николић тај потез пре правити у корист свог предизборног маркетинга него на националну ползу?

Вест са сајта РТС-а

Вест са сајта РТС-а

ЗСО створена на предизборним манипулацијама руководства српских напредњака, а не на снажним и видљивим гаранцијама државе Србије, остаће само мисаони супстрат ван сваког политичког ефективног дејства и без икакве реалне даље политичке судбине и далекосежности – ако после стварања не буде Вучићева влада расписала изборе за органи власти ЗСО.

Срби на Косову и Метохији не желе ЗСО као посебан политички субјективитет подједнако удаљен и од Београда и од Приштине, како је то Николић натукнуо у једној од својих последњих изјава већ, ако и морају да истрпе ЗСО као наметнути политичко-територијални облик и форму свог опстанка на огњиштима, као уставно-правну категорију смештену у Србију а не тзв Уставну повељу или било који други квазизаконски акт власти приштинских Шиптара и њихових ЕУ ментора.

Мука нам је више од државне репресије против свакога ко не верује у напредњачко-социјалистичку визију мира и ратнохушкачког жига који нам утискују на кожу у очекивању нашег самоужасавања и самопрезира јер забога, ако смо против њиховог мира у којем Срба на Космету бива све мање, ми не мислимо добро Србији, заговорници смо држања целе Србије у изолацији због неколико десетина хиљада Срба у Ибарском Колашину и неодговорни смо јер не мислимо на Србе јужно од Ибра.

Као да Ракић и остали Срби, који су од Вучића захтевали одлучну реакцију државе приликом последњих бриселских ноћи, не мисле на свој народ и склони су неодговорним и исхитреним реакцијама.

У садашњој Србији, особа која се не слаже са политиком садашњег државног врха у за њега два најбитнија сегмента деловања – неолибералној економији и одржања статуса кво на штету српског живља на Косову и Метохији – бива стигматизована, изложена вербалној агресији и притајеним подлостима власти.

Ми бивамо проглашени и оглашени агресивним и незајажљивим етно-националистима, савременим фашистима који не разумеју осетљивост савременог политичког тренутка, лицима опседнутим историјским митовима који своје политичке циљеве желе да остваре путем распиривања примитивних и острашћених осећања на уштрб и на рачун већине која се просветлила и освестила под напредњачком влашћу.

Билборд на путу између Шапца и Лознице (Извор: Фејсбук)

Билборд на путу између Шапца и Лознице (Извор: Фејсбук)

Власт тада приступа суровом и сировом медијском цивилизовању нашег византијско-словенског подмуклог карактера, толико неспојивог са њиховом врхунском лутеранском политиком светског нивоа.

То нам говоре, тако нас карактеришу и против нас харангирају људи који на конференцији за штампу – пред изаслаником њиховог шефа из Подгорице – Србе у Црној Гори проглашавају националном мањином.

Ова влада не дозвољава и забрањује аргументовани критички став о њеној политици и са позиција моћи криминализује опоненте, а сама је препуна личности добрано повезаних са највећим криминалним групама на овим просторима – па ма колико гама ножева купила за српско здравство (као да им то није обавеза и дужност).

Због таквог карактера режима, политичког дискурса који Србе у региону сваког дана чини све даљим од матице, морамо да доведемо у питање жељу режима да и даље врши власт, морамо да га у целости оспоримо и затражимо његово одступање.

Србија је постала депонија политичких промашаја и економског иживљавања у којем се његовим величанством – буџетским суфицитом и представљањем просечног личног дохотка као резултата сабирања и каснијег дељења са бројем запослених Бајатовићеве и њему сличних милионских плата и надничарских 15.000 динара на југу централне Србије, медијски креира слика прогреса. Реална ситуација у држави јесте очајна и прихватљива једино моћнима из глобалне економске политике (као што су ММФ, Светска банка, Европска централна банка) и моћнима из англосаксонског геополитичког дискурса (као што су ЕУ и НАТО), док се просечни Србин оставља у исцрпљујућој заглављености живљења у стању које је око 1800. године карактерисало односе и ситуацију у ономе што се тада називало Европска Турска.

Вест на сајту "Блица"

Вест на сајту „Блица“

У Србији је страдао базични етички однос заједнице према појединцу, у којем су појам али и статус заједнице узурпирали они који су, рецимо, пустили приватну фирму Апекс да људе (који у престоници у просеку примају 30.000 динара месечно) прогања као дивље звери по градском превозу, уз асистенцију државне Комуналне полиције.

Нашу стварност конституише свакодневни низ неправди и свакојаког насиља којима, осим поменутог Апекса, својом делатношћу припомажу приватни извршитељи, распојасане приватне агенције великих банака, приватна обезбеђења, навијачке групе и други небројени и непоменути тамни кардинали српске свакодневнице.

Промашена и пропала политика државног врха на Косову и Метохији је један од степеника ка подруму, тамном вилајету у који нас упорно угуравају, без обзира на сву узвишену протестантску реторику којом то угуравање улепшавају.

Вилајет остаје вилајет ако изгледа као вилајет, ако функционише као вилајет и ако је велики као вилајет и ту помоћи нема макар и када онај који тим вилајетом влада неутемељено себе замишља да је нови Милош Велики.

У име Бога и народа – одлазите.

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , , , ,

1 reply

  1. ** ***…marsalu Zukovu, bi bilo veoma drago,da preuzme „odgovornost“, za pregovore u Briselu,onako „vojnicki“, a ne „ideoloski“,svestan da bi, imao zastoj, ne bi imao „sobodan prolaz“ kroz Srbiju,kao nekada davno 1945.godine.
    Na sceni nisu „naprednjaci“..“socijalisti“..na sceni, nisu „deca komunizma“..da, jesu, Zukov bi imao „slobodan prolaz“..u pitanju su deca „nedicevizma“..“Ljoticevizma“..koja,kao da uzurbano hrle „po suskavce“..“lutke koje trepcu“..jednostavno „cigani lete na nebo“..nebeki narod..?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s