Вук Јеремић: Вучићев кандидат на председничким изборима биће Александар Вучић

Први интервју Вука Јеремића после трке за генсека УН: Наш успех је добар за Србију

Бесмислица је да ћу бити Вучићев кандидат на председничким изборима. Ма шта ко о томе тренутно мислио и говорио, Вучићев кандидат ће бити Александар Вучић.

Вук Јеремић (Фото: Промо)

Вук Јеремић (Фото: Промо)

Ово за „Блиц“ каже председник ЦИРСД Вук Јеремић. Он у првом интервјуу након освојеног сјајног другог места у трци за генералног секретара УН ексклузивно за наш лист сумира утиске вишемесечне кампање, говори о подршци Владе Србије коју је имао, о трошковима кампање, али открива и хоће ли бити кандидат на председничким изборима.

Хоћете ли бити кандидат за председника Србије?

– Као кандидат Србије за УН борио сам се свим срцем, дао сам свој максимум и нисам калкулисао. Осећам да ми је после овог изузетно захтевног периода потребно неко време за интроспекцију, па и за одмор. Увек сам настојао да важне одлуке у животу не доносим без коренитог промишљања и саветовања с људима које поштујем, укључујући своју породицу.

Како коментаришете то што сте константно у врху популарности, а престали сте да се бавите дневном политиком?

– Верујем да одговоран однос према послу кад-тад буде примећен и адекватно вреднован. Већ четири године нисам активан у страначком животу, а и пре тога сам се бавио питањима око којих је постојао релативно висок степен сагласности на политичкој сцени. То свакако не значи да нисам упућен у то шта се дешава у Србији.

Како коментаришете резултат који сте остварили у трци за генералног секретара УН?

– У трци за првог човека УН учествовало је 13 изузетно јаких кандидата из свих делова света. Међу њима је било шефова моћних међународних агенција, бивших и актуелних председника, премијера и министара спољних послова, председавајући ЕУ, утицајна потпредседница Европске комисије, итд. Те кандидатуре су имале снажну подршку и проходност захваљујући својим формалним капацитетима. У тако озбиљној конкуренцији мислим да смо остварили за многе неочекивано добар резултат, друго место у укупном пласману, а прво у нашој регионалној групи. Верујем да би овај успех могао олакшати пут будућим међународним иницијативама Србије.

Премијер Вучић је рекао да сте наводно освојили друго место? Откуд опречне информације?

– Могуће је да није био добро информисан. У шест кругова гласања у Савету безбедности, кандидатура Србије је добила укупно други највећи број позитивних (48) и други најмањи број негативних гласова (30) – што је свакако најсвеобухватнији показатељ. У последњем кругу изјашњавања били смо поравнати с председавајућом ЕУ Словачком, док смо у претходном били испред ње. Бољи укупан резултат од Србије је остварила једино Португалија, односно Антонио Гутереш.

Извор: РАС Србија

Извор: РАС Србија

Најбоље сте пласирани кандидат из источне Европе, али ипак нисте изабрани. Зашто није поштован принцип ротације региона?

– Многи су очекивали да ће тај принцип бити уважен, као што је био случај деценијама. Ми смо се изборили за то да кандидатура Србије буде једна од свега три или четири о којима су на крају преговарале сталне чланице Савета безбедности. Ти преговори су се одвијали иза затворених врата, и у њима су, нажалост, превагу однели неки други параметри.

Кажу да вас је однос према Косову коштао функције генсека?

– У свим пословима које сам радио трудио сам се да се чврсто држим одређених принципа, међу којима је цивилизовано, али и стоичко супротстављање било каквом наметању или искључивости. Због тога не жалим, мислим да нам је то омогућило да направимо приличан број пријатеља у свету, али и да стекнемо поштовање многих с којима смо се разилазили у политичким ставовима.

Да ли сте можда очекивали већу подршку Русије?

– Захвалан сам на подршци коју је Русија пружила нашој кандидатури. Коначни договор великих сила је изоставио принцип регионалне ротације, што је верујем разочарало многе у источној Европи. Но треба бити свестан да политика, укључујући међународну, представља уметност могућег.

Колико сте задовољни подршком коју сте добили од Владе Србије?

– Државни врх је пружио онолику подршку колику је сматрао да треба.

То није одговор на питање. Утисак је да сте ову трку касно започели и изнели углавном сами?

– Влада Србије ме је званично номиновала тек половином априла – нажалост, доста касније него што је било оптимално. Без тога у трци не бих ни могао да учествујем, с обзиром на то да нисам желео да прихватим понуде да у њој наступим под туђом заставом. Током кампање упућено је неколико писама у којима је затражена подршка за кандидатуру.

Ко је из врха власти највише учинио?

– Председник Томислав Николић је помогао где је био у прилици, а један број људи из МСП, пре свих министар Ивица Дачић, заиста су учинили све што је било у њиховој моћи. На томе сам им искрено захвалан.

Ко вам је из Србије честитао на освојеном другом месту у свету?

– Искрено ме радује то што је домаћа јавност готово неподељено стала иза ове кандидатуре и што су многи наши људи пружали подршку и охрабрења као да игра репрезентација. То ми је вероватно највећа сатисфакција – спознаја да, упркос свим разочарањима, још увек нисмо потпуно изгубили веру у смисао борбе за јавни интерес и бољу позицију Србије у свету.

Да ли вам је честитао неко из државног врха?

– Дан након последњег гласања ја сам позвао њих да их обавестим о коначном резултату и захвалим се на сарадњи. Том приликом су ми честитали.

Да ли вас је нешто током кампање посебно обрадовало или разочарало?

– Обрадовали су ме коментари многих угледних светских актера да је наша кампања била најдинамичнија и да је, као једина испраћена детаљном платформом за реформу УН, донела квалитет изборном процесу. Слично важи и за неке од најутицајнијих светских медија. Ако „Волстрит џорнал“, чија наклоност не може да се нареди или купи, заузме званичан редакцијски став да је кандидатура Србије најбоља од свих које су у оптицају за највишу позицију у међународним односима, онда имамо разлога да будемо задовољни.

Колико сте километара прешли у кампањи?

– Нисмо бројали километре. Фокусирали смо се, пре свега, на чланице Савета безбедности, али и на друге земље од посебног утицаја у својим регионима.

Како је кампања на вас утицала?

– Ово је било једно изванредно искуство. Имао сам прилику да се сретнем и разговарам не само с великим бројем светских лидера већ и с многим пословним људима од глобалног значаја, еминентним интелектуалцима, уметницима, новинарима, креаторима светског јавног мњења… Верујем да сам сада нешто зрелији и да ми је разумевање света, као и многих феномена који нас окружују, донекле свеобухватније и изоштреније него што је било пре. Пре свега на то како у пракси изгледају дипломатска сучељавања и договори великих сила. Али такође и на то како се данас стратешки позиционира и усмерава крупни капитал, најновије технолошке и образовне трендове, као и ризике које са собом носе растуће социјалне неједнакости.

Шта ће бити са ЦИРСД-ом?

– У сваком случају ћу наставити да уз помоћ својих сарадника развијам ЦИРСД, од којег смо већ створили међународно уважен и препознатљив бренд.

Држава није потрошила ни динара

Моја кампања у трци за генералног секретара УН је коштала 211.570 евра. Највећу ставку представљају трошкови путовања. Мање ставке се односе на израду платформе, као и на превођење докумената. Кандидатура Србије је била специфична и по томе што ниједним својим делом није финансирана из државног или било ког другог јавног буџета. Једини смо имали детаљно разрађен и јавно доступан план за реформу УН. Та платформа је била основ за генерисање приватних донација широм света. Држава Србија није потрошила ни динар.

Повратак у ДС није претерано вероватан

Како коментаришете избор Драгана Шутановца за новог председника ДС?

– Први непосредни избори за органе једне странке су значајан допринос демократији у овој земљи. На томе ДС-у свакако треба честитати, као и Драгану Шутановцу на уверљивој победи.

Да ли сте икада помислили да се вратите у ДС?

– Очекивао сам једно време да ће странка поништити нелегалну одлуку о мом избацивању током председавања Генералном скупштином УН, пре свега због свог сопственог угледа и улоге коју је играла у демократизацији друштва. Не мислим више да је то претерано вероватно.

С ким из ДС комуницирате?

– Са свима онима с којима сам комуницирао и пре искључења из странке.

Вучић: Јеремић, још једна пророчица

Премијер Александар Вучић изјавио је данас, поводом изјаве Вука Јеремића да ће на председничким изборима у Србији „Вучићев кандидат бити Вучић“, да је из тога схватио да постоји још једна „баба гатара“.

Вучић је, одговарајући на питања новинара у Врањској Бањи, рекао да текст није читао, али да су му показали тај наслов.

Он је поручио да ће и даље да се бави бањама, отварањем фабрика, развојем, новим инвестицијама…

„А, они који немају друга посла нека баце пасуљ, мало карте… сада сам сазнао да има још једна гатара у Србији“, приметио је.

Ивана Мастиловић Јаснић

Наслов: Стање ствари

(Блиц, 16. 10. 2016)

Може ли Јеремић на Андрићев венац као „син нације“

Он се дефинитивно вратио у Србију и гледа да се позиционира – и као неко ко је био на светској сцени одмах се тако поставио да таргетира Вучића и преко њега уђе у центар политичких збивања, каже Драгомир Анђелковић

Вук Јеремић, Александар Вучић (Фотографије: Жељко Јовановић)

Вук Јеремић, Александар Вучић (Фотографије: Жељко Јовановић)

„Мислим да се политичка неслагања, чак и нетрпељивост, могу исказати и другачијим речником”, мирно је, у маниру углађеног искусног дипломате, одговорио Вук Јеремић на етикету „бабе гатаре“ коју му је прилепио премијер Вучић. Иако је најпре рекао да нема коментар и да је тренутно ван земље, Јеремић је ипак послао „Политици“ свој кратак одговор поводом изјаве Александара Вучића да је „постао још једна баба гатара у Србији”.

„Имамо их већ много, добро је да смо добили још једног, нeк настави тиме да се бави”, рекао је Вучић прекјуче у Врањској Бањи, као реакцију на Јеремићев интервју „Блицу“, у коме је овај истакао да је „бесмислица“ да ће бити „Вучићев кандидат“ на председничким изборима, како се прича у неким круговима.

„Ма шта ко о томе тренутно мислио и говорио, Вучићев кандидат ће бити Александар Вучић“, био је изненађујуће директан Вук Јеремић, додајући да ће се у наредном периоду одмарати од трке за генералног секретара УН и размишљати о евентуалној кандидатури за председника Србије. Објаснио је: „Увек сам настојао да важне одлуке у животу не доносим без коренитог промишљања и саветовања с људима које поштујем, укључујући своју породицу.”

Очигледно, колико год премијер и лидер Српске напредне странке убеђивао јавност да неће да се кандидује за председника Србије, није убедио све, а „неверним Томама” попут Вука Јеремића стиже одговор од Владимира Ђукановића, блиског Вучићевог сарадника. Како каже за наш лист, коментаришући Јеремићеву изјаву, кандидат СНС-а „свакако неће бити Антонио Гутерес како Јеремић не би поново драстично изгубио”. И додаје: „Биће неко ко ће га још убедљивије победити, а иза кога ће свакако стати Александар Вучић.”

Без обзира на то што је себи оставио време за „интроспекцију“, Вук Јеремић је већ првим отворенијим изјавама на тему председничких избора завредео пажњу већу него многе друге личности које се ових дана појављују са жељом да се опробају на изборима на пролеће. Добио је одговор премијера, али и неколико насловница таблоида. Већ и то говори о њиховој специфичној тежини у борби за петогодишње станарско право на адреси Андрићев венац 1. После политичара попут Шешеља, Дачића, Љајића и других страначких лидера, као и разних кандидата СНС-а, своје намере или  „размишљања” о кандидатури обзнанили су и „Србин из Холивуда” Владимир Рајчић, па Мирослава Миленовић, чланица Савета за борбу против корупције, као и Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије.

Јеремићево испипавање напредњачког пулса, опет, како тврди један од најближих Вучићевих сарадника, није забринуло врх СНС-а. За наш лист истиче да Јеремићев интервју није био тема њихових интерних разговора, а да је Вучић одговорио само зато што га је неко од новинара питао за коментар.

У опозиционом ДС-у, опет, мало су затечени иступом свог бившег функционера. Како истичу, постоје два разлога за његово понашање –  или се нуди Вучићу да буде кандидат СНС-а и да сигурно победи у другом кругу, или се намеће као заједнички кандидат проевропске опозиције.

Лидер Левице Србије Борко Стефановић, који је једно време раније био блиски Јеремићев сарадник, мисли да би Јеремић могао да буде заједнички кандидат опозиције. Али да претходно мора да се одреди да ли је уопште опозиција, па ако јесте, онда и да почне да критикује Вучићеве потезе који су за критику. У данашњој Србији се, према његовим речима, не може бити кандидат „ни за, ни против”.

„Вук Јеремић је сада мало ушао у ту блатњаву политичку арену и видели сте шта се одмах десило – одмах је дочекан блатом, уз ангажман режимских таблоида. То је једна показна вежба режима како за један дан од хероја нације постанете непријатељ. Не кажем да је Јеремић овим показао вољу да уђе у председничку трку, ја само видим да је он мало тестирао воду и изнео је неко своје размишљање које није далеко од истине. Дакле, и ја тврдим да ће Александар Вучић, ако не подржи Томислава Николића, на крају сам да буде кандидат и то под плаштом ’заштитимо Србију од Шешеља’, који је исто његов кандидат”, оцењује Стефановић.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да се овим иступом Јеремић дефинитивно вратио у Србију и гледа да се позиционира – и као неко ко је био на светској сцени неће да се препуцава с неким ко је овде маргиналан. Одмах се тако поставио да таргетира Вучића и да преко њега уђе у центар политичких збивања. Али, истиче Анђелковић, Јеремић при томе није урадио ништа агресивно, на начин који је свадљив, већ с мером.

„Ја мислим да је он озбиљан играч који ће око себе да окупи своју посебну групу – ни СНС, ни опозицију. Не мислим да би се везивао за тзв. проевропску опозицију, јер је то ’пропало предузеће’ и ако би већ морао да се опредељује, то би био СНС. Али, реалност је да ће имати своје међурешење. Јер, чини ми се да је његов план да дугорочно ствара покрет или партију, а не само да буде изабран за председника Србије”, сматра Анђелковић.

Последње године Јеремићевог деловања говоре о његовој склоности да се не сврстава ни на једну политичку страну. Због тога је вероватно успевао да држи доста високу позицију у истраживањама јавног мњења о популарности политичара, јер је прихватљив и „просвећеним националистима” и „умереним еврофилима”, и прорусима и прозападњацима… Да ли је онда случајно што Јеремићев близак сарадник Никола Јовановић, твитујући о томе какав треба да буде кандидат за председника Србије (и не спомињући никога конкретно), каже да „не мора бити страначки, мада ни то искуство није за потцењивање“. Суштина је, каже, да буде „L’homme de la Nation”. Да ли је Јеремић тај син нације?

Биљана Баковић, Дејан Спаловић

(Политика, 19. 10. 2016)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

1 reply

  1. Jeremic jos jedan prodavac magle…Samo Seselj Srbiju spasava

Оставите коментар