Дарја Асламова: Француска се без борбе предала мигрантима из „Трећег света“

(Комсомољскаја правда, 19. 7. 2016)

Пошто је видела како локално становништво реагује на терористички напад у Ници, специјални дописник „КП“ Дарја Асламова уверена је да држава није у стању да пружи заштиту од странаца са агресивним намерама

Место смрти једне од жртава терориста на шеталишту у Ници (Фото: Ројтерс)

Место смрти једне од жртава терориста на шеталишту у Ници (Фото: Ројтерс)

САМИ СМО КРИВИ ЗА СВЕ

Боље, предграђе Нице, једно је од најлепших места на Азурној обали. Место за оне доконе и размажене. Горје прекривено зеленилом, на чијем се врху налази вила која је припадала Оназису и Џеклин Кенеди (тамо сада живи пољски милијардер). У шармантном заливу гурају се невелике јахте. Велике јахте светских олигарха отпловиле су одмах после терористичког напада у Ници. Олигарси на све начине избегавају чак и сенку смрти, јер новац не могу понети са собом у гроб.

Седим на тераси са фантастичним погледом, испијам лако розе вино Прованс и једем боршч. Комбинација је необична, али разумљива, ако је жена Рускиња, а њен супруг Француз. Жена је дива Азурне обале, неозбиљна и шармантна, насмејана црвенокоса Јелена Жоли, списатељица, кокета са јаким смислом за самоиронију. Њен супруг, Жан Ли Жоли је озбиљан, згодан богаташ, рођен са сребрном кашиком у устима. Отац му је био професор на Сорбони, познати географ. Он сам је дипломирао на престижној Политехничкој школи у Паризу, одакле излазе политички лидери и управљачи престижних компанија. Већ дуги низ година на челу је велике банке у Монаку.

Јелена и Жан Ли Жоли, француски пар који и даље верује у „слободу, једнакост, братство“ (Фото: Дарја Асламова)

Јелена и Жан Ли Жоли, француски пар који и даље верује у „слободу, једнакост, братство“ (Фото: Дарја Асламова)

– Тако и напиши о нама – размажени, наивни, богати Французи који Арапе никада нису видели, осим једног арапског шеика који нам је комшија – смеје се Јелена. – На подручју наше виле Арапи нису виђени. И у Паризу, где живимо, све је чисто у луксузним областима.

– Али немогуће да чак ни ви нисте могли а да се не сетите арапских нереда из 2005. године?

– Којих немира? – Широм отвара очи Јелена.

– Дакле, ви сте типични „бобои“ – буржујски боеми[1]? – Забављам се ја. – „Кавијар левичари“ који пију шампањац и говоре о људским правима?

– Тако је. У сваком случају, мој муж је типични „бобо“.

Озбиљном Жан Лију такве шале очигледно не пријају. За њега „слобода, једнакост, братство“ нису празне речи. Он говори са стрепњом. Постоје неки тешко освојени концепти који се не доводе у питање. Подсећа ме на романтичног генерала Лафајета, једног од организатора Француске револуције, који је желео да се народ уздигне на ниво аристократије, због чега је затворен, док су чланови његове породице завршили на гиљотини и чак сахрањени у заједничкој гробници.

– О каквој равноправности говорите? – питам га. – Да ли је умесно чути те речи овде на Азурној обали? Где је потпуни јаз између народа и актуелне финансијске елите.

– Да, али постоји идеал и њему ваља тежити. Направили смо много грешака које се морају исправити. Да, терористички напади су страшни, али Запад плаћа због своје злочиначке политике. Џорџ Буш, Тони Блер и Саркози су људи који су уништили Блиски исток починивши злочин. Данашњи напади су последица тих криминалних дејстава.

Арапи у Ници су такође дошли на митинг солидарности са жртвама терориста (Фото: Дарја Асламова)

– Слажем се. Али проблеми са – вама страним – арапским становништвом су знатно раније почели. Арапима су бесмислене ваше пароле „слобода, једнакост, братство“.

– Зато што смо направили грешке. Сместили смо их у гето не дајући им пристојно образовање и посао, фактички смо их изоловали. Њих је четири милиона, а само један одсто су идиоти који верују пропаганди исламиста. Међутим, рачуна дипломац Политехничке школе, један одсто је 40 хиљада. Читава војска.

– Ви грешите – узвраћам. – Ваших четири милиона то су званично нови мигранти. А у терористичким нападима је учествовала и друга и трећа генерација Арапа који су званично Французи и у статистику не улазе.

– Дакле, морамо да их интегришемо у француско друштво. Нико се није овим озбиљно бавио.

Одједном ме стиже огроман умор. Ове речи о интеграцији слушам већ десет година од истакнутих француских интелектуалаца. Што је гори живот, то се тврдоглавије они држе стереотипа.

– Они нису вољни да се интегришу. Они желе ВАС да интегришу – кажем. – Направили сте грешку јер сте се ослободити ваших хришћанских корена. Свето место празно не бива. Бог се не да преварити. Ви сте избацили свог Бога, и нови Бог је дошао на његово место.

Лица мојих саговорника се скамењују.

– Ми смо атеисти – наглашава Жан Ли. – Француска је секуларна република, а религији је место само у кући.

Ја се уздржавам од баналне фразе да је атеизам такође нека врста религије, при том непоткрепљена доказима.

– Ислам је одавно на улицама Париза – примећујем. – Пре пет година, ја сам лично снимила у Паризу молитву петком, када су хиљаде људи блокирали саобраћај у центру, ширили своје простирке. Њихови организатори су ми претили батинама ако не престанем да снимам.

– То је једноставно зато што људи немају довољно џамија за молитву. Неопходно је да се изгради нова џамија.

– Противречите себи! – Губим стрпљење. – Ви сте атеисти који су спремни да граде џамију за своје арапске грађане, а занемарујете свој храм! А црква је ваше културно-историјско наслеђе!

– Све противречности ће се изгладити временом, – смирујући ме говори Жан Ли. – И Арапи ће постати прави грађани Француске. Потребно нам је стрпљење и рад.

Митинг солидарности са жртвама терористичког напада (Фото: Дарја Асламова)

Митинг солидарности са жртвама терористичког напада (Фото: Дарја Асламова) 

– Исто тако су мислили Римљани када су варвари упали на њихову империју – напомињем. – Моје је предвиђање да ће ваша Француска нестати за три године.

– Да се кладимо? – узвикује узбуђено Јелена. – У флашу доброг шампањца!

Опкладимо се и ја примећујем саркастично:

– Хоћемо ли наћи шампањац у новој Француској која живи по шеријатском закону?

ДОСТА ЈЕ БИЛО КУКАЊА!

Волим фризерске салоне То је најбоље градско место за оговарања и вести. Моја нова фризерка, енергична 25-годишња Мадлен, савршено је научила све енглеске речи које нису за штампу. О француској влади говори користећи нестандардни речник и додаје још једну француску реч „мерд“[2].

– То је само гомила идиота – јадикује. – Јесте ли чули шта је рекао француски премијер Мануел Валс? Да морамо да се суочимо са новом реалношћу и да ћемо дуги низ година живети под претњом нових терористичких напада. Ову нову реалност су морали да спрече. Зашто нико није дао оставку после напада? Зашто није отпустио начелника градске полиције? Зашто нису затворили шеталиште на Дан Бастиље? Откуд камион усред огромне гужве? Чим је почео да се креће, зашто нису одмах отворила ватру?

Чула сам да се код вас у Русији проверавају чак и торбе када су велика дешавања и не противим се томе. Нека погледа. Немам шта да кријем. И још једно питање: зашто нису протерали тог тунижанског идиота када је почео да бије жену, да се расправља, краде итд? Он није био француски држављанин. Има полицијски досије дебљине Библије. Што га нису вратили у Тунис? Кад идем у Америку, морам да попуним хрпу папира, и нико ми неће дозволити да тамо радим. Само као туриста могу шетати у Њујорку. А у Француску долази свако коме се прохте и лако добија дозволу боравка, ако је из Алжира, Туниса и Марока.

Фотографије несталог Украјинца и Естонца на Енглеском шеталишту. Не могу их наћи ни међу живима, ни међу мртвима (Фото: Дарја Асламова)

Фотографије несталог Украјинца и Естонца на Енглеском шеталишту. Не могу их наћи ни међу живима, ни међу мртвима (Фото: Дарја Асламова)

Да ли си чула да данас власти организују минут ћутања на Шеталишту? Доћи ће много народа са цвећем и свећама, тврдећи да се ничег не боје. Али, боје се! Требало је да нас видиш како смо побегли као зечеви са шеталишта! Седела сам у кафићу у уличици поред шеталишта, и одједном – вриска, пуцњава, јауци рањених. Кренула сам за гомилом. Водио је један човек. Онда је он стао и отворио врата своје куће. Вриснула сам и улетела у кућу. Иза мене још педесеторо. Човек је изгубио главу, а ми смо га молили да нас не избаци напоље и да одмах затвори врата. Тако смо седели у мраку, нисмо палили светла. Власник је пронашао флашу Калвадоса. Дао ми је мало, јер су ми чак и зуби цвокотали. Два сата касније, моја мајка је дошла по мене.

И не верујем у 84 смртних случајева. Полиција је објавила ту бројку први дан и држи се тога. А шта је са више од 50 тешко рањених? Сви су преживели? И зашто ће тела дати само у затвореним сандуцима? То је ствар родбине: да затвори ковчег или да се опрости са вољеном особом, чак и ако је од њега направљено млевено месо. Шта влада скрива од нас? Да ли си видели по целом граду портрете људи који су нестали на Енглеском шеталишту? Где су они? Зашто нису идентификовани? Рекли су да су идентификовали само 45 људи.

Жури ти се на тај митинг? Па иди. Видећеш Арапе који вриште о солидарности и толеранцији док их снимају француски новинари. Ја нећу носити цвеће. И нећу оставити свећу. Доста је било кукања! Дођавола с овом владом. Следећи пут ћу гласати за Марин ле Пен. Она је једино мушко у овој земљи.

ВИ НЕ РАЗУМЕТЕ ШТА СУ ЉУДСКА ПРАВА

Мадлен је била у праву. На скупу солидарности, Француска телевизија је снимала искључиво арапске жене у хиџабима. У центру гомиле говори једна енергична муслиманка.

– Може ли неко да ми преведе? – Молила сам.

– Ја могу! – Одмах се понудила млада жена са врло необичним цртама лица и професионалном камером на рамену. – Ово дивна муслиманка каже да Ислам нема никакве везе са тероризмом. А о томе сви ми, верници и атеисти, муслимани и немуслимани морамо стати раме уз раме. По мом мишљењу, прекрасне речи!

Војници Француске Легије патролирају Ницом (Фото: Дарја Асламова)

Војници Француске Легије патролирају Ницом (Фото: Дарја Асламова)

Гледам у усхићено лице моје саговорнице и питам:

– Како се зовете?

– Нуара. Мој тата је Алжирац, али то није битно. У духу и менталитету сам Францускиња. Бојим се јако да ће ови терористички напади променити Французе и да ће власт припасти фашистима као што је Марин ле Пен. Та агресивна жена нуди да се повучемо из Европске уније и да се поново уведу граничне контроле. Можете замислити да у 21. веку, када постоји Интернет и друштвене мреже, људи буду лишени слободе кретања?

– Због чега? Ја могу – кажем. – Не видим ништа лоше у граничним контролама.

– О, да! Ви сте Рускиња! Вама је тешко да схватите да су Француској важна људска права!

Нуара, Францускиња алжирског порекла, сматра да страх не сме да ограничава слободу и да је Руси „не разумеју људска права.“ Бојала се да је фотографишем, јер је „Руси могу убити због њених толерантних ставова“ (Фото: Дарја Асламова)

Нуара, Францускиња алжирског порекла, сматра да страх не сме да ограничава слободу и да је Руси „не разумеју људска права.“ Бојала се да је фотографишем, јер је „Руси могу убити због њених толерантних ставова“ (Фото: Дарја Асламова)

– Међутим, Французи нису оклевали да депортују из Француске руске навијаче. Чак и без доказа о њиховој кривици. Али Тунижанин Мохамеда Булела који је редовно био у полицијској станици, из неког разлога нису послали кући.

– Ох, Ви не разумете. У Француској, људи верују да човеку увек треба дати још једну шансу да се исправи, – каже Нуара.

– Ваш Мохамед Булел је одлично употребио своју другу шансу, убивши и ранивши више од три стотине људи.

– Претерујете. Страх не би требало да ограничава слободу.

РУСИ ОВДЕ МОРАЈУ ВОДИТИ РАЧУНА О ОДБРАНИ

Бајкер и „Ноћни вук“ Сергеј живи у Француској већ 25 година и сваке недеље стиже на свом мотору „Харли Дејвидсон“ у руски саборни храм у Ници, не само да се помоли, већ и да добровољно заштити вернике. Овај моћни егзотични човек, сав у ланцима, металним прстеновима и маскотом вука на грудима говори директно и јасно:

– У Француској влада потпуна деградацију и морални распад. Потрошачко друштво није у стању да себе заштити. Уморан сам од слушања Француза: „Шта могу ја сам да урадим“ или „Шта ми можемо да урадимо заједно“. Ја сам руски патриота, али поштујем земљу у којој живим. Након напада, закачио сам на свој мотор француску заставу са црним траком у знак жалости. А онда сам схватио да сам то једини урадио!

„Подршка СССР-у и Русији“: јакна егзотичног „ноћног Вука“ Сергеја, који долази сваке недеље да заштити руски храм у Ници (Фото: Дарја Асламова)

„Подршка СССР-у и Русији“: јакна егзотичног „ноћног Вука“ Сергеја, који долази сваке недеље да заштити руски храм у Ници (Фото: Дарја Асламова)

Бајкер Сергеј окачио је на свом мотору француску заставу са црним траком (Фото: Дарја Асламова)

Бајкер Сергеј окачио је на свом мотору француску заставу са црним траком (Фото: Дарја Асламова)

Видим два узрока догађаја у Европи. То је рат на Блиском истоку, покренули су га Американци и ти исти Европљани. А други разлог: нова генерација арапских Француза и Белгијанаца. Са првом генерацијом која је дошла овде да ради, можете разговарати. Хтели су да преживе, да се интегришу, да пронађу посао и постану део друштва. И они су били захвални својој новој домовини. Друга генерација је одрасла на улици, без контроле, јер су родитељи радили. Ови момци презиру француску културу, а не познају арапску. Већ са 10, 12 година изађу у хордама да опљачкају у ноћи усамљеног старца или пијанца. У Ници, постоји рејон Аријан, где чак ни полиција не сме да промоли нос. Ту цвета трговина дрогом и криминал. Мароко је главни добављач дроге, а Француска главни потрошач.

Дете од дванаест година, који стоји „на стражи“, и звижди када види полицију, већ има плату од хиљаду и по, две хиљаде евра месечно. Када одрасте, постаје професионални шакал. И ова генерација шакала жели да влада Француском и да поставља своја правила овде.

Дарја Асламова у арапском кварту Марсеја (Фото: Дарја Асламова)

Дарја Асламова у арапском кварту Марсеја (Фото: Дарја Асламова)

У држави су вандали оштетили 143 хришћанске цркве, а нико није кажњен због тога. Али као печурке расту џамије. Французи су се одрекли своје хришћанске културе. Да, неки од њих су патриоте које су држале оружје у кући у случају арапског устанка. Али они никада, на пример, неће уништити арапске квартове и наметати свој ред тамо. Јер ће одмах бити ухапшени и оптужени за расизам и нацизам.

Због тога се Арапи осећају опуштено. Сваки чак и криминалац мањег ауторитета има свог адвоката, који може да докаже на суду као два и два је четири, да је починилац жртва околности. Имао је тешко детињство у арапском гету, у родној земљи је рат, и тако даље. А судије се боје да изрекну казну да не изгледају као расисти.

Ми, Руси у Француској, истински верујући људи морамо да се мобилишемо и припремимо за најгоре. За Француску долазе тешка времена.

Са руског посрбила: Владанка Војводић Милетић

________________________________________________

[1] Прим. ВВМ: Од BOurgeois BOhemian. Кованицу је сковао Дејвид Брукс, амерички новинар, да би описао нову урбану „вишу” класу. Видети на пример https://www.theguardian.com/theobserver/2000/may/28/focus.news1

[2] Прим. ВВМ: Merde, погрдан израз, којем одговара наша жаргонска реч “с..ње”  и има шире значење од речи „измет“.


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-82m

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s