Ђакон Ненад Илић: Последње записане речи св. Петра Цетињског

Срећан Вам празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског. Свима који славе – срећна слава!

ni-1112016

Браћи и сестрама Србима и Српкињама у Црној Гори, на празник нашег великог светитеља Петра Цетињског посебне жеље да чувају и јачају своју веру и национални идентитет, а оним другима – да покушају да без брисања делова текста 🙂 с пажњом и љубављу тумаче последње записане речи Светога:

„Поздравите ми сву браћу Црногорце и кажите им, да иако им се њихов Господар преселио у вјечност, да је његова топла и посљедња жеља, да му његова слободна браћа Црногорци у миру и братској љубави бране своју богодану слободу, и да не забораве да су Црногорци и слободни јунаци.

У мучној и кукавној али слободној земљи преживјех младу нејакост и сиједу старост. Божа је воља, да се с вама растанем вјечно, но не заборавите на моје ријечи.

Збогом слободне горе, и не увенула ви слава доклен траје свијета и вијека! Благодат Божија по сриједи вас и свега рода србска!“

Наслов: Стање ствари

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. ПЕТАР I ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

    Рођен је на Његушима 13. априла 1747. Школовао се у Русији (1762-1766). Вратио се у Црну Гору и постао архимандрит. Петар је 1779. био у једноj црногорској делегацији која је у Бечу од царице Марије Терезије тражила покровитељство и финансијску подршку Црној Гори.

    Митрополит црногорски постао је 1784, у веома тешком времену за Црну Гору. Пошто се завладичио у Карловцима, кренуо је за Русију у нади да ће добити помоћ. Како се у Русији још раније дознало за црногорске и лично Петрове тужбе на Русију у аустријској престоници 1779, био је грубо примљен од Потемкина, па чак и удаљен из Русије. Царица Катарина II покушала је да овај случај изглади и да Црну Гору поново веже за Русију. Прилике у Црној Гори биле су изузетно тешке. Турци су упали у Црну Гору и опустошили је до Цетиња. Села су попаљена и опустошена. Народ без кућа, живи по пећинама, глад свуда, племена закрвљена. Владика предузима све да среди ситуацију: путује по Црној Гори, мири завађена племена, сузбија крвну освету. Дуг и упоран посао му је и сузбијање ширења аустријског утицаја у Црној Гори, при чему се сукобљава са гувернадуром Јованом Радоњићем, аустрофилом по убеђењу.

    За време Наполеонових ратова Црногорци се успешно боре против Француза у Боки Которској. Интересантна је порука Петра I маршалу Мармону у том периоду. На маршалово питање колико има од Боке до Цетиња, одговор је да има три сата хода, али за пријатеље, а да непријатељи тамо никада неће стићи.

    На изградњи државног апарата Петар I је урадио следеће: 1796, на Преображење, сазвао је скупштину на Цетињу, која је усвојила „Стегу“, први писани црногорски закон. Уз то заводи порезе, организује
    „Правитељство суда црногорског и брдског“. Црногорци пружају врло јак отпор новинама које заводи Петар I. Лично храбар, веома способан, а уз то и свестан да Црна Гора мора ићи тим путем, Петар I је, без војске и полиције, ауторитетом верског и политичког вође ишао ка стварању модерне државе у Црној Гори. Умро је 30. октобра 1830. на Цетињу.

    Свиђа ми се

  2. Из Тестамента Светог Петра Цетињског:

    ”… Исто тако да Бог да и ономе, кои би вас од вјерности к благочестивој и Христољубивој Русии отлучити поискао и свакојему ако би се кои из вас Церногорацах и Берђанах нашао да помисли отступити од покровитељства и нада на једнородну и јединовјерну нама Русију, да Бог дајакиј те од њега живога месо одпадало и свако добро временито и вјечно отступило! Свијема, пак, добријема, вјернијема и кои гођ ово моје потоње писмо послушају и саверше да буде најусердније моје отеческо и Архијерејско благословеније от рода в род родов и во вјеки вјеков! Амин.”

    ( http://www.njegos.org/petrovics/svpetar2.htm )

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s