Драгослав Пакић: Зашто ми је неопходна полицијска пратња

Овим путем упућујем јавни позив да ми се додели полицијска пратња.

Осећам се несигурним и угроженим пре свега због тога што ми је пензија тако мала.

policijska-pratnja

Сваки пут, после дужег чекања у реду пред касом, када се ја појавим да платим, касирка побегне са свог радног места. Изговара се да је отишла по ситнину, по цигарете којих у њеном боксу тренутно нема и да се успут распита да ли ће добити обећану повишицу. Мишљења сам да би ми, у таквим и сличним ситуацијама, полицијска пратња била од драгоцене помоћи.

Осим тога, из Европе ми прети нека Урлике Луначек да ме неће пустити у Унију док не признам Косово. Каже, ко признаје, пола му се прашта. Ја сам пола признао за време Тадића, а другу половину уз помоћ Вучића али ми нико ништа, а камоли половину, није опростио. Када се томе дода и Бакир Изетбеговић који обећава нову тужбу Међународном суду правде у Хагу за геноцид, ратну штету и пуцање у мусллимане по сарајевским пијацама, сваком је јасно да полицијска заштита има шта да ради.

Пре неки дан, док сам безбрижно шетао оближњим парком, један голуб се са задњом намером испоганио право на моју главу. Протумачио сам да је то била претња политичких неистомишљеника тим пре што су знали да сам ћелав и да никакву капу, као знак припадности некој странци, немам обичај да носим. Да сам имао полицијску пратњу, она би, без икакве сумње, привела голуба на информативни разговор и 48 сати задржала у притвору пре него што би њега, или њу, сасвим ми је свеједно јер не правим родну разлику, испоручила Хашком трибуналу. Хеликоптер је непотребан јер голуб(ица) сам(а) лети.

Друга врста притисака, претњи и угрожавања моје егзистенције испољава се, пре свега, на психолошком плану. Од мноштва примера које би, као доказ за ову тврдњу могао навести, овом прилико издвајам приказивање хорор филмова на јавном сервису у сатима баш када не успевам да заспим због приближавања рока за уплату рате за кредит. Ту спадају и ТВ дуели представника разних политичких оријентација са прегрштом обећања које уносе немир и у нормалну душу обичног посматрача, а камоли у моју сложену, застрашену и с разлогом узнемирену.

Проблеме који ми се јављају на физичком плану могу сажети у две реченице. Наиме, ујутру када устанем, док не разрадим кости и не ужигам мишиће, не успевам да савијем кичму ни толико да обујем чарапе. Чињеница да сам Србин и да се Србија сагињати неће не ослобађа ме одговорности према околини и очувању чисте човекове средине. Све наведено, док не обујем чарапе, опасно је угрожено. Нормално је, дакле, да се полиција нађе као заштитник угрожених слобода, кад Европа већ не показује интерес да се огласи, бар док се не почне са производњом чарапа за самообување или бар за навлачење помоћу даљинског управљача.

Кад човек погледа развијени, просвећени и демократски свет, одмах уочи да је тамо ситуација, бар што се безбедности тиче, на сасвим завидном нивоу. Гледао сам како у Шевенингену покојног председника Милошевића, Шешеља, Младића, Караџића и многе друге, без обзира што су Срби, полиција прати, обезбеђује и брине о њима све док се не врате у одаје привременог пребивалишта.

Такву привилегију код нас имају инсајдерка Бранкица Станковић и, од недавно, Јелена Милић, НАТО лобисткиња и борац за права угрожених НАТО трупа и њихових генерала, распоређених по читавој планети да обезбеђују ред, мир и сигурност за Јелену, Наташу, Соњу, Борку и друге боркиње прелепих и звучних имена.

Скоро увек када сам за воланом, иако је то све ређе задовољство које би себи могао да приуштим, и најмања рупа која се нађе на путу, кидише директно на моја кола. Због тога би било пожељно да се уз пратњу обичне полиције дода и једна група саобраћајних полицајаца.

Од њих би тражио заштиту и за наплатне рампе на аутопуту где се, као по неком правилу, од шест расположивих колона, она у којој се ја налазим, креће најспорије.

За догађај у парку са голубом и мојом ћелом, Комунална полиција, која се у такве ствари изванредно добро разуме, могла би обавити свој задатак на изванредно професионалан начин.

Када би свако од нас угрожених добио пратњу од бар три полицајца пута три смене, незапослених више не би било, а онда су и избори непотребни.

Advertisements


Категорије:Сатиристика

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s