Бошко Обрадовић: Можда Јеремић и Јанковић мене подрже у другом кругу

Очекујем коперникански обрт на изборима, каже лидер и кандидат Двери на предстојећим председничким изборима Бошко Обрадовић. На њима ће наступити под слоганом „Ко сме, тај и може“, а ту реченицу Живојина Мишића изабрао је, каже, јер верује да су Двери својим скупштинским наступом показале да смеју и умеју да се супротставе напредњачкој власти.

bosko-obradovic-dveri-na-ra

Бошко Обрадовић на Радио Спутњику

Обрадовић у емисији „Спутњик интервју“ наводи да је својим слоганом желео да подсети и на светлу војничку традицију Живојина Мишића и на „српску дрчност“, спремност да се супротставиш власти, побуњенички, бунтовни дух који нам мало недостаје.

„У скупштини сам показао да то могу и умем, а рекао бих да је то један од најважнијих задатака председничког кандидата — да дође до уравнотежења власти“, каже лидер Двери. Додаје да, поред председничких, не искључује ни парламентарне изборе. Двери се, истиче Обрадовић, не плаше ванредних парламентарних избора јер истраживања показују да рејтинг тог покрета расте. На подсећање да су Двери на прошлим изборима једва прошле цензус, каже да је и пет одсто гласова озбиљан проценат и да га не би потцењивао, посебно ако сте, како додаје, изложени оваквој врсти цензуре и напада од стране владајуће странке.

Опозиција је расцепкана, нема јединственог кандидата. Штавише, ви ћете бити кандидат Двери, али иако сте на претходним изборима били у коалицији са ДСС, та странка ће имати свог кандидата. Пре неколико месеци рекли сте да сте спремни да се повучете ако опозиција понуди неког бољег кандидата. Да ли сте и сада спремни?

— Сада се отворио један важнији проблем од уједињења опозиције, а то је на којој политици би се та опозиција ујединила против ове власти. Без обзира на то што постоји моја спремност да се повучем са председничке кандидатуре ако то има неки већи, општи интерес за државу Србију, зашто бисмо се одрицали кандидатуре за рачун неке политике која је иста као Вучићева. Ја не видим, рецимо, у кандидатурама Саше Јанковића или Вука Јеремића у чему се они разликују у спољној политици од Александра Вучића. Јесу ли они за наставак европских интеграција? Јесу. Шта је ту ново и различито? Они су опозициони кандидати. Ја поздрављам њихову кандидатуру из тог угла, и немам никакав проблем да изађем у ту врсту конкуренције. Али како је могуће имати заједничког кандидата око различитих политика. Мислим да сам дужан ову председничку кандидатуру оном евроскептичном делу Србије. Више од 40 одсто грађана Србије је веома критично према путу Србије у ЕУ, веома су нерасположени према уценама из Брисела, веома су на трагу оног што се дешава широм Европе, а то је талас еврореализма који јасно каже — нећемо више да трпимо диктате из Брисела.

Чију подршку очекујете?

— Ми, наравно, водимо такве разговоре са низом политичких организација. Између осталог, ти разговори су у току са ДСС, са одређеним бројем синдиката, група грађана. Политичке странке су постале монополисти политичког живота и ми подржавамо појаву различитих гласова народа који су ванстраначки.

Тај глас народа у читавој Европи постаје све значајнији, више те елите, мејнстрим, кандидати који сигурно побеђују попут Хилари Клинтон, као што видите, губе, а они аутсајдери као Доналд Трамп побеђују. И мене многи данас у Србији доживљају као аутсајдера, и често се може чути да немам неке шансе. Међутим, политика коју ја заступам у Србији је победничка политика широм Европе и света. Прилика да грађани чују за шта се ја залажем од потенцијалног политичког аутсајдера моћи ће да ме пребаци у раван неколико најозбиљнијих председничких кандидата из простог разлога што једини заступам ту политику коју грађани очекују и траже — политику промене ове власти, овакве погубне политике уласка у ЕУ по сваку цену и промене економског и социјалног модела који служи интересима Светске банке, ММФ-а, Брисела, а не служи интересима обичног човека и грађанина ове земље. Очекујем да се на наступајућим председничким изборима деси тај коперникански обрт српске политике.

Времена су тешка. Закувава се на Косову, доведен је у питање и бриселски дијалог. С друге стране, у БиХ напетост такође расте. Какав би то био коперникански обрт по ова два можда кључна питања за српско национално биће уколико бисте ви били председник?

— Нама је потребан један другачији председник — ни Томислав Николић ни Борис Тадић већ председник који пре свега доноси равнотежу власти, који ће ограничити личну власт Александра Вучића, председника који ће у парламент вратити сваки лош закон и председника који ће институцију народног референдум наметнути као једну од најважнијих демократских тековина. Дакле, не може нико да склопи Бриселски споразум или да нас насилно уводи у ЕУ или НАТО а да грађани нису питани. Што се тиче шире спољне политике, мислим да нам треба председник еврореалиста који види геополитичке промене у Европи у свету, који није еврофанатик и који неће личити на српске политичаре с краја осамдесетих који нису приметили да се распада бивша Југославија, да је комунизам пао и нестао, да је пао Берлински зид.

Треба нам председник који примећује да се ЕУ мења или распада пред нашим очима, да се ствара мултиполарни свет, да у том новом свету лако може доћи до договора САД и Русије, а Србија ту треба да нађе своје место. Ако Марин ле Пен, као један од најважнијих председничких кандидата у Француској, каже да се залаже за признање Крима, за шта се Двери годинама залажу, онда то говори да се та Европа мења. То треба да примети нови председник Србије, да буде еврореалиста, да се окрене много значајније Русији и да пронађе своје место у том потенцијалном новом америчко-руском партнерству.

Шта значи да се много значајније окрене Русији?

— То значи да се искористе сви они потенцијали сарадње са Русијом који су у претходном периоду неискоришћени зато што смо непрестано уцењивани из Брисела да не смемо да уђемо у ту врсту аранжмана са Русијом. Ту је најкарактеристичнији онај чувени пример кад је руски председник Владимир Путин био гост у Србији и рекао да има врло важну стратешку понуду за Србију, а то је да сада, када је руско тржиште значајно упражњено из разлога што су уведене контрасанкције европским произвођачима, Србија може да наступи на руском тржишту много озбиљније. Русија је спремна да инвестира у Србију, да направимо заједничка предузећа која би повећала српски извоз у Русију. Након више месеци се на то надовезао понудом да нам се отвори тржиште Евроазијске економске уније. Ми смо на столу имали ту понуду руског председника, а једноставно смо прешли преко ње јер смо истог дана добили позив из Брисела у ком нам је отприлике речено: ако то урадите, не можете даље напредовати на путу ка ЕУ.

Шта бисте урадили када су питању Косово и Република Српска? Да ли бисте прекинули бриселске преговоре и кренули у директне преговоре?

— Апсолутно, наш је вишегодишњи став да су преговори у ЕУ су искључиво на нашу штету. Наша идеја је да се прекину преговори о статусу КиМ у Бриселу, аутоматски се ти преговори враћају тамо одакле су и делегирани, а то је СБ УН, где ми имамо савезнике у Русији и Кини, и где не може да се договори ништа што је на штету српских националних и државних интереса.

Треба нам председник који примећује да се ЕУ мења или распада пред нашим очима, да се ствара мултиполарни свет, да у том новом свету лако може доћи до договора САД и Русије, а Србија ту треба да нађе своје место. Ако Марин ле Пен, као један од најважнијих председничких кандидата у Француској, каже да се залаже за признање Крима, за шта се Двери годинама залажу, онда то говори да се та Европа мења. То треба да примети нови председник Србије, да буде еврореалиста, да се окрене много значајније Русији и да пронађе своје место у том потенцијалном новом америчко-руском партнерству.

Шта значи да се много значајније окрене Русији?

— То значи да се искористе сви они потенцијали сарадње са Русијом који су у претходном периоду неискоришћени зато што смо непрестано уцењивани из Брисела да не смемо да уђемо у ту врсту аранжмана са Русијом. Ту је најкарактеристичнији онај чувени пример кад је руски председник Владимир Путин био гост у Србији и рекао да има врло важну стратешку понуду за Србију, а то је да сада, када је руско тржиште значајно упражњено из разлога што су уведене контрасанкције европским произвођачима, Србија може да наступи на руском тржишту много озбиљније. Русија је спремна да инвестира у Србију, да направимо заједничка предузећа која би повећала српски извоз у Русију. Након више месеци се на то надовезао понудом да нам се отвори тржиште Евроазијске економске уније. Ми смо на столу имали ту понуду руског председника, а једноставно смо прешли преко ње јер смо истог дана добили позив из Брисела у ком нам је отприлике речено: ако то урадите, не можете даље напредовати на путу ка ЕУ.

Шта бисте урадили када су питању Косово и Република Српска? Да ли бисте прекинули бриселске преговоре и кренули у директне преговоре?

— Апсолутно, наш је вишегодишњи став да су преговори у ЕУ су искључиво на нашу штету. Наша идеја је да се прекину преговори о статусу КиМ у Бриселу, аутоматски се ти преговори враћају тамо одакле су и делегирани, а то је СБ УН, где ми имамо савезнике у Русији и Кини, и где не може да се договори ништа што је на штету српских националних и државних интереса.

Пошто верујем да сте реалан човек и свесни сте да ћете тешко ући у други круг председничких избора, ако бисте морали да бирате између кандидата СНС и Вука Јеремића или Саше Јанковића, кога бисте подржали?

— Мислим да нисам баш без шанси. Ако грађани буду имали прилику да чују моју политику и у чему се ја разликујем од Вука Јеремића, Саше Јанковића или Војислава Шешеља, и те како могу да изненаде и да ми дају предност у односу на њих. Јер свако ко жели озбиљну опозицију влади Александра Вучића неће гласати за Војислава Шешеља јер зна да он није озбиљна опозиција. Свако ко не жели да наставља европске интеграције не жели да гласа за Вука Јеремића, који наставља европске интеграције, и даће глас мени као провереном и доказаном евроскептику. Свако коме Саша Јанковић није довољно патриотски кандидат из простог разлога што су му ближе неке западњачке идеје него аутентичне српске, наравно да ће пре дати подршку мени.

Када узмете све то у обзир, видите да ја нисам уопште тако наиван кандидат. Сви они који виде одређене мане ове тројице претендената на други круг схватају да постоји четврта опција и да тај политички аутсајдер Бошко Обрадовић одједном постаје веома интересантан. Ако се томе дода политика Двери, наша породична политика, наш економски патриотизам, то што заступамо обичног човека, онда мислим да моје шансе и те како расту и да сам озбиљнији кандидат од поменуте тројице. У мојој кандидатури се види нова енергија, виде се нове идеје, нешто што је данас актуелно широм Европе и света. Желео бих пре свега да истрчим поштено, мушки ту председничку трку, да Србија чује и једну другачију политику у односу на то што је до сада могла да слуша последњих 26 година, а онда да видимо ко улази у други круг. Можда ће они бити у прилици да се изјашњавају да ли ће мене подржати у другом кругу председничких избора против кандидата СНС.

Тања Трикић

(Спутњик, 19. 1. 2017)

Бошко Обрадовић: Иза Вучићеве спољне политике стоји Вучићев бизнис и прање пара

Јавно указујем на спрегу Вучићеве спољне политике и финансијских малверзација. Вучићева нападна спољно-политичка пријатељства неодвојива су од бизнис-комбинација које заправо стоје иза њих. Посебно треба испитати токове новца који од стране Владе Србије и СНС-а иде страним лобистичким кућама попут британског „Bell Pottingerˮ-а или који је Вучић послао породици Клинтон као подршку председничкој кампањи Хилари Клинтон.

Бошко Обрадовић (Извор: Двери)

Бошко Обрадовић (Извор: Двери)

Када Александар Вучић отвара нову страницу односа са ХДЗ-ом или Едијом Рамом иза тога увек стоји пословна комбинација, али не у економском интересу Србије већ у искључивом личном интересу Александра Вучића и његовог окружења. Када у Србију доводи Тениса – то је онда дуг Ангели Меркел и ко зна која додатна лична пословна комбинација. Слично је када је у питању извоз оружја или већ традиционални посао за личне комбинације свих режима – путно асфалтирање у Србији, које је Вучић поверио Звонку Веселиновићу. Посебно треба испитати токове новца који од стране Владе Србије и СНС иде страним лобистичким кућама попут британског „Bell Pottingerˮ-а или који је Вучић послао породици Клинтон као подршку председничкој кампањи Хилари Клинтон.

Врхунац овог политичко-пословног круга пријатеља Александра Вучића свакако је Мило Ђукановића, који има огромну улогу у формирању и финансијском одржавању СНС-а. Без Мила Ђукановића не би било СНС-а. Сада Вучић ту услугу враћа Ђукановићу кроз подршку монтираним процесима у Црној Гори у вези са измишљеним државним ударом на дан избора. Вучић је ту спреман да жртвује и српске држављане који су лажно оптужени од стране црногорског тужилаштва.

Међутим, ту није крај овој вишегодишњој чврстој коалицији између Ђукановића и Вучића. Главна поента ове коалиције је у обезбеђивању безбедности за породицу Ђукановић и њихово богатство. Улога Вучића је да – пошто то више није могуће нигде на свету – ту безбедност Ђукановићу обезбеди у Србији. Мило Ђукановић већ дуже време нема где да побегне и опере опљачкане паре у Црној Гори, па му логистику за то у Србији пружа Александар Вучић. Један од главних начина за прање Ђукановићевих пара јесте управо пројекат „Београд на водиˮ, у коме су страни инвеститори само маска за прање Ђукановићевих пара. Овде посебно треба испитати улогу Владимира Бебе Поповића и Вучићевог кума Николе Петровића. На тај начин је Србија постала држава која пружа заштиту једном од највећих балканских криминалаца.

Када ствари сагледамо из овог угла, са Вучићеве главе спада лажни ореол борца против криминала и корупције, поштењачине који је сва своја интересовања посветио бризи за добробит Србије, и добијамо једну потпуну другу слику која мора бити забрањена за јавност како би се и даље стварала лажна слика о новом највећем сину свих народа и народности.

Зато позивам Александра Вучића на директан ТВ дуел на коме ће јавности објаснити све своје политичко-пословне комбинације: од ХДЗ-а и Едија Раме, преко Тениса, Британаца и Хилари Клинтон, до Звонка Веселиновића, Николе Петровића и Мила Ђукановића.

Аутор је Председник Српског покрета Двери

(Двери, 18. 1. 2017)

Бошко Обрадовић: Премијер и две Јелене

Лидер СНС, који пет година није изашао ни на један ТВ дуел са било којим представником опозиције, увек нађе времена за ТВ дуеле са две Јелене: Јеленом Карлеушом и Јеленом Милић.

Бошко Обрадовић (Фото: Божидар Петровић/Фонет)

Бошко Обрадовић (Фото: Божидар Петровић/Фонет)

Како је могуће да има времена за ТВ дебате са њима, а нема времена за суочавање са правом опозицијом? Кога у Србији политички представљају Јелена Карлеуша и Јелена Милић? Никога! Зато Вучић излази на дуеле са њима. Зашто онда не изађе и на ТВ дуел са неким ко заиста представља глас народа, бираче, има парламентарни статус и политичку тежину за разлику од две поменуте даме?

Зато што не сме! Лажни патриота Вучић не сме да изађе на дуел ниједном представнику опозиције. Вучић бира Јелену Милић зато што је она као агент интереса НАТО пакта у Србији омражена у народу и као таква једина на јавној и медијској сцени поред које Вучић може да изгледа као патриота. Али, и Милићка га је лепо подсетила – да је он много више на вези са њеним НАТО шефовима у иностранству, као и са онима који су бомбардовали Србију попут Блера, Шредера и Клинтонових.

Више је него јасно да је Вучић у предизборној кампањи, да је проваљена намера његовог сулудог и опасног потеза са возом за Косово који је требало да га представи као великог заштитника српског народа и да је онда то морао да замаскира новом представом чији је циљ био да обмане грађане убеђујући их да се бори за интересе нашег народа и државе. Заиста сраман покушај лажног патриоте Вучића.

Слично се понаша и Томислав Николић, који се после пет година пробудио из политичке коме и сетио одбране Косова и Метохије. Где сте били, господине Николићу, кад су склапани неуставни Бриселски споразуми и укидане институције државе Србије на КиМ? Шта би са оном вашом платформом за Косово и Метохију, господине Николићу?

Каква глума, каква превара, каква лаж! Ваше време, господо напредњаци, убрзано пролази. Почела је да вас хвата паника. Зато се и плашите сучељавања са опозицијом. Зато и можете да гостујете у ТВ емисијама само са две Јелене. То је мера ваше политике, храбрости и поштења.

Аутор је преседник Двери и народни посланик

(Данас, 17. 1. 2017)

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s