Ђакон Ненад Илић: Наши дугови

У цркви заједно читамо Оче наш.

ni-592016

Призивамо Божију вољу да она буде изнад сваке наше појединачне ослабљене и оболеле воље, да буде и изнад воље сваког од палих анђела. Да дође Царство Божије и да буде Бог све у свему. У ствари, молимо се да наша воља оздрави и да слободно у љубави прихватимо Божију вољу. Молимо се Богу, Даваоцу Живота, за сам наш живот, живот са Њим, а онда Га молимо да нам опрости нашу слабост, погрешке и грехе. Да нам помогне да сами себи опростимо, али и да опростимо другима.

И наравно да нас заштити од зла и његовог првог носиоца.

Молимо се овом молитвом посебно пре него што се причестимо храном за вечност, али молимо се и пре него што се хранимо земаљском храном, макар неки од нас.

Молимо се и кад год се сетимо да живот дугујемо Богу и да га само он може дати и одржавати. А воља Његова је да тај живот буде с Њим, заувек.

Речи најпознатије хришћанске молитве нас подсећају да је велики проблем наше оболеле воље да прихвати овакву Божију жељу – наша несклоност да праштамо.

Да се не бисмо непотребно рвали и самоосуђивали, ми себе подсећамо у молитви да морамо да праштамо ако хоћемо са Богом. Ако хоћемо да се избавимо из круга осуђивања ближњих и самоосуђивања које је последица тога.

„… и опрости нам дугове наше,
као што и ми опраштамо дужницима својим.“

Неће нам бити опроштено, нећемо сами себи опростити – ако ми не опростимо другима. Сви смо ми једни другима за нешто дужни, а сви заједно дужни смо Богу за сенке које правимо на творевини коју је Он начинио као добру. За сенке на нама самима који смо створени као бића телесна али бића светлости, бића створена по лику Божијем.

Јеванђеље које се чита у 11. недељу по Духовима је јеванђеље о опраштању. Главни јунак приче коју нам је Христос испричао је немилосрдни слуга који цвили пред господаром да поштеди њега и његову породицу, иако има огроман неплаћени дуг господару.

Господар се умилостиви и продужи му рок за исплату дуга. А немилосрдни слуга крене да малтретира и хапси пријатеље који су њему били дужни мање своте.

Господар наравно то не може да му допусти, подсећа га на милост коју је он добио и немилост коју показује према другима, одузме му слободу и баци га на муке.

„Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својих сагрјешења њихова.“ Закључује причу Христос. Тако је говорио ученицима и Јеврејима пре две хиљаде година, на начин да они то разумеју, али то се тиче подједнако и нас, ма како ми данас тумачили ове речи. Да ли ћемо својим слободним чињењем насупрот вољи Бога који је Љубав заправо сами себе осудити или…

Ова прича не тражи много тумачења. Свима нам је јасно шта нам је чинити.

„Опростите и биће вам опроштено.“

А сви они чувају у свом срцу освету, мржњу, осуђивање, који приступају Светом Причешћу или својој свакодневној храни а да нису опростили другима, искључују се из старања Божијег. Презиру очињи опроштај Божији и грле сенке које су их прекриле, уместо да их осветле праштањем. Потонути у сенку, кренути у мрачну вечност удаљавањем од Бога је јадна и застрашујућа судбина. Али тога постајемо свесни само кад поглед са сенке преместимо на светлост. „Оче наш…“

Можда је понекад тешко, али заиста је једноставно и, зачудо, сасвим могуће: опростите и биће вам опроштено.

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)

Јеванђеље по Матеју, 18:23-35

Зато је Царство небеско слично човјеку цару, који хтједе да се прорачуна са слугама својим.

И кад се поче рачунати, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата.

И будући да он немаше чиме вратити, заповиједи господар његов да продаду њега и жену његову и дјецу и све што имаше, и да се наплати,

Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару, причекај ме, и све ћу ти вратити.

А господар се сажали на онога слугу, и пусти га и дуг му опрости.

А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својих другара који му бијаше дужан сто динара, и ухвати га и стаде давити говорећи: Дај ми што си дужан!

Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти вратити.

А он не хтједе, него га одведе и баци у тамницу док не врати дуг.

Видјевши пак другари његови тај догађај, ожалостише се веома, и отишавши, објаснише господару својему све што се догодило.

Тада га позва господар његов, и рече му: Зли слуго, сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио.

Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах?

И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не врати све што му је дуговао.

Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својих сагрјешења њихова.



Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s