Војислав М. Станојчић: Премијерово пренемагање око састављања нове Владе

Тече ево већ четврти месец како председник техничке Владе Србије, који је добио мандат да образује нову, муку мучи да то учини. Пролазе сви рокови које је најавио, а Владе нема те нема. Истина, ако ћемо право, у систему који је сам увео, и засад га успешно примењује, она му и није потребна, изузев као декор, јер он влада сам. Он се пита за све и у свему се чека његова последња реч. Иако у jош важећем Уставу пише да Народна скупштина бира Владу, надзире њен рад и одлучује о престанку мандата Владе и министара, нема сумње да је највише представничко тело у Србији само сервис Александра Вучића, по чијим упутствима доноси тобоже самосталне одлуке.

vucic-1

Стање, у сваком случају, није нормално,  а кад се новинари обрате јединој особи која може да објасни шта се дешава и колико ће се још чекати нови министри у Немањиној 10, од мандатара добијају различита објашњења. Најпре им повери како пише веома обиман и значајан експозе о задацима Владе у наредном периоду и настављању започетих реформи, наглашавајући како му је за овај озбиљан задатак потребно много времена. Другом приликом новинарима (који већ почињу да му иду на живце, јер га питају једно те исто), одговори контрапитањем и прекором – што је његова уобичајена реакција: „Зар не видите каква је ситуација данас у свету!” Заиста су неразумни. Планета се распада, а они немају друга посла до да га запиткују о Влади!

То, разуме се, није све што га омета у формирању Владе. Јада се премијер нашој јавности и како неке моћне земље (о којима не може да говори) смерају да га свргну са власти, или како мора да трпи непрестане притиске страних сила (тих истих које не помиње) да у Владу уврсти „њихове људе”. Уз ове и сличне фантазмагорије, он наизглед резигнирано закључује  како неће бити смак света ако не буде он образовао Владу, већ неко други, али би такав исход, по свему судећи, морао да веома забрине све грађане Србије.

Грађани, којима се од премијеровог вишегодишњег шмирантског глуматања већ прилично врти у глави, можда и нису у стању да схвате колика би то била трагедија кад се председник будуће Владе не би звао Александар Вучић. Они вероватно нису, али су се зато неки од министара удворица, који ни досад нису пропуштали прилике да искажу оданост премијеру и увереност да он увек доноси најбоље одлуке по интересе наше земље, веома забринули због могућности да изгубе места у новој Влади, те су се потрудили  да премијеру (а и српској јавности) преко медија пошаљу своје поданичке поруке.

Међу првима се огласио А. Вулин, министар за рад, запошљавање и социјалну политику. Он је упозорио нашу (а тиме, ваљда, и светску) јавност како засад не може ништа да тврди унапред, али је највероватније да Покрет социјалиста – уколико мандатар не буде Александар Вучић већ неко други – неће моћи да учествује у Влади. Чиме је, несумњиво, те стране неименоване силе које притискају премијера бацио у велику бригу.

Потпредседница и министарка Зорана Михаиловић није била тако искључива и није претила да неће ући у неку Владу коју не предводи А. Вучић, већ је само бираним речима нагласила како досадашњи премијер на најбољи начин води Србију у реформе и додала да уопште не види личност која би то могла да  ради боље од њега.

Ивица Дачић је рекао  како премијер уопште не воли притиске са стране и да не попушта пред њима, већ је потпуно самосталан у доношењу одлука. А онако успут, потпредседник Владе и министар спољних послова, испољио је и дозу хумора и опуштености, замоливши све оне који га препоручују и хвале да то не чине, јер га премијер онда сигурно неће узети у Владу. Пренемагања, ни у његовом случају никад доста.

Министар полиције није био тако изричит као његова колегиница и колеге, али је већ одраније запажено да он своју приврженост А. Вучићу исказује на други начин. У сваком погодном тренутку проналази одговарајућу реченицу да нагласи како ће премијер у сваком случају донети најбољу одлуку.

Могло се приметити да се у овим, по Србију толико драматичним, данима нису чули ни сви министри техничке Владе. Уосталом, нису се сви ни досад надметали у полтронству. А могуће је и да они који ћуте мисле како би њихови изливи верности били не само јадни него и безуспешни.

Занимљиво je, a у сваком случају необично, што досад још ниједном од садашњих министара и министарки – или оних који се надају да ће то постати – није пало на памет да предложи трчање „Ацине или Алекове штафете” кроз Србију. Била би то не само величанствена манифестација оданости читаве земље А. Вучићу, већ и прворазредна туристичка атракција. Циљ ове штафете био би на стадиону бивше ЈНА или можда на оном који се зове „Рајко Митић”, где би је уз пригодне слетске вежбе хиљада гимнастичара, а на премијеров рођендан, свечано уручивала најистакнутија удворица протекле године.

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, ,

2 replies

  1. Ministar rada i zaposljavanja, Vulin se slabo bavi problemima iz svoga resora, ali stalno komentarise spoljnopoliticke teme – posebno dogadjaje u Hrvatskoj.

    Danas je na pr izjavio da Hrvatska odobrava paljenje srpske zastave.
    Ova izjava ne samo da ne odgovara istini, nego nam daje pravu sliku ministra Vulina. Srpsku zastavu je u Kninu zapalio pijani nepoznati bedak koji je odmah i uhapsen. Za razliku od njega, hrvatsku zastavu je javno i nekaznjeno spalio u sred Beograda narodni poslanik i vodja jedne partije. Vojislav Seselj. To Vulinu nije smetalo.

    Da bi zadrzao ministarsku fotelju, ministar Vulin nije izabrao neku aktivnost na polju svoga resora, rada i socijale. On se bavi ubacivanjem cepanica u vatru srpsko-hrvatskih odnosa.

    Свиђа ми се

  2. Cujem da ce g. Vucic u parlamentu CITATI dug referat.

    Nadam se da ce povesti racuna o poslanicima i nece preci 45 minuta – vreme koje drzi paznju slusalaca. Casovi na univerzitetu traju 45 minuta jer je praksa pokazala da posle tog vremena paznja naglo opada. Posle 90 minuta citanja, slusaoci zevaju, traze promenu, ustaju sa stolice, setaju.

    Da li je namera premijera da slusaoce uspava ? Da ih udalji iz sale ?
    Ne znamo. Tek, posle citanja predvidjena je debata. Da li ce posle visecasovnog citanja u sali biti jos nekoga ko zeli da diskutuje ? Ni to ne znamo.

    Postoje ljudi koji u MALO vremena umeju da saopste MNOGO.
    Kao i ljudi koji u MNOGO vremena umeju da ne kazu NISTA.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s