Прије неки дан похапсише пет ортопеда Војне болнице у Нишу и неколико власника фирми које је баве дистрибуцијом и продајом ортопедских помагала и медикамената на подручју Јужне Србије, због постојања основане сумње да су први починили злоупотребу службеног положаја и примања мита, а други давања мита.
Илустрација: Profimedia, Flickr/Keith Allison
Пет доктора, то је већ организована група.
Међутим, да су баш толико застранили – не пије воду.
Суд доказа да је и Млађан Динкић, као политичар, невин, а тужилаштво у Нишу наводно сумњичи докторе по писању појединих медија, или је то само на нивоу предистражних радњи – што је далеко прихватљивије чињеничном стању.
Није проблем у докторима већ у мишљењу јавности.
Ти доктори су србска војска.
Као и они војници и полицајци из Здружених снага, који по овом мразу патролирају на границама према Бугарској и БЈР Македонији.
Јавност је упозната да су доктори Војне болнице Ниш ухапшени и горњи закључак („криви су“) се природно намеће сваком становнику Србије, који ионако живи у тешком материјалном стању – захваљујући невиним политичарима.
Вучић у Скупштини држи „затворско одело“ намењено Динкићу (Архивска фотографија)
Ипак, не треба заборавити да су ти доктори наши дједови, очеви, синови – односно једни од нас.
Тако какви смо ми – такви су и они, добро је да су наши, јер да су туђи – онда би то значило да издржавамо туђу војску, а турског земана доста је и нашим прецима било.
Грђи примјер је хапшење припадника Саобраћајне полиције у Чачку, и то баш у вријеме када су синдикати полиције и војске одлучили да скрену пажњу на положај својих чланова.
Положај им је такав каква је и Србија, бајковит – ако вјерујете у бајке.
Може бити и горе, па је добро и овако.
Ево више ни Богољуб Карић није сумњив.
Извор: Политика
Па сада ви закључите да ли руководство Србије самостално доноси одлуке или то раде и по налогу тајкуна и неких других битних глобалних играча.
О суду и тужилаштву као „независним“ институцијама имате право на своје мишљење, посебно на oснову радних спорова, спорова у вези са тужбама Јавних предузећа због ваших дугова…
Categories: Четири стотине речи
Оставите коментар