Милош Милојевић: Промоција Извештаја о политичким правима српског народа у региону 2015–2016.

izv-c-anticПо осми пут по реду невладина организација Напредни клуб из Београда објавила је годишњи Извештај о политичким правима српског народа у региону. Извештај се симболично предаје на увид јавности 4. августа, а о овогодишњем раду у Медија центру у Београду говорио је Чедомир Антић, историчар и председник ове организације[1].

Говорећи о кључним увидима објављеним у овогодишњем извештају, Чедомир Антић је указао на врло ниска средства која се издвајају за српски народ у региону. Упоређујући их са издвајањима Републике Хрватске долази се до интересантних и поражавајућих закључака. Наиме, председник Владе Хрватске обећао је средства за Хрвате у Срему колико се даје за све Србе у окружењу и дијаспори. Антић је истакао да поједини министри и државни секретари повлаче понеки добар потез, али да је то недовољно у изостанку свеобухватне стратегије и конзистентне политике.

Република Српска, упозорава се у Извештају, на мети је најсистематичнијег напада од завршетка рата – званичних кругова Бошњака и Хрвата, међународне заједнице и верских хијерархија Исламске заједнице и Римокатоличке цркве. Готово је без преседана да америчка амбасада у једној земљи даје смернице како да се води просветна политика – а то је оно што ради амерички амбасадор у БиХ када је посреди Република Српска, подсетио је Антић. Између осталог оспоравају се и идентитетски закони, као што је закон о државном празнику. Резултати пописа објављени после три године су један административни фалсификат, подвукао је Антић, који за крајњи циљ има промену Дејтонског устава. Влада Србије узела је у заштиту Републику Српску у неколико наврата – што је похвално – али је Антић истакао бојазан да се то можда чини јер је питање Косова далеко политички актуелније и да ће после његовог фактичког признања уследити и притисци да се промени политика према Републици Српској.

У Хрватској је 2015. у односу на 2014. годину удвостручен број инцидената усмерених против Срба. Антић је навео како Хрватска има огромне проблеме који нису решени уласком у Европску унију. Тамошња елита је подељена и на ивици својеврсног грађанског рата, али лако дође до унутрашње сагласности када је посреди српско питање. Ситуација у Хрватској је таква да је, на несрећу њене елите, највећи део Срба протеран – па не могу на Србе да пренесу тај свој унутрашњи сукоб. Ипак, могу на Србију и приметни су оштри иступи различитих хрватских званичника усмерених против Србије. Између осталог, ти притисци су усмерени и на опструирање српског пута ка Европској унији, чији је капацитет за пријем нових чланица, како је навео Антић, веома слаб. Србија понекад реагује када је сама угрожена оваквим нападима али мало или нимало реагује на жестоке притиске којима је, на различите начине, угрожен српски народ у Хрватској.

Антић је даље укратко приказао незавидан положај Срба у Црној Гори. Тамошњи Срби немају статус националне мањине. Током прошле године Срби су били суочени са низом притисака, а њихови најистакнутији политички представници Андрија Мандић и Славен Радуновић судском застрашивању. Овакви судски притисци јасан су остатак комунистичког режима код последњег европског диктатора Мила Ђукановића. Стране амбасаде за сада не реагују, као ни српски званичници чије су везе са режимом Мила Ђукановића контроверзне.

На територији која је у Извештају Напредног клуба означена као Косово–УНМИК албанске власти у Приштини неће да спроведу Бриселске споразуме а Заједница српских општина – чак и да буде формирана – биће сведена на невладину организацију. Албанска елита на Косову води политику сличну Хрватској. И овде као и другде на Балкану, како наводи Анић, Брисел процес помирења разуме заправо као понижавање Србије.

Чедомир Антић на представљању  Извештаја (Фото: Танјуг)

Чедомир Антић на представљању Извештаја (Фото: Танјуг)

Република Македонија је држава у којој политичка права српског народа стоје релативно добро. Од Охридског споразума македонске политичке елите воде политику подршке националним мањинама како држава не би изгледала као двонационална.

У Албанији Срби немају права националне мањине. Постоје поједине организације али никакве могућности за институционално самоопредељење не постоје. У Словенији Срби су најбројнија група после Словенаца, али немају мањинска политичка права. У Мађарској и Румунији има позитивних помака – у Мађарској је на попису дошло до повећавања броја Срба. У овим двема земљама, где Срби представљају симболичне мањине, њихов политички положај је добар и они су њиме задовољни.

На крају представљања Извештаја Антић је закључио да неће бити озбиљнијих промена ако се не промени политика Србије. Србија има магловиту уставну обавезу да се брине о правима Срба, али – пошто смо ми пред променом Устава – ова обавеза ће вероватно постати још нејаснија. Антић је као потпуно неодговарајуће оценио како Србија реагује на агресивне национализме у региону и како заступа права Срба пред Бриселом и Вашингтоном. Обраћање је завршено позивом присутнима да се придруже парастосу жртвама хрватске операције Олуја. Представљању скупа је присуствовало више медијских екипа и новинара, али је била приметна релативна слаба присутност заинтересоване публике иако је реч о теми од прворазредног националног значаја.

____________________________________________

[1] Извештај се у целости може преузети у ПДФ формату са сајта Напредног клуба, приступљено 4. августа 2016. Уредник издања је Игор Вуковић а аутори су Чедомир Антић, Милан Динић, Милош Вулевић, Дијана Хинић и Игор Вуковић. Како је наведено на самом почетку публикације овај и будући извештаји биће укоричени у црно обојене корице све док се незавидни положај српског народа у региону не побољша. Извештај обухвата поглавља о положају српског народа у Републици Српској и Федерацији БиХ, Хрватској, Косову-УНМИК, Црној Гори, Републици Македонији, Словенији, Албанији, Републици Мађарској и Румунији, поред уводног поглавља и синтезе стања и закључка.


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-848

Advertisements


Категорије:Српске земље

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s