Драгослав Пакић: Ко од референдума прави „референ-дум-дум“

Савет за имплементацију мира у БиХ из ПИК-а је уз кафу закључио да изјашњавање Срба о Дану републике у Републици Српској лако може бити референ-дум-дум.

glasacki-listic-ref-rs

Зато је, забринут за општу ситуацију у региону, поручио да се референдум не одржи и да Срби попусте по принципу да то увек чине паметнији.

Срби су свесни да после попуштања нема кајања.

Свестан је и амбасадор баћушка који је, у знак неслагања са мишљењем Савета, своје мишљење издвојио што је протумачено као још један доказ да се према Русији санкције морају наставити са још више жара и без трунке попуштања. То раде паметни.

„Доста је било!“ – грми из Београда Радуловић, али његова грмљавина без Олује не постиже никакве ефекте ни на плану примењене метеорологије, ни у борби прса у прса са пореским органима. Тресла се гора, родио се Мишковић.

Шкоти су се референдумoм изјашњавали о изласку из Британије, Британци о изласку из Европе, босански муслимани о изласку из равнотеже, а Швајцарци референдумом одлучују да ли ће хоџа моћи да се оглашава са минарета у време када кућни ред предвиђа мир и тишину.

Само Срби немају право на референдум што је и нормално јер су, како деца у Сарајевском кантону уче из школских књига, геноцидан народ који је у Сребреници и тако даље потаманио све муслимане да их је чак и намештени попис у БиХ, на миру и уз кафицу, једва дотерао изнад 51 посто.

У Новом Пазару, на утакмици са „Звездом“, локални навијачи Рашку област и без референдума проглашавају за Турску, јер се ту традиционално пила само турска кафа, и жале што и њихова деца кроз школску лектиру не могу да славе херојска дела Насера Орића. За инцидент, како су злобни извештачи назвали ова догађања, окривљени су навијачи и фудбалери Црвене звезде јер нису хтели, иако су паметнији, да попусте и омогуће чисту и заслужену победу домаћој екипи. Ствари ће се неоспорно довести у потпуни ред тек када Савет за имплементацију мира буде судио и фудбалске утакмице.

За то време, у Загребу Милановић, екс премијер и Месић, екс човек, пију кафу чекајући врачару из Горњег Вакуфа да им гледа у шољу и прорекне могућу победу на предстојећим изборима. Врачара се није одазвала уљудном позиву јер у шољици из које се пије еспресо кафа нема шта да се види. Нема ни када су у питању ова два кефитеријанца.

У председништву државе Србије председник и премијер, у паузи радних обавеза, уз кафицу позивају на кафу политичке лидере Републике Српске где су им, уз ћутњу коју су обећали светским моћницима, саопштили да је референдум само губљење времена, ландара пишоре и изазивање судбине коју не може предвидети ни она врачара из Горњег Вакуфа.

Огласио се раније само министар спољних послова рекавши да се Европа понаша курвински, да предлаже симетрију као некада Тито између четника и усташа и да само филозофира у празно и уз кафицу. Имао би још што-шта да дода али мора да ћути јер је то обећао премијеру.

Цела прича подсећа на познати виц у коме се пацијент жали лекару да је у кући затекао швалера и када је хтео да га убије, жена рече да је то глупост јер ће он отићи на робију а она пронаћи новог кућног љубимца. „Најбоље је да мирне главе попијемо кафу“, предложила је узорна домаћица. Следећи пут је, опет нашавши нежељеног госта, хтео да убије жену на шта она, уз исто образложење, опет предложи испијање кафе у знак помирења. Трећи пут, пацијент одлучи да изврши самоубиство и дефинитивно реши све проблеме, али га жена врло лако убеди да је то најглупље решење, глупље него референдум, него је најбоље да опет све окончају са шољицом добре кафе. На питање лекара шта он, пацијент очекује од њега као озбиљног доктора, и због чега је заправо дошао, пацијент најозбиљније упита: „Докторе, да ли ће ми шкодити оволике кафе“?

Зато су Савет за имплементацију мира, председници, премијери, министри, амбасадори и други учесници убеђивања руководства Републике Српске да је референдум нецелисходан, потпуно у праву када, као и она неверна жена, предлажу да се одустане од референдума, од Дана републике и од права на сопствено мишљење, него да се лепо седне и на миру попије кафа.

Самоубиство Републике Српске она врачара из Горњег Вакуфа лепо је видела у свакој шољици кафе, али о томе ћути јер је обећала да више неће да се меша.



Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s