Драгослав Пакић: За нову НАТО добронамерну интервенцију спремни!

Загребачки „Вечерњи лист“ открива одавно познати тајни документ хуманитарне НАТО организације из кога се види да су ови миротворци спремни да на Балкану, уколико дође до међунационалних конфликата, поново војно интервенишу. Против Србије.

Маскирани НАТО војници у Литванији вежбају "урбано ратовање" (Извор: Ројтерс/Вечерњи лист)

Маскирани НАТО војници у Литванији вежбају „урбано ратовање“ (Извор: Ројтерс/Вечерњи лист)

Овога пута би то, према документу, било много једноставније јер би НАТО био потпомогнут модерно наоружаном Хрватском, која већ исписује свечане поздраве „За НАТО спремни“, и Црном Гором која, као ударно јужно крило пробуђене Хрватске, то само што није.

Шиптари би помагали из најмодерније војне базе у Џејмс Бонд стилу, а Бошњаци би надирали турском коњицом коју им је својевремено обећао ага Давутоглу. Њега, додуше, више нема на политичкој сцени, али је зато коња колико би свака поштена душа само пожелети могла.

Високи представник у Сарајеву, позивајући се на назначени папир, ниски корушки Словенац, Инцко, сваку своју јутарњу молитву почиње речима римског сенатора Катона Старијег: „Уосталом, сматрам да би Додика и Републику Српску требало разорити!“, што би се на чистом словеначком рекло „Im Ubrigen bin ich der Meinung dass Dodik zerstart werden muss“!

Из документа се такође сазнаје шта би, у случају хуманитарне интервенције, могла бити легитимна мета, шта унапред испланирана колатерална штета, а шта би остало ван домашаја уранијумских пројектила. Тако се каже да се болнице и школе више неће нападати јер изгледају као да су колико јуче већ бомбардоване. Зграда Телевизије ће бити под надзором и ван интересовања НАТО пилота јер се рачуна да би нови састав ове куће, јавног сервиса, био од велике помоћи за проналажење и проказивање Срба одговорних за добронамерну војну интервенцију.

Кинеска амбасада такође није на списку одабраних циљева јер је кинески мост на Дунаву између Борче и Земуна далеко атрактивнија и погоднија мета. Дунав ће ионако од Срба бити одузет, јер ови имају своју Мораву, па би ово бомбардовање било на „ничијој територији“.

НАТО агресија 1999: зграда МУП-а Србије у пламену (Фото Танјуг)

НАТО „вежба“ рушење зграда 1999. године: МУП Србије (Фото: Танјуг)

Како по српским пругама јурцају руски возови без возног реда, сматра се да би, као такви, били изванредна легитимна мета за увежбавање пилота у гађању покретних циљева.

Неки нови „Бљесак“ или нека „Олуја“ у документу се посебно не истичу осим што се наглашава да је довољно и пожељно да се датуми тих догодовштина обележавају као велике победе у Домовинском рату. Све је исто, само Срба нема!

Док се не стекну сви услови за интервенцију, Хрватска мора наставити ситно убацивање клипова у точкове српских кола која се, без алтернативе, крећу ка Европској унији. Захтеви као што су враћање у Хрватску православних икона и црквених књига штампаних ћирилицом, наравно без њихових власника Срба, мора бити свакодневни задатак као необориви доказ просвећености потражиоца. Овакав задатак је тим пре оправданији кад се зна да „лепе књиге лепо горе“, а што је још горе, то се својевремено лепо могло видети у сплитском и ријечком либроциду. Тада је на ломачама модерне инквизиције изгорело више хиљада ћириличних књига.

Иако постављени услови, да се у Србији хрватска деца морају образовати на матерњем језику и користити искључиво латиничко писмо, нису оправдани, јер и српска деца више не познају ћирилицу а „матерњи језик“ је званично писмо државе Црне Горе, на овоме се ипак мора инсистирати све док се Срби не досете да би и они у Београду могли да разбијају табле са латиничним натписима као што то Хрвати раде у Вуковару са ћирилицом.

Тада би Београд личио на стаклену менажерију кроз коју је прошло крдо слонова на свом путу ка Европи што би већ био оправдан разлог за војну интервенцију.

Најнепожељнија ствар би могла бити ако би и Срби за језик у службеној употреби увели „матерњи“ који би се писао латиницом и имао два нова слова које не би могла да разуме и протумачи ни једна српска мајка. Тако би српски језик пао на два слова што би отклонило сваку потребу за евентуалном војном интервенцијом.

Остаје, међутим, да се разјасни да ли је могуће да се Србима и са два слова црно пише. Ако није, ето рата.

Србија је захвална „Вечерњем листу“ на открићу топле воде и рупе на саксији. Само на основу таквог открића, ако би било довољно државничке мудрости, Србија би још овог тренутка морала да почне са припремама за ефикасну одбрану. Пред Хашким трибуналом.



Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. Поздрав НАТО – добронамерницима и њиховим присталицама:

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s