Никола Варагић: Да се ја питам – Србија је и православна и демократска држава

Поводом текста Александра Лазића: Да се ја питам – Десет тачака за Србију и коментара испод текста

Жива личност ствара живо јединство 

nikola-varagicДијалога нема без разлике, заједнице (уједињења, саборности) нема без дијалога, спаса нема без заједнице. Не полази се од јединства и организације да би се стигло до слободе и љубави – од љубави треба кренути ка јединству и организацији. Идеје и закони не могу ујединити људе – људи ће успети да се уједине кроз дијалог, упркос различитим идејним ставовима. То је разлика између саборности и тоталитаризма. Тоталитаризми „смишљају заједнички поредак и настоје да васпитају људе у складу са тим униформним идејама“. На основу „етатистичког схватања права“ настаје „право државе“ уместо „права личности“. Према православном учењу, принцип истинског јединства међу људима може бити само жива личност, само „јединство личности“. Појединачне личности, лични односи, стварају јединство – једино жива личност може довести до јединства (Хомјаков). Само личности могу да се изборе за „право личности“. Личности кроз дијалог долазе до консензуса какав поредак желе да имају. Тај поредак после тога прихватају на онај унутрашњи начин, кроз срце: идеални принципи и нормативни оквири до који су дошли представљају личне вредности, за које су се залагали и за које су се изборили – око који су се они који су у дијалогу учествовали, а сви треба да учествују, са добром вољом – сложили (свако има црвене линије, али и свако мора да направи одређене компромисе).

За светосавца хоризонтала је Римско право, а вертикала вера у Христа

Демократија за хришћане нема „есхатолошку димензију постојања“, нема „онтолошки или мистички значај“ и не може заменити оно што може бити потпуно реализовано „тек у есхатону“, али је демократија од свих модела ствара најбоље услове да се стање промени – на боље, да се афирмишу хришћанске вредности. Ако је Свети Сава прихватио Римско право зато што је одвајао „световну власт од црквеног ауторитета, јер световни закони нису црквени… онда је тиме искључен сваки клерикализам (‘клеронационализам’, ‘клерократија’) из српске повести, јер правну природу државе има да брани сама Српска Православна Црква, уколико је верна свом, светосавском предању… Нема те земаљске установе која би била у стању да задовољи човекову потребу за духовном заједницом. Држава не сме бити ни покушај таквог задовољења. Зато она и јесте заснована на Римском праву. На Еванђељу може да буде заснована само духовна заједница“ (Видовић). У теократији нестаје разлика између духовне и државне заједнице, између световних и црквених закона. Православна култура може да се ствара само уз развијену правну свест, јер „само вера доноси – и тражи! – од човека правну свест“. Стога, како је истицао Жарко Видовић, треба јасно разликовати „искуство слободе од искуства трансценденције“, јер „кад то разликовање нестане, кад духовна култура опадне, јавља се декаденција, гашење правне свести и распад правне државе“. За светосавца, дакле, хоризонтала је Римско право, а вертикала је вера у Христа. Српски народ није успео да више од једног века створи правну државу – цео српски народ је пред биолошким нестанком. Очигледно је да „негација Римског права (светосавског предања) делује директно против постојања српске националне заједнице као такве“ (Видовић). Свети Сава се определио за правну државу (поредак по Римском праву) из хришћанских побуда.

Без „православне џамахирије“, са личним усвајањем Господа Христа 

У савременој Србији, већински народ је српски, али је подељен на православце (русофиле) и либерале и социјалисте (еврофиле), а поред српског народа у Србији живе и припадници других народа и вера. Нећемо да стварамо некакву „православну џамахирију“ или да спроводимо „истрагу потурица“. Стање ствари је такво да би православни Срби могли да створе теократску државу (или наследну монархију) само револуционарним путем, путем насиља (насилне измене стварности), а светосавци нису револуционари (комунисти), зато што се православни човек разликује од европског човека колико и од оријенталног човека. Да би приступили духовној заједници, светосавци морају да буду бескомпромисни (чврсти у вери), а да би живели у државној заједници морају да праве компромисе (да имају правну свест). Вештина је то радити тако да се не угрожава „језгро идентитета“, да црвене линије буду постављене и да се за њих изборите тако да и друга страна буде задовољна, а да ви нисте морали да „прилагођавате и уједначавате“ Христа и хришћанство, тј. да не морате било шта мењате због тога што то некоме ко није део ваше заједнице смета или зато што то захтева од вас, нити ви то тражите од других. Само „лично усвајање Господа Христа непрекидним практиковањем хришћанских врлина – ствара царство Божје на земљи, ствара православну културу“ (Св. Јустин Ћелијски).

narod-crkva

Ко је и шта је „ми народ“ 

Пошто ми, светосавци, не мешамо духовну са државном заједницом и имамо правну свест, свесни смо да је Србији потребан консензус око уставног идентитета. Да бисмо дошли до уставног (колективног) идентитета на нивоу државне заједнице, потребно је да се прво они који се на попису изјашњавају као Срби и који чине већину у држави договоре међу собом, да би се након тога договорили са осталим грађанима Србије, који су припадници других народа и религија ко је и шта је „ми народ“. Да би се договорили око уставног статуса и идентитета, свака страна мора да покаже добру вољу, да поштује вредности за које се залаже – да своју срећу не гради на несрећи других људи.

Саборност (у цркви) није исто што и демократија (у држави) 

Постоји разлика између саборности и демократије, у цркви нема демократије као у држави, јер црква није држава или друштво – али неке сличност постоје, као што је вођење разговора или дијалога, на црквеним саборима или у народним скупштинама. Саборности нема тамо где нема демократског духа. Демократије нема тамо где нема саборног духа. Демократије нема тамо где нема поштовања личности другог човека и правне свести. Саборности нема тамо где нема поштовања личности другог човека и правне свести. Правна свест каже: поштуј сваког човека (личност, као икону Божју), гледај у човеку оно што је у њему најбоље, а не најгоре (и највећи грешник може да обнови лик Божји у себи).

Србија је држава „српског народа и свих њених грађана“ 

Из Устава не треба брисати ни одредницу „српски народ“ ни одредницу „свих грађана“, зато што је српски народ посебна заједница која је вековима стварала ову државу, зато што народ схватамо као „место окупљања универзалних људских вредности“, и зато што нећемо, на пример попут Француза, да асимилујемо све припаднике других народа (Француска је држава свих њених грађана, али су сви грађани Французи) и на силу од њих да правимо Србе (то није успело ни Французима) или православце. Можемо да дођемо до заједничког колективног и уставног идентитета тако да нико не губи „језгро свог идентитета“, тако да се након тога више не доводи у питање уставни статус било које стране. Исто тако можемо да решимо „кризу модернитета“. Ми не желимо да будемо у групи са државама у којима постоји „терор већине“ над мањином (нити „терор мањине“ над већином). Ако смо православни, нема насилне асимилације и нема насилног наметања православне вере.

Српска православна заједница 

У плуралном друштву нико не може да добије баш све што жели. Држава попут Србије, у којој постоји већинска етничка и верска заједница – српска православна заједница – која је ту државу вековима стварала и која је матица за цео српски народ, у којој постоје и друге етничке и верске заједнице, мора да буде истовремено и национална и грађанска држава, и православна и секуларна држава, и хришћанска и демократска држава.


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7Zd



Категорије:Да се ја питам

Ознаке:, ,

86 replies

  1. Па, ако је идеја да је неопходан неки консензус између светосаваца и екумениста и атеиста и еврофила и русофила и вегетаријанаца и ловаца и риболоваца и присталица и противника абортуса, чак и уз нешто сатаниста, вехабија и педофила, онда је вероватно једино рационално решење колективно самоубиство скоком са савског моста у Дунав.

    Свиђа ми се

  2. @Ведримир Облачевић

    Ако хоћете да будете озбиљни и да дате неко православно решење, прочитајте поново текст јер ту пише (претпостављам шта је ваша примедба) да не треба да „прилагођавате и уједначавате“ Христа и хришћанство, да било шта мењате због тога што то некоме ко није део ваше заједнице смета или зато што то захтева од вас… Дакле, то значи да Црква треба да остане “окамењена“, а не значи лажни екуменски “дијалог љубави“…

    Свиђа ми се

  3. Па не, моја суштинска примедба је да до консензуса било које врсте, а на описани начин, не би дошло ни за квадрилион година.

    Ето сам озбиљан, а за православно решење тренутно (или трајно, не знам) нисам способан. Проблем вероватно превазилази моје могућности.

    Свиђа ми се

  4. Жао ми је што сам уопште коментарисао. Мислим то што сам рекао, али неке ствари треба задржати за себе. Извињење аутору.

    Свиђа ми се

  5. AKO SE JA PITAM, rekao bih da su univerzalne ljudske vrednosti sadrzane u deset bozjih zapovesti koje su navedene u bibliji, kuranu i slicnim tekstovima sirom planete.
    One regulisu nas svakodnevni zivot. Drustvo koje postuje ove vrednosti je zdravo drustvo.

    Nema dokaza da se do tih vrednosti brze stize kroz pravoslavlje i uz cirilicu. Da ima, u Bugarskoj bi se bolje zivelo nego u Kanadi. Rusko drustvo bi bilo prosperitetnije od spanskog.

    I pravoslavlje i cirilica su putevi kojima se ide ka cilju. Ni bolji ni gori od drugih.

    Свиђа ми се

  6. Вероватно да ће ново доказивање да г. Варагић заговара већ постојећи тоталитаризам над Србима у ,,српској“ држави бити проглашено за ,,разводњавање теме“ и пребачено на какав таван, ако не и избрисано под неким изговором. А брље од написа се брже боље уклањају из повезница (линкова) са именом датог теоретичара, чим се појави пар коментара који показују колико је бесмислен напис. Ово је већ постао обичај разноразних група, партија и покрета за ,,спас Србије“, али по безопасном, нешкодљивом по власт и ,,тоталитарну демократију“, начину. Чим се неко успротиви јасним доказима о неодрживости оваквих теоретских кула од карата, уклони се под неким ,,згодним“ изговором. Зато господо, ако немате намеру да разговарате о датим темама поштено, зашто омогућујете коментаре уопште? Сваки тоталитаризам се брани унапред оптужујући за исто сваког ко му се успротиви. Невешто акробатишући фразама и изводећи закључке из нетачних поставки, а све то у покушају да нас убеди како се ради о ,,православљу“; г. Варагић се упиње да нас убеди како је национална држава зло и како нема шансе на успех. И да предупреди сваки покушај да се јасно разграничи овакво ,,завођење за Голеш планину“ од већ дефинисаних поставки односа вере и државе. Такве поставке имамо код многих светитеља и православних мислилаца чак и током ХХ века, али су они очигледно политички неподобни јер сваки ближи додир са њима руши овакве чардаке ни на небу ни на земљи, невешто замаскиране цитатима истргнутим из контекста. Најпоштеније у овом чланку је оно ,,да се ја питам“. Па питају се, слични вама, зато нам је и тако.

    Свиђа ми се

  7. @ Урбана Герила

    Господине, ја тачно не разумем о чему говорите, ко „склања под тепих“ или „одлаже на таван“?

    На претходном тексту о Десет тачака ваших је 9 или 10 коментара од 58 – и ви тврдите да ми хоћемо да укинемо коментаре?

    Друго, ово је већ озбиљна оптужба, где су уклоњене повезнице? Па ви сте ваљда приметили да је Стање ствари једини сајт на српском простору који НОТИРА измене.

    Треће, погрешио сам што нисам обрисао ваш линк на ТУЂ предлог програма: ми овде говоримо о нашем, а осталима нека је са срећом. И кад сам рекао „делимо по сајтовима, Фејсбук групама“ нисам мислио да шаљемо spam него да пошаљемо познаницима, пријатељима па да они САМИ ставе на сајт или Фејсбук АКО СУ САГЛАСНИ. Сигурно нисам мислио да шаљемо у коментарима и „спемујемо“ тако што ћемо оставити линк на нашу идеју. Надам се да увиђате разлику.

    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  8. @Александар Лазић
    Како би неко могао, било шта да разуме, када коментатори, као Урбана герила и Дедађоле, чувени Латиничар, НИ САМИ СЕБЕ НЕ РАЗУМЕЈУ. Потпуно ми је нејасно, како ја ОДЛИЧНО разумем аутора, а поједини „борци“, као да се убише, да ништа НЕ РАЗУМЕЈУ.

    Свиђа ми се

  9. @Урбана Герила

    Ова рубрика је замишљена да се упити критика, али да се одмах понуди неко решење, нова идеја, предлог. Вама је, као што видите, омогућено све да кажете, али нигде нема вашег решења.

    Друго, стално говорите да ја нешто тврдим што не тврдим. Како сте дошли до тога да тврдим да је национална држава зло, одакле вам то?

    @Ведримир Облачевић

    Зар православно решење није да разговарамо, да водимо дијалог? Да ли је православно решење убијати или хапсити оне који се са вама не слажу? Размислите, колико је било хришћана у доба апостола? Како су они ширили веру?

    Свиђа ми се

  10. @Урбана Герила

    “Црква је васељенска, саборна, богочовечанска, вечна, зато је хула, неопростива хула на Христа и Духа Светога, чинити од ње националну иституцију, сужавати е до ситних, пролазних, времених националних циљева и метода… Време је, дванаести је час да поједини наши црквени представници престану бити искључиво слуге национализма и политике, свеједно које и чије и постану првосвештеници и свештеници Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве“ – Св. Јустин Ћелијски.

    @Deda Djole

    Хришћанске вредности су универзалне људске вредности. Пре Христа, живот сваког човека није био вредан, постојали су људи другог реда (варвари, робови и жене су сматрани животињама и третирани су као животиње, итд). Након Христа, то се мења, сви до којих је та наука дошла, прихватају Христову науку, од ислама у коме се каже да убити једног човека значи убити цело човечанство, до Запада који је изнедрио универзалне декларације о људским правима и остало, све до укидања смртне казне…

    То што ви говорите је у складу са идеологијом њу ејџ покрета. Велика је разлика између православља и свега осталог.

    У Русији и Бугарској су комунисти били на власти, зато им је лоше.

    Свиђа ми се

  11. Ја мислим да добро разумем аутора и покушаћу, стога, да рашчланим своје примедбе да би он, повратно, могао лакше да их оповргне:

    1. Ви кажете да остварење идеала и нормативних оквира долазе након тријумфа у борби личности (отприлике) . А притом сами не почињете од идеала, него од компромиса. Спуштате свој идеал на онај ниво који је свима прихватљив и тиме, несвесно, одустајете од њега. Кажете: „Ја Никола Први, по милости Божијој краљ Варјага, противстајем мрачним силама либерализма, геј-интернационале, англо-саксонског меркалтилизма и анти-клерикалног нихилизма… Премда, ни њихови аргументи нису баш за потцењивање.“ Уместо да, у име промене, призивате кретање ка идеалу, ваш идеал се креће ка компромису.

    2. Иако је за вас љубав етички минимум, од којег намеравате да пођете, не намеравате у њој да идете до краја, већ само до оне границе која значи Дијалог, у коме сматрате да сви треба да учествују. Али притом, како ми се чини, у својој простодушности приписујете свим учесницима Дијалога исте етичке принципе које и сами негујете. Пошто ви нећете до краја ићи у осмишљавању Хришћанског друштва, мислите да ни они вас неће да баце лавовима. Наша „добра воља“ ће се, у Дијалогу, заснивати на Христу. А њихова (који нису Хришћани) ? Имате окамењену представу демократског Дијалога, који може да траје вечно. И не увиђате постојање над-демократских „монархизама“ , који несметано бивствују у сваком „демократском“ друштву.

    3. Не увиђате међуфазе између теократије (у српском народу постојеће само у петровићевској Црној Гори и то до Петра Другог) и парламентарне демократије и чини ми се да сте без основа убеђени у то да Немањићка држава није била парламентарна демократија само из необавештености и да из исте необавештености није допуштала оснивање Богумилске партије Рашке и Захумља или Татарско-помачке коалиције:) Погрешно потенцирате везу између институционалног тоталитаризма у свим формама (клерофашизма, клерократије и сл.) и монархизма као онтолошког принципа који вертикално израста из Личности.

    4. Превише упрошћено и изненађујуће тенденциозно делите српски народ на православце-русофиле и анти-руске социјалисте и либерале. Чеда Јовановић можда није русофилни либерал, али тешко да је Душан Бајатовић русофобни социјалиста. Тешко да је покојни Стево Жигон (можда, као Словенац, није довољно добар пример) био православни фундаменталиста, али (пошто је свака етнофилија идолопоклонство, а атеизам отвара простора таквим бољкама) био је већи русофил од моје маленкости:)

    5. Заступање идеје православне државе (кога код вас, нажалост, тешко да има, ви се, чини ми се, само залажете да се и та могућност укључи у Дијалог) не значи заступање „православне џамахирије“, већ заступање било чега. Заступање православне државе још није ништа осим тога… Још увек није православна држава. Тако да, ако победи православне државе претходи вера да је она најбоља, те је и остали добровољно прихвате, то више није тоталитаризам. Али, ви то не тврдите. Ви тврдите да је недостизање православне државе (вечни Дијалог о томе) ипак мало боље.

    6. Не знам зашто упорно тврдите да су наследна монархија и православна теократија једно те исто, кад сам сигуран да знате да је теократија само један од облика наследне монархије и то у Европи остварена у двема државама чије су границе биле скучене, а тако и могућности да у политичком смислу постану нешто више од идеала или, ако хоћете, поремећаја – Црној Гори и Ватикану. У осталим случајевима реч је о „склизнућу“ у теократију (нпр. укидање Синода у Русији Петра Великог, премда то, унаточ вашој концепцији, није учињено у име вере, већ напротив) . Можете се залагати за прицип одвојености Цркве и државе, али између теократије у којој су ти принципи спојени у једној личности (папи или црногорском Митрополиту) и парламентарне државе разбијене на фронцле и у којој „владају“ секте, политичке партије, НВО, финансијско-шпијунске интересне групе и војно-полицијске фракције је много светлијих међуфаза.

    7. Револуција има разних, ја лично највише волим „револуцију над самим собом“, коју је проповедао владика Николај, па тако не могу да кажем да је могуће направити икакав помак без револуције, само што у моје време треба извршити револуцију надамном, а у Лењиново над Лењином:)

    8. Саборност и демократија имају доста сличности, али ниједна није у Дијалогу. А ви нама, православним саборцима, као да прокламујете демократију, a демократама као да обећавате да ваша саборност није толико страшна да би била заиста саборна.

    9. „Правна свест“ може да буде много шта, и онај ко се залаже за смртну казну и онај ко се залаже против ње имају „правну свест“. Правна свест је свест да постоји правна уређеност или да је она могућа или да је неопходна (са свим овим се слажем) , али није одређење смера у коме правни поредак води заједницу. А ми овде, ако се не варам, постављамо питање смера. Правни поредак може да црпе смисао својих односа и из Раја и из Пакла.

    10. Ово последње заиста не схватам, а заиста бих волео: „(Србија) мора да буде истовремено и национална и грађанска држава, и православна и секуларна држава, и хришћанска и демократска држава.“ Не схватам, а верујем у парадоксе. Волео бих ако бисте ми помогли да схватим.

    Хвала унапред.

    Свиђа ми се

  12. Исправка: уместо „Укидања Синода“, требало је да стоји „Укидања Патријаршије“

    Свиђа ми се

  13. Ја не знам каква је сврха замишљати модел државног уређења који је, практично, неостварив.

    „потребно је да се прво они који се на попису изјашњавају као Срби и који чине већину у држави договоре међу собом, да би се након тога договорили са осталим грађанима Србије“

    А шта ћемо ако се не договоре, што је много вероватније?

    Да пробамо са нечим практичнијим.

    http://nacionalnapartija.net/sistemi-i-rezimi/

    http://nacionalnapartija.net/srbija-srbima/

    Свиђа ми се

  14. @ Владимир Челекетић

    Господине, пустио сам вам сада линк (заправо поново) на вашу партију. Убудуће нећу.

    Ако имате нешто овде да кажете, реците, по могућству што краће.

    Да смо хтели да се учланимо у Национал партију (или у Национал-социјалистичку), ми бисмо то већ урадили.

    Хвала на разумевању,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  15. Видим овде прилично дуге коментаре. Зашто од мене тражите „што краће“?

    Добро, ево кратко, питање од горе. Шта ћемо ако се не договоре?

    Свиђа ми се

  16. @ Владимир Челекетић
    Сервирали сте нам линк. Ја погледах, кад оно тамо пише, да сте у Африци и да мислите, да је тамо супер. Нема смисла да се онда Србијом бавите. Нађох тамо и Вашег партнера, који написа, да воли тенис и онлајн покер. Наравно, да нигде не пише, где сте регистровали ту Вашу странку, партију? Можда у Африци? Као да сте у сличном положају, као ја. Немам шта да радим, па се зезам са интернетом!
    Ако не видите сврху, чему Ваше „јављање“ и зашто сте основали партију? Мислите ли, да је сврсисходније, да вас двојица играча покера онлајн оснивате партију, или је сврсисходније, да се на овом сајту разговара о проблемима у Србији?

    Свиђа ми се

  17. @Досада Божија

    1. Можда мој презиме стварно има везе са Варјазима 🙂
    Шалу на страну, мислим да призивам кретање ка идеалу, идеалном узору, а то је – Христос.

    2. Није љубав етички минимум, љубав је све (“ако љубави немам – ништа сам“).
    Као што у тексту пише, залажем се за православну, хришћанску државу, за стварање православне културе. Свако одговара само за себе. Не може да се иде до краја у осмишљавању идеалне хришћанске државе, јер Христос каже: “Царство моје није од овога света“. Црква није исто што и држава.

    3. У време Немањића је постојала саборност. Не знам на снову чега тврдите да ја све то тврдим, када се тиме нисам бавио у овом тексту. Понављам, залажем се за монархију, могу да вам покажем текстове старе више година ако ми не верујете.

    4. Слажем се око свега у вези ове примедбе, само због ограниченог простора нисам назначио да међу левичарима има доста русофила, ишао сам на ону најопштију поделу.

    5. Не ради се о заступању, него о начину како се до тога долази. Србија може да буде православна држава.

    6. Монарх је симбол јединства. Како се долази до јединства?

    7. Има разних револуција, али је та коју помиње владика Николај, да прво победиш зло у себи да би победио зло око себе, једина хришћанска револуција, све остале су нехришћанске.

    8. Саборност постоји у Цркви, нема демократије у Цркви. Није ми до краја јасна ова ваша примедба.

    9. Јунаштво је бранити себе од других, а чојство је бранити друге од себе.

    10. Морате да имате надантиномијско мишљење 🙂

    Мислим да наше неразумевање потиче од тога што ви говорите шта би било када би било, тј. шта је за вас идеал, како би ви уредили државу у теорији, а ја полазим од реалног стања на терену, и гледам на основу садашњих околности и услова како да се дође до идеала, како да то једног дана постане пракса. Због тога, на пример, не истичем, у овом тренутку, идеју монархије. Бесмислено је када 95% људи у држави неће ни да чује за ту идеју.

    Свиђа ми се

  18. За Слободана Млинаревића

    Слажем се да је сврсисходније да се на овом сајту разговара о проблемима у Србији, зато предлажем да се не бавимо Африком и покером.

    Партија није основана, постоји само предлог за оснивање.

    Свиђа ми се

  19. @ Владимир Челекетић

    Питали сте: А шта ћемо ако се не договоре, што је много вероватније?

    Уместо одговора погледајте: “Ако имате вере колико зрно горушичино…“ (Мт. 17; 20).

    Него, шта ви предлажете, ако се стварно не договоримо?

    Свиђа ми се

  20. За Николу Варагића

    Ви очекујете да ће сво то мноштво које треба да се договори имати толико вере, укључујући и „грађане“? Имате ли бар један пример из историје?

    Шта ја предлажем дато је у текстовима за које су везе овде објављене.

    Свиђа ми се

  21. @Стање Ствари
    Како би иначе назвали уклањање преко ноћи Вашег написа са првог (на ком је био данима) на тридесето место? А све са образложењем да су се ,,страсти узбуркале“ и тема се ,,разводнила“? Чије страсти, нисте прецизирали, што није у реду. Јер овако више личи на покривање вашег саборца који је изгубио такт и почео да измишља оптужбе и изврдава одговоре непримереним етикетирањем? Ако сте читали (не знам да ли је то овде обичај пошто ме често прозивају за ствари које нисам рекао) моје коментаре- неки су и Вама упућени, видели сте да често позивам повратку на тему, као и на смиривање страсти. Притом сам говорио о стварима везаним за тему на пристојан начин.
    Не знам ко је тврдио да хоћете да укинете коментаре? Можда сте нешто побркали, или се служите, као и Varagić- извртањем мојих речи кад немате шта друго да кажете?
    Повезница на Варагићев предлог о некаквом перформансу Срба и ,,бошњака“ била је испод другог његовог написа. Пошто сам оставио на то коментар, покушао сам да се вратим касније и исправим га, али те свезе није више било на истом месту.
    На ,,треће“: па избришите више ту свезу човече! Већ који пут ми спочитавате исто, а сад се још и правдате да под Вашим предлогом да то исто радимо на другим страницама ,,нисте тако мислили него ко зна како“? А јесте ли се запитали шта сам ја мислио, или далеко било, прочитали шта сам о томе рекао? Да, ни то овде изгледа није обичај. Лакше је произвољно закључити о нечијим намерама. Па што вам се мање допада, то ћете му лошије намере приписати. Баш хришћански, нема шта! Ето у чему је разлика.

    Свиђа ми се

  22. @Varagić Nikola
    Пошто сте се више бавили извртањем мојих речи и измишљањем оптужби на свој и мој рачун, што сам јасно показао, па је распрабва прекинута; нисте приметили да од почетка дајем предлоге. Последњи је био да спустите лопту и да се вратимо коментарисању на тему десет тачака. Пре тога сам говорио да би се ускладили у десет тачака, потребно је да ускладимо појмовник, јер под истим речима мислимо на различите садржаје, и зато се , као већина Срба данас, не разумемо добро. После тога сам увидео да се не ради о неразумевању, већ о одбојности (и то ,,на нож“) према различитом мишљењу. Другачије стварно не видим како да разумем толико непријатељски тон према некоме ко жели пристојно да разговара са различитих позиција?

    ,,стално говорите да ја нешто тврдим што не тврдим“. Љубазно би Вас замолио да прочитате нашу претходну преписку (кад би било могуће, без страсти, као да се ради о неком трећем), и кажете ми ко коме ,,учитава“ разне намере и тврдње.

    О цитатима сам такође говорио у претходној преписци, па ако успемо да се вратимо на озбиљан и културан дијалог, радо ћу се потрудити да образложим. Само није ми јасно кад говорите са секуларног, кад са ,,хришћанског“ становишта, с обзиром да час раздвајате, час спајате те принципе (наводници нису саркастични већ стварно не разумем како смештате своје ставове у оквир православне вере?).

    Свиђа ми се

  23. Тема промене друштвено-политичког система у Србији је најважнија тема, јер постојећи систем је деструктиван и неодржив. Нажалост, врло ретко Срби о овоме расправљају, готово никако. Зато је свако покретање ове теме за сваку похвалу. Но, да би расправа имала смисла треба поћи од неких реалних претпоставки. Прво, потребно је разрадити модел система који је могуће, практично, реализовати на планети која се зове Земља, за врсту која се презива хомосапијенс, а зове Срби. Да је Бог хтео да Царство Небеско прави на Земљи, не би чекао Србе, да то ураде уместо Њега. Друго, сама претпоставка да су Срби православан народ је исто толико у складу са реалношћу као и претпоставка да су Французи римокатолици, на пример. Српско друштво је типично потрошачко друштво, огрезло у безбожништву и неморалу сваке врсте. Наравно, свуда постоји нека мањина или мањине. Постоје и у Француској, али систем се не може направити ако је он само по мери неколицине, без масивне репресије и на кратак рок.

    Свиђа ми се

  24. Текст г. Варагића видим као испитивање, огледање могућности светосавске демохришћанске политике у нас, (Лично бих волио да прочитам и његово разматрање на тему могућности хришћанског социјализма, који смо некада имали кроз православно-задружни тип народног живота).
    С пажњом сам прочитао и аргументе критичара чланка г. Варагића и мислим да ти аргументи свакако нијесу за потцјењивање. Али, критичари, по мени, пропуштају један момент: савремена демо(но)кратија не оставља никакав простор за хришћанство, особито не за светосавље. Ако немамо платформу којом ћемо ући у борбу за легитимизацију властитих циљева, до њихове, макар дјелимичне, реализације никада нећемо ни доћи.

    Свиђа ми се

  25. @ Александар Живковић

    „Али, критичари, по мени, пропуштају један момент: савремена демо(но)кратија не оставља никакав простор за хришћанство, особито не за светосавље.“

    То је, управо, моменат који ја не занемарујем и зато тврдим да не треба правити никакав компромис са „демократијом“ која нема никакве везе са изворном идејом демократије и са људскоправашком идеологијом. Нажалост, дежурни српски родољупци не могу да се одвоје од ово двоје, нарочито овог другог.

    Свиђа ми се

  26. @Урбана Герила

    Ви дајете предлоге, ја критикујем ваше предлоге, ја дајем предлоге, ви критикујете моје предлоге, исто важи за појмове, тако би требало да иде, али ви више не желите да учествујете у расправи.
    Цео мој текст је коментар првих пет тачака из Лазићевог текста. У коментарима испод овог текста нисте дали ниједан предлог.
    Написали сте: “г. Варагић се упиње да нас убеди како је национална држава зло и како нема шансе на успех“. Питао сам на основу чега то мислите, нисте одговорили. Нисте објаснили шта је за вас национална држава. Све остало су оптужбе на мој рачун.
    Од тренутка када сте написали да се не слажете са програмом НП и да нисте њихов члан, све време културно разговарам са вама. Ви говорите да вас не поштујем, док и ви мене оптужујете, и даље пишете моје презиме латиницом… Иначе, то је моја веза са блогом, тако стоји већ 8 година, имам комуникацију и са људима који не говоре српски и не знају ћирилицу, потпуно је нормално за спољни свет користити латиницу.

    Свиђа ми се

  27. @ Владимир Челекетић

    Могу ли да вас питам овако:

    Ако сада дођете на власт, који су ваши први кораци у односу на питање Бошњака, ако “Национална партија неће дозволити закон који препознаје непостојеће националности као што су „Бошњаци““? Шта значи ово? Који закон, какав би закон донели? Шта ћете да радите ако се Бошњаци не слажу са вашим законом?

    Свиђа ми се

  28. @ Никола Варагић

    То значи да, по закону, нико неће моћи да се изјасни као „Бошњак“ и „Бошњаци“, опет по закону, неће бити признати као национална мањина. Просто, закон, неће познавати термин „Бошњак“, као што тај термин не познају закони толиких земаља света. Не знам шта Вам ту није јасно. Оно што мени није јасно је зашто Срби прихватају такве бесмислене појмове као што је „Бошњак“, који немају никакво утемељење у историји. Нажалост, то је само један пример.

    Свиђа ми се

  29. @ Никола Варагић

    Заборавих на ово да Вам одговорим.

    „Шта ћете да радите ако се Бошњаци не слажу са вашим законом?“

    Нећемо радити ништа. Са законом не морају сви да се слажу. Напротив и са најбољим законима се не слажу сви. Закон служи да успостави друштвену норму. Свако себе може да сматра за шта хоће и приватно може да се представља како хоће, као што, приватно, може да говори језиком који хоће и верује у шта хоће.

    Свиђа ми се

  30. Бошњак је архаизам од ријечи Босанац. Има у БиХ доста српских и хрватскох породица са презименом Бошњак; то презиме су добијали када су се из Босне досељавали у Херцеговину… Када смо већ код муслимана, сигурно је да нема стабилне Србије без солидног договора са муслиманима који говоре овај наш језик, који ми зовемо српски а они, што је, можда, својеврсна (гео)политичка манипулација, босански,а не бошњачки, што би проистицало из назива народа…
    Додик у Републици Српској то не признаје, па се нпр. Службени гласник РС издаје на српском, хрватском и језику бошњачког народа… Вјероватно сте чули и за термин позитивна дискриминација, када се некој расној националној или другој мањини даје више права наго што јој по бројности припада… Треба бити мудар као краљ Никола, који је заставу са крстом замјенио за заставу са орлом да би одобровољио и привукао Албанце из Улциња и других новоприпојених области, вичне морепловству, да плове под црногорском заставом…

    Свиђа ми се

  31. @ Никола Варагић

    1. Сигуран сам да том идеалу интимно стремите, али мислим и да превиђате доста рупа на путу који до њега пројектујете.

    2. Ако кажете да од љубави треба да се крене, онда је она минимум градивног елемента друштвеног поретка. Ми можемо, као друштво, да се крећемо и „из славе у славу“, из једног степена Љубави у други (премда, слажемо се да је то немогуће у овоземаљским условима) , али ако кажемо да од љубави треба кренути, кад се дефинишу етички принципи, онда је оно минимум, и то врло висок. А онда кажете: па нема везе, зашто не бисмо сарађивали и с онима чији нам се поступци и ставови интимно гаде, јер треба бити у већини?

    3. Не кажем, наравно, да то директно радите, али кажете да ми морамо или да пристанемо на полифоничност Скупштине или нам с мршти ригидна, клерофашистоидна теократија… А између те две крајности је много финих валера. Ја, на пример, мислим да појам парламентарне демократије и усторјство Скупштине и те како могу да буду реформисане у хришћанском духу и да не треба баш с толико нежности да се односимо према затеченом стању. Оно је незавидно. Немањићу нису признавали политички плурализам, онако како га ви видите. Нису давали за право нпр. Богумилима, у име Љубави. То не значи да нису волели Богумиле као људе, само нису могли да рачунају с њиховом употребом дате им слободе. А ви рачунате с политичким слободама, као темељем државе, надајући се да ће сви да их искористе на хришћански начин. То значи да не постављате идеал у средиште, него компромис.

    4. У реду, али то доводи до много забуне.

    5. Али, како држава да буде православна, ако институције исту благонаклонст изражавају и према нпр. Јеховиним сведоцима. То је држава која само толерише Православље, као и било коју другу скупину. Православна начела нису у њој. Ја не кажем да одмах може да се дође до православне државе и свакако пут до тога треба да се темељи на сведочењу у Љубави, али морамо рачунати и с тим да ће до тога једном да дође, а кад дође Србија више неће моћи да буде и Православна и демократска, већ или једно или друго.

    6. До јединства се долази сведочењем Христа у Љубави и то је без спора, али између монархије и немонархије има много међуфаза. Теократија није најгора, али није ни далеко од најгоре. И парламентарна демократија је доста близу најгорем. Прави пут је негде у средини:)

    7. Овде се потпуно слажемо.

    8. Па да сте рекли: саборност и демократија су слични по томе што и у једном и у другом постоје само први међу једнакима или по томе што и једно и друго теже идеалу свенародног јединства… онда би они стварно били слични. Али, ако кажете да се и једно и друго темеље на Дијалогу, онда то није баш тако. У Саборности је дијалог нус-продукт, а у демократији је циљ по себи. И то најчешће, врло контролисан.

    9. „Јунаштво је бранити себе од других, а чојство је бранити друге од себе.“ И са овим се, наравно, слажем, али било је и правних поредака који су се заснивали искључиво на „јунаштву“ , па су сви поданици имали правну свест. Бојим се да у таквом поретку и данас живимо.

    10. Скроз поштујем надантиномијско мишљење, али и оно мора да има исходиште. Ако кажете и православна и секуларна, поставља се питање: шта од православља узети, а да оно то и остане, а шта од секуларизма, а да он не буде прогутан од православља, а шта ако он посветовњачи православље итд.

    Свиђа ми се

  32. @ Досада Божија

    “Ја не кажем да одмах може да се дође до православне државе и свакако пут до тога треба да се темељи на сведочењу у Љубави, али морамо рачунати и с тим да ће до тога једном да дође, а кад дође Србија више неће моћи да буде и Православна и демократска, већ или једно или друго. До јединства се долази сведочењем Христа у Љубави и то је без спора“

    Управо о томе говорим. Имам у виду почетно стање. На пример, не кажем ја “и православна и секуларна“ зато што то тако желим, него константујем да то јесте држава српског народа, који је православан, али је и секуларна држава, то је чињеница коју не можете да оспорите, у којој живе и они који нису Срби, а питање је колико данас и међу самим Србима има православаца. На пример, деведесетих су скоро сви моји другови из школе славили славе, данас скоро нико. Ви данас морате да тражите језик који млади разумеју. На пример, саборност људе збуњује, ако им кажете демократија разумеју вас, и схватају да сте добронамеран човек, а ви то јесте, не варате их, као прави хришћанин, желите да се сви људи спасу, да се испуни последњи завет Христов.

    Према том почетном стању правимо стратегију. Наравно да у овом тренутку немамо одговоре на сва питања. Важно је да се отварају теме, да се води разговор. То је процес. То недостаје нашем друштву. Чекамо неке ваше предлоге, размишљања…

    @ Владимир Челекетић

    И даље вас не разумем. Кажете да према вашем закону нико не сме да се изјасни као Бошњак, ако се Бошањаци не слажу, ви нећете да радите ништа. Да ли то значи да ће бити држављани Србије, како ће бити уписани у књиге држављанства, да ли ћете да мењате оно што људи за себе напишу на попису, које су правне последице…?

    @ Pe

    Слажем се са вама. Моја политика, мој предлог је да покушамо да успоставимо добре односе са Бошњацима јер су ти добри односи за нас у овом тренутку важнији него са Хрватима и мислим да се преувеличава значај односа Загреб-Београд за стабилност у региону, мислим да су важнији односи Београд-Сарајево. Али то сада није тема овог текста, па да не дужим. Уосталом, зато сам написао текст “Пуч у Турској“. Ако Русија и Турска стварно постану савезници, онда се и овде код нас могу променити неке ствари.

    @ Александар Живковић

    Размишљам доста о православно-задружном типу народног живота, или “средњем систему“, али више практично, кроз економију, надам се да ћу ускоро окупити економисте и привреднике са којима ће моћи да се ради на томе. Са друге стране, тога нема ако се не вратимо вери, ако не реформишемо образовање, ако не градимо културу, па се тиме бавим и на овај начин, да дођемо заједно до тога ко смо, какву државу желимо, какви људи желимо да будемо, како да васпитавамо децу… Морамо да се ослбодимо културне и економске окупације да бу правили “средњи систем“.

    Свиђа ми се

  33. @ Александар Живковић
    @ Никола Варагић

    Ево једног корисног предлога с моје стране:)

    „Обриси здравог разума“, Г. К. Честертона

    Може да се чита и као духовита, логичка разрада могуће примене „средњег система“ у Едвардијанској Енглеској. Незванични манифест дистрибуционизма. Честертон и Св. Николај се толико „проналазе“ с решењима, да није немогуће да су радили и под утицајем један другог (стварали су у сличном периоду) . Прочитајте ако нисте.

    Свиђа ми се

  34. @Varagić Nikola
    Ево јављам се опет, стварно изнервиран, али не у вези разговора, већ зато што ми се други пут данас десило да сам написао исцрпан одговор, ставку по ставку, на Ваше писаније и да је она први пут по слању нестала, а сада сам нехотице шаком додирнуо дугме ,,назад“ и аутоматски нестаје цео коментар. На основу многих грешака у куцању можете закључити да све ово радим са телефона, што је ужасно напорно. Пишем Вам ово из најбоље намере јер ми је мучан непријатељски став који ме је дочекао и на који сам без вређања, ипак оштро одговарао. Сматрам да нисам никога вређао, нити да сам извртао нечије речи. Оно што сте доживели као оптужбе је покушај да Вам укажем на погрешно утемељење које није одговарајуће ономе што желите, или звучи да желите. Ако будем могао, опет ћу Вам исписати макар нешто, а Ви ово схватите како хоћете. Сматрам за потребну пристојност да Вас обавестим зашто нисте добили одговор.

    Свиђа ми се

  35. Поштовани господине Лазићу, ја сам Ваших 10. тачака разумео. Разумео сам и овај текст господина Варагића. Нажалост, коментаре и са једне и са друге стране НЕ РАЗУМЕМ. Можда би коментатори и Никола могли да своје надгорњавање наставе директно. Када се испричају и колико толико РАЗУМЕЈУ, могли би и ми остали, да су у њихову коначну верзију укључимо. Овако ми личи, да се отишло у теоријску расправу, а чини ми се, да је све почело на практичном нивоу. Верујем да је и осталим пратиоцима тешко да прате дискусију.

    Свиђа ми се

  36. @ Никола Варагић

    Па, ево, да би било јасније. Замислите неку много „либералну“ земљу у којој се убише од бриге за „мањинска права“. Ево, да узмемо Данску, на пример. И замислимо, у тој Данској, у којој су Данци (били) некакви протестанти, ако се не варам, постоје и неки Данци који припадају секти Харе Кришна, на пример. И замислимо, даље, да ти из Харе Кришна, један дијалекат данског језика прогласе својим посебним језиком и да траже да их држава призна као националну мањину, јер, ето,они нису Данци, они су нешто друго имају и свој посебан језик и своју религију. Да ли можете то да замислите? Не можете, јел? А то што не можете да замислите у Данској, сасвим Вам је нормално да постоји у Србији?

    Рачунам да сте читали Његоша више од мене. Написа ли Његош негде „Бошњаци“ или их је звао „потурицама“? Не постоје никакви „Бошњаци“ као нација. Постоје потурчени Срби.

    Што се, конкретно, закона тиче, он је објашњен у овој реченици:

    „Онај чије је национално порекло неспорно биће уписан као припадник нације којој припада.“

    Дакле, попис не подразумева „изјашњавање“, осим за оне из тзв. мешовитих бракова. Потурице би се уписали као Срби муслиманске вероисповести. Нема мањине и тзв. мањинских права. То нема никакве везе са статусом држављана и појединачним правима и обавезама. Дакле, ако неко хоће да буде „Бошњак“, он то може да буде, али приватно, као што приватно може да се изјашњава и као Данас, али ће се у државним књигама водити као Србин и неће бити никакве националне мањине „Бошњака“.

    Свиђа ми се

  37. Све ово је „завођење за Голеш-планину“.
    Постоји само један пут опоравка српске државе на чијем почетку су: лустрација комуниста – натурална реституција – отварање досијеа УДБА. Док се у Србији по одговорности не изједначе „комунисти“ (како их у жаргону зовемо, иначе су суштински у питању аустро-фашисти) и усташе, спирала пропадања ће се настављати. Ако се темељно ураде поменуте три обавезе, пут ће постати јасно видљив.
    У датом случају – православље и (и даље владајући) комунисти су инкопатибилни. Не може обоје. Хоћете православне етичке вредности да реафирмишете у друштву којим владају безбожници? И не само што су безбожници, већ су то људи којима су друге религије прихватљиве али им је од тамјана мука; туђи „системи вредности“ су им добри а нашег се гаде. Нема од тога ништа, то су врло штетне заблуде.

    Свиђа ми се

  38. Срдачни поздрави монархистима од МОНАРХА:

    КАРАЂОРЂЕВИЋ: Баш зато што смо гинули од НАТО-а морамо да се окренемо Западу?!
    By РЕПОРТЕР on 24. март 2015. • ( 23 коментара )
    КОМЕНТАР са Фејсбука: „Поздрав за монархисте и предлог да заједно са овим кловном сви оду у ј*****у Европу, коју он више воли него народ којем је дошао да глумата краља“…
    БЕОГРАД- Принц Александар Карађорђевић изјавио је данас, поводом обележавања 16 година од почетка НАТО бомбардовања, да се Србија зарад успомене на настрадале мора окренути – Европи и Европској унији.
    ФБР КОМЕНТАР: АКО ЈЕ ОВАЈ НОРМАЛАН ОНДА САМ ЈА ПРИНЦЕЗА ДАЈАНА!
    Изгубљени животи људи, као и бројни повређени, никада не смеју бити заборављени и заувек ће остати у нашим срцима. Ипак, зарад успомене на пострадале, морамо се окренути бољој будућности за све наше грађане, Европи и ЕУ – великој породици народа којој се морамо придружити и где нам је сасвим сигурно место“, рекао је принц Карађорђевић у писаној изјави.
    Он је истакао да је бомбардовање још једном показало да насиље само рађа ново насиље, а да се до трајних решења на простору бивше Југославије може доћи само мирним путем.
    Навео је да се Србија са великом тугом сећа ужасне агресије и патње које су претрпели сви грађани, као и оних који су трагично настрадали, и њихових породица.
    „То је био случај свеобухватне агресије какав Европа не памти од времена Другог светског рата, а која није била одобрена од стране УН“, навео је принц Карађорђевић.
    Он је оценио да се Србија и даље бори да се опорави од разарања које је претрпела бомбардовањем својих грађана, земље и разарањем инфраструктуре.
    Бомбардовање Србије 1999. – ПОДСЕТНИК
    Бомбардовање Србије 1999.
    23. 03. 2015. ПРАВДА/Танјуг, за ФБР приредила Биљана Диковић

    Свиђа ми се

  39. @Никола Варагић
    Ево да се не љутите, написаћу Вам име ћирилицом, иако га сами пишете другачије. Не видим како је латинично ћ и српски језик на латиници нормалан за ,,спољни свет“. Иначе, притискао сам на њега, није свеза за Ваш блог. Елем, нигде директно нисте рекли да је национална држава зло, али све што пишете говори о томе. Стојите на позицији потпуно дефетистичкој. Сво време Вам други саговорници, па и ја говоримо да видите само крајности. То нису оптужбе, већ закључци. Оптужбе су, и то ружне и неосноване да кад неко брани своја права у сопственој држави бива проглашен за нацисту. Кад се неком инсинуирају злочиначке намере чим се не повлачи пред злонамерним поништавањем свог идентитета. Кажете да нисам одговорио на Ваше питање, нити дао никакав предлог. С обзиром да је овај ваш напис само коментар Лазићевог, а премештени смо са коментарима овде његовом вољом, нисмо ресетовали разговор, а признаћете да у његовом току има доста мојих питања, предлога и како кажете ,,оптужби“ на које се нисте потрудили да одговорите. Тема је иста, зато сам и поставио питање што се ресетује? Као, разводнила се! А прочитајте овде нпр коментаре млинаревића, или латиничне (за које је јасно речено да неће бити објављени) dedadjoleta. Тврдите да сви морају да имају пуна права ма како се изјашњавали, а онда кажете: ,,Од тренутка када сте написали да се не слажете са програмом НП и да нисте њихов члан, све време културно разговарам са вама.“ Зашто дакле, чак и да сам члан непостојеће партије, не бисте самном разговарали културно? Значи, ипак нису сви једнаки? Или не заслужују хришћански однос? Ипак, већ сам рекао, нисам овде почео да остављам коментаре да би се свађао са било ким, већ да дам своје мишљење о теми. А ту сам јер верујем да треба разговарати о томе. На крају, замолићу Вас за опроштај, јер иако не мојом кривицом, нисте добили детаљније мишљење о свом напису. У међувремену су други оставили слична мом мишљења, тако да је довољно речено.
    @Александар Лазић
    Могли би можда, ако има интересовања да раширите тему на поједине тачке, јер је већ доста расправе било на тему појединих тачака, па због великог броја коментара, није лоше да се издвоје оне које су највећу пажњу привукле.

    Свиђа ми се

  40. @ Урбана Герила

    Хвала на предлогу, вашем залагању овде и ентузијазму. Такође вам хвала на „спуштању тона и лопте“, није то мала ствар.

    Нажалост, нисам сигуран да би одвајање по тачкама дало било какав резултат. Имам утисак да се дискусијом ствари удаљавају а не приближавају. Можда грешим, али ја сад нпр. не бих могао у тачке да „сравним“ све ове предлоге који су у међувремену стигли.

    Свиђа ми се

  41. @Урбана Герила

    Не љутим се због тога, него ми није јасно шта је порука када то радите, а пријавио сам се на овај сајт пре пар година, била је веза, нисам обраћао пажњу, не знам зашто више нема везе… Нисам вас разумео ово око спољњег света, ко не зна ћирилицу, ваше име и презиме може да прочита на латиници, и да научи слово ћ 🙂

    Ја разликујем национализам и родољубље. За мене је национализам повезан са Француском револуцијом и црном интернационалом. Родољубље је повезано са православљем или светосављем. Зато сам вам оставио цитат Св. Јустина, јер је грех бити “искључиво слуга национализма“. За националисте, према мојим појмовима, човек и “нација“ су испред Бога, а за родољуба је Бог испред човека, испред “нације“, испред свега.

    Пошто сам мислио да сте из НП, етикетирао сам вас као неофашисту, пошто је тај програм за мене неофашистички, просто тако ми делује, тако осећам, али то не значи да не разговарам културно, и сама вама, и са г. Челекетићем, само вам вас после тога више нисам доводио у везу са неофашистима, као што сте то тражили од мене, и ја то поштујем и у том смислу сам рекао да културно разговарам (без тог етикетирања, иако сте ви мени одмахбнабацили да сам некакав либерал ако се не слажем са програмом НП, да не знам шта је православље…). Поштујем и г. Челекетића, али се са њим уопште не слажем, а да сте сви једнаки видите и по томе што се објављују коментари, што одговарам на све коментаре.

    @ Владимир Челекетић

    Поређења са Данском, и временом Његоша не стоје – нисмо Данска, живимо у 21. веку.

    Ваљда вам је јасно да ни Бошњаци ни остали не би пристали да буду уписани као Срби и да би дигли буну, коју би једва дочекали и Нато и Ријад и Мило и Загреб и многи други, а Србија има два авиона и дуг од скоро 30 милијарди евра, белу кугу… Шта би онда урадили? Кренули у рат са два авиона и народом који је подељен, јер би и пола српског народа било против ваше политике?

    @ слободан млинаревић

    Све је то јасно, далеко смо ми од монархије, да покушамо бар да сачувамо и ослободимо републику, целу, са КиМ…

    Свиђа ми се

  42. @ Aлександар Лазић

    Немојте тако, неки од нас се убисмо од писања:)

    Ево, ја ћу да пробам да започнем:

    1. Треба прихватити постојеће стање, али уз чврсту веру да је наш светоназор најдубље онтолошки утемељен и да је као такав способан да преживи и, чак, иницира промене у друштвеном поретку. Сведочити Христа у светосавском „стилу“, увек и у било којим друштвеним и личним околностима.

    2. Православље је минимум искод којег не идемо: ако нас неко нагони да се миримо с нпр. Хрватима, ми ћемо то чинити истичући њихова афирмативна својства и улогу у историји (Штросмајера, Марију Јурић-Загорку и Рундека…) , али ако нас неко тера да се одрекнемо Вукашина Јасеновачког, ради некаквог лажног мира, враћамо улазницу. За себе (заједницу православних Срба) тражимо посебан статус и уважавање наше позиције као баштиника оне традиције која је ову државу вековима стварала. То се односи нпр. на одређивање радних дана (искључивањем недеље) и државних празника (укључивање што више важних црквених празника у тај круг) , организовање важних друштвених установа (школа, Војске, болница…) око светосавског система вредности (посне кухиње, усклађивање с моралом, естетско-визуелни идентитет…) . Удружено вршење притиска на власти у том смислу.

    3. Подстицање удруживања приватних предузетника на истој бази и, сходно томе, вршење притиска на крупни капитал (форсирањем пословања искључиво унутар еснафа, удружења и сл.) у циљу „нагризања“ монопола и пробијања мреже утицаја. Подстицање чак и робне размене унутар формираних финансијких ентитета, ради ослобађања од тајкунско-компрадорског финансијског „туторства“.

    4. Оснивање фондова за откуп и дистрибуцију приватног земљишта, у циљу (буквалног) преузимања земље „у своје руке“ .

    5. Дефинисање односа према националним мањинама и другим етничким групама онако како желимо да се оне односе према нама: уз пуно уважавање и разумевање њихових унутрашњих „светова“, уместо са горде преузвишености хуманистичких процена. Рад на проналажењу заједничке државотворне агенде (и најутицајније националне мањине, Бошњачка и Мађарска, ако не рачунамо Албанце, имају заправо премало љуства иза себе да не би биле заинтересоване за ово, ако успемо да их дипломатски дистанцирамо од матичних, Мађарске и БИХ, средине… Јер, овде имају обећавајући дом и тржиште, заправо…)

    Лепо звучи, а? У теорији…:)

    Свиђа ми се

  43. Слично се сличном радује.

    ПС. Демократија. шта то беше?

    Свиђа ми се

  44. @ Никола Варагић

    Само полако. Још који камионџија у Француској и која пуцачина од Брисела до Берлина, па да видимо реалну могућност за муслиманске побуне било где у Европи. Програм и служи за то да понуди слику будуће Србије. Уосталом и Ваш предлог је у том смислу.

    Историја нас учи да једино што је добро ослобођено од муслимана, то је оно што су ослобађали Карађорђе и Милош и да они нису радили тако како су радили Ви би данас инспирације тражили у Курану, а не у Библији.

    Ја не знам да ли ће Србија преживети нове ратове, али знам да „братски“ загрљај усташа, потурица и Шиптара неће.

    А што се тиче „неофашизма“, јел може неки пример, мислим, где је то „неофашизам“ у НП програму. Што рече Урбани, дајте да ускладимо појмове.

    Свиђа ми се

  45. Порука је јасна: зашто се потписујете латиницом? Сад кад сте објаснили, рећићу Вам да то није неизмениво. А што се странаца тиче, не знам шта за Вас представља спољни свет с обзиром на политичку коректност, питао сам да ли ће они који не знају српски- боље да Вас разумеју ако пишете српски латиницом? Са све ć, č и сличним.
    Национализам и родољубље. Хм. Већ сам Вам рекао да не можемо у озбиљном разговору да се служимо ,,мени се чини“ и ,,за мене је то тако“ аргументима. Дакле то какву је за Вас лично конотацију попримила реч национализам је потпуно ирелевантно. То може да остане Ваш лични став, али не може да се узме за озбиљно у расправи. Национализам и родољубље су синоними. Преведите, па ћете се уверити. Исто тако ме изненађује етикетирање некога као неофашисте на основу потпуно неодређеног ,,тако ми се чини, тако осећам“. Некако се међу својима теже толеришемо него са онима који нам (засигурно) не мисле добро. Не разумем како са таквим ставом говорити о ,,компромису љубави“ и слично.

    Што се тиче етикетирања, хајде да се овако договоримо. Да не би стално било измишљања и извртања (то је неки чудан обичај овде) да лепо свако цитира оно што га жуља, па ћемо лако решити. Ево нпр, молим да ми прекопирате овде те моје речи где сам реко да сте либерал ако се не слажете са НП програмом и да немате појма о православљу. Ове измишљотине прелазе све границе пристојности јер у сваком одговору сервирате овакве лажне оптужбе. Шта је са Вама човече? Зашто то радите, кад свако може да прочита нашу преписку?
    О Православљу имам шта да кажем, али ће бити довољно да се уздржимо да своје погрешно обликовано мишљење о вери (нпр) проглашавамо за учење вере.
    Моји предлози су, понављам, да започнемо од стварног утемељења у православној мисли, да се ослонимо у том програму на већ постојеће облике промишљања великих православних мислилаца и светаца без непотребног ,,мени се чини“ или крајности без средине.

    Свиђа ми се

  46. Драги мој Никола, како је паметан Човек усамљен у овом свету? Нико ни не покушава, да га разуме,већ се из сопствене мишје рупе устреми. И опет се враћам на старо. Зашто би МИ који имамо име и презиме и НЕ СТИДИМО СЕ да своја размишљања, под именом и презимено саопштимо СВЕТУ расправљали са АНОНИМУСИМА? Господин Лазић је против ад хоминем? Није могуће разумети текст, нити књижевно дело, као ни уметничко дело, ако нисмо упознати са ликом аутора. Знамо о животу Достојевског више него о сопственом! Како је могуће заговарати анонимност коментатора, који злоупотребљавају интернет? Који је мотив да неће, да нам се представе? Ако је страх од евентуалних последица и евидентирања у СЛУЖБАМА, зашто се уопште јављају? СЛУЖБЕ и онако знају, ко стоји иза псеудонима. Питам се, шта је у мозгу некога, који смисли УРБАНА ГЕРИЛА, или ДОСАДА БОЖЈА, као псеудоним? Какву то поруку, ти ликови желе да пошаљу? Нису они достојни Ваше пажње господине Варагићу. Није вредан пажње ни МОБИСТА, човек, који нам саопшти, да је његов деда, на мобама постао богат. Наравно да је постао богат јер се МОБА НЕ ПЛАЋА.

    Свиђа ми се

  47. @ слободан млинаревић

    Досада Божија је некадашњи назив мог блога и од тад га увек користим на интернету кад желим да будем конструктиван, у општој ствари, а не личан. Сама синтагма треба да буде двосмислена, да означи неку врсту осмишљавања доколице (што свако време проведено за рачунаром, у суштини, јесте) . Иначе, релативно скоро сам се на овом истом порталу оглашавао под пуним именом и презименом и то на теме које би могле да буду интересантније Службама, а Ви ако вас не мрзи погађајте под којим:)

    Г. Варагић (човек који је с неколико текстова које сам овде прочитао завредио моју пуни пажњу и, ако то нешто значи, поштовање) , као и г. Лазић, чија прегнућа везана за овај сајт изузетно ценим, сами су рекли да чекају на моје предлоге и размишљања и ја сам с пуним еланом наставио да учествујем у разматрању теме која ме заиста занима.

    Међутим, сад пошто видим да је расправа на ту тему застала, а да сте Ви, може бити, задужени да растерујете нас преостале ентузијасте, на Вашу сугестију (ваљда и задовољство:)) престајем да се јављам.

    Свиђа ми се

  48. @ Досада Божија

    Ваши предлози су добри, расправа је тренутно застала зато што смо Лазић и ја синоћ били на скупу у удружењу Ћирилица.
    Привреднике који когу да реализују тачке 3 и 4 морамо да стварамо, садашњи привредници, тј. тајкуни, лобирају у Вашингтону. Лондону, Берлину… да би се променили закони у Србији, да не би ишли у затвор… Како да створимо домаће капиталисте, и да имамо “средњи систем“, треба разрађивати даље…

    @ Владимир Челекетић
    @ Урбана Герила

    Како да ускладимо појмове. Да ли Бог иде испред човека, и нације, или човек и нација иду испред Бога?

    Свиђа ми се

  49. @ Никола Варагић

    Бог испред и изнад свега, али то не значи да ми треба да изигравамо Бога и као што горе написах, да покушавамо да направимо Царство Небеско на земљи. Неко помену свете Немањиће, што је омиљена тема Срба који маштају о некаквој „православној“ Србији, па да ја питам. Јесу ли се ти свети Немањићи договарали и убеђивали са богумилима, све по правилима Христове Љубави или почистише Србију од истих, што нас је и довело дотле да се данас сматрамо православним народом. Бејаху ли Милош и Карађорђе и сви после њих до Петра Првог безбожници зато што правише српску државу по мери Срба и само Срба? Колико би данас било Срба, а колико потурица у Аранђеловцу, Тополи, Ваљеву, Шапцу, … да Карађорђе и Милош ослобађаше Србију вођени искључиво Христовом Љубављу убеђујучи се и договарајући се са муслиманима и другим „грађанима“? И не, немојте ми рећи, ово је 21. век, јер то није адекватан аргумент за онога ко се позива на Бога и вечите вредности, нити је аргумент у светлу нашег искуства са муслиманима и усташама. Ми нећемо опстати без српске државе. Држава је држава одређеног народа. Нема никаквог разлога да се парче земље на Балкану назива Србијом, ако то није држава Срба. Ако ће да буде држава „грађана“ онда може да се простире било где, зове било како и њен темељни систем вредности може да буде било шта. То, наравно, нема никакве везе са принципом да су појединачна права иста за све држављанем, а ко може буде државанин и под којим условима и то је тема за себе.

    Свиђа ми се

  50. Gospodine Celeketic,

    Prvi clan naseg ustava glasi :

    „Republika Srbija je drzava srpskog naroda i svih gradjana koji u njoj zive …“

    Predlazete li vi neku drugu definiciju ?

    Свиђа ми се

  51. @ Деда Ђоле

    Да, само Србија је држава српског народа.

    Садашња дефиниција је, између осталог, логички некоректна јер у првом делу реченице (српског народа) државу дефинише као „власништво“ заједнице, а у другом делу (свих грађана…), као „власништво“ појединаца. Тај други део је нелогичан јер каже да нешто може бити и моје и Ваше, у исто време. То је исто као када би рекли да је аутомобил и мој и Ваш у исто време. При том, аутомобил може бити фирмин, на пример, дакле не мора припадати појединцу него може припадати „правном лицу“, тј. заједници. У том случају, ако смо ми део исте фирме (исте заједнице) он је и мој и Ваш у исто време, али није приватно мој или Ваш. Ми на њега немамо право као појединци него само као део заједнице.

    Свиђа ми се

  52. @ Деда Ђоле
    Доживех, да морам да се потпуно сагласим, са Латиничарем. На моју велику жалост. Посебно је симпатично, када нас логици учи неко ко је сасвим друге струке. Какве ли логике у старту има, да се држава упоређује са власништвом над аутомобилом. Није Логичару познато, да „власништво“ има неку другу дефиницију и да се НЕ МОЖЕ применити на Устав или тачку 1. Као што написа Латиничар прва тачка и члан 1. Устава нема разлога, да се разликују. Ако има вишка у члану 1. можемо га избацити.

    Свиђа ми се

  53. Појам државе се не може раздвојити од појма заједнице. Сходно томе, на питање каква држава треба да буде можемо одговорити само ако знамо за коју заједницу је правимо. Ако кажемо да је Србија држава српског народа и свих грађана показујемо да немамо јасну дефиницију заједнице па, самим тим, свака даља расправа о државном уређењу постаје бесмислена. Господо, одлучите се. Хоћете ли државу по мери Срба или по мери „грађана“? Ако хоћете по мери „грађана“ зашто инсистирате на српском језику, српском писму, Православљу и посебним везама са Србима у околним земљама? Какве то има везе са „грађанима“? Овде је проблем у домену логике, проблем који, на пример, тзв. Друга Србија уопште нема. Мени је увек јасно шта Друга Србија хоће али ми, скоро, никада није јасно шта српски родољупци хоће. Ваљда зато што ни њима није јасно. 🙂

    Свиђа ми се

  54. @Владимир Челекетић
    Можда нисам добро разумео, али Ви нисте из „друштвених наука“. Питам се, како имате образа, да се онда мешате и осталима објашњавате нешто о чему немате појма. Ја сам на срећу имао асистента, који ме научи, да логике нема у областима које НЕ ПОЗНАЈЕМО. Замислите, да се ја упустим у „логику“ математике, физике и других природних наука? Како бих ја могао у тим областима, да нађем ЛОГИКУ. Зар Вам није јасно, да изузев Вас, на овом сајту нема „другосрбијанаца“. Вама су њихови ставови „логични“, јер су њихови ставови и Ваши вероватно слични.
    Заједница је и род и породица и племе, те Вам је и та теза ПОГРЕШНА. Сигурно је, да се залажемо за државу Срба, али је немогуће, да зажмуримо и НЕ ВИДИМО, да у тој држави Срба живе и други, који нису Срби, а има их приличан број. Бедастоћа је замишљати и бити толико искључив. Успут, како се звала држава у којој је Душан Силни био цар? И шта је писало у Душановом законику? Пише ли тамо, да је то „држава Срба“? Хајде, да се преслишамо.

    Свиђа ми се

  55. @Владимир Челекетић

    На фрескама има забележених расправа са богумилима. Расправа, а не истребљења. То што ви причате су радили католици, тада је већ постојала инквизиција, крсташи, суров рат гвелфа и гибелина… а не Немањићи.

    Ако је Бог на првом месту, онда поштујете све Христове заповести, од прве да Бога љубите свим срцем својим до оне: “’Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне“.

    Дакле, ја овде говорим о осећањима. На основу којих осећања стварамо нашу заједницу, себе, или покрет…

    Ваше схватање државе је етатистичко, а нације колективистичко. Православна вера је и лична и саборна. Ви превиђате ово “и лична“ и зато имате толики проблем са “грађанима“.

    Свиђа ми се

  56. @Varagić Nikola
    Како да ВАС, пишем великим словима у знак поштовања, да неко разуме, ко нема елементарних знања о православљу? Како да било шта разуме „другосрбијанац“? Много сте пажње и љубави посветили некоме, или некима, који нису вредни тога.

    Свиђа ми се

  57. Остаје нам још да видимо фреске које показују како су Карађорђе и Милош лепо замолили Турке и потурице да напусте Србију и да схватимо да се Мишићева тактика на Колубари заснивала на љубави према Аустро-Угарима.

    Ја сам мислио да је циљ овог текста и ове расправе разматрање темељних вредности на којима треба да почива српска држава у реалном простору и времену, на планети која се зове Земаља. Међутим, оно што се нуди као решење, могло би, евентуално, да послужи за правење монашке заједнице. Државе не. Нису потребни ни математичка логика ни друштвене науке да би се дошло до таквог закључка. 🙂

    Свиђа ми се

  58. @Варагић Никола
    ,,На фрескама има забележених расправа са богумилима.“
    Молим Вас љубазно да ми наведете где се налазе те фреске! Или макар једна! О садржају могу сам да прочитам, а ако Вас не мрзи, ради осталих саговорника, било би сјајно да поставите фотографију такве фреске (са легендом). Никад нисам чуо за тако нешто, иако сам мислио да познајем историју српске уметности солидно.
    Ако се све заснива на осећањима (а она свакако не могу бити општа, већ лична), то значи да се ослањамо на сасвим лични (субјективни) осећај о нечему. А ,,сто људи, сто ћуди“! И, ко ће сад бити мера правих осећања? Бог? Он и јесте извор, једно од имена му је Љубав. Али ми немамо божанску љубав. Штавише, да ли наша пала природа познаје праву љубав? По православном учењу, не, као ниједну врлину у њеном савршеном облику. Дакле, на основу чега се ослањамо на своја осећања? На основу мање или веће мере несавршености? Ако почнемо да меримо човеком, падамо из Православља у хуманизам.
    ,,Православна вера је и лична и саборна“. Нетачно. Није Православље лично, већ је личан наш однос према Богу. На основу погрешне претпоставке изводите нпр од заповести о љубави произвољне закључке. Нити можете свој лични појам о љубави да стављате као основ било какве организације, а поготову државе (добија се тоталитаризам јер свако има свој доживљај), нити можете да калемите сад такав осећај на однос према свему. Кад је заједница у питању, она се и брани. О томе је исто пуно написано, али би било довољно пренети разговор Св. Кирила Философа са Сараценима.
    Још једно питање: зашто се овде упорно игноришу наши велики мислиоци који су о овим стварима промишљали и чија се мишљења потврђују кроз време и опит? Зашто измишљамо топлу воду и покушавамо да се расправљамо око ствари које су ако причамо са становишта вере, већ давно решена? Ако желимо да се позивамо на православну веру, морамо је боље познавати.
    И, на крају, прешао би и на друга питања, али ако упорно одбијамо да се ставимо на исто полазиште, не знам има ли сврхе.

    Свиђа ми се

  59. @ Владимир Челекетић

    То што ви радите је “бег у прошлост“, а то не решава проблеме “овде и сада“.

    @ Урбана Герила

    Где се игноришу наши великани, о чему причате?

    @ слободан млинаревић

    Моје је да два, три пута покушам.

    Свиђа ми се

  60. Нема потребе за љутњом. Пошто износите тврдње које благо речено нису тачне, ваше конструкције се не ослањају нинашта, па сам из тог разлога споменуо да нема потребе да почињемо да утврђујемо основне истине. Људи су се бавили овом темом како са секуларне, тако и са богословске стране. Ако сад изводимо некакве теорије које су сасвим различитог духа од свега до сад, није ли то игнорисање предхоника, без обзира слагали се или не са њима.
    Волео би да ме демантујете неким доказом, на пример, кад се позивате на фреске које бележе расправе са богумилима, или где се то Свети Сава ослања на римско право тако да одрицање од њега значи одрицање од светосавског предања (?!)… и још других питања која сам Вам поставио. Ја сам се потрудио да одговорим на Ваша питања, било би лепо да и Ви, бар једном, дате објашњење за своје аргументе. Или да администратор опет закључи како се тема разводнила и слично.

    Свиђа ми се

  61. Неколико примѣдби, којима желим указати како је текст г. Варагића заснован на неким лажним и климавим (или нејасно изложеним?) прѣтпоставкама, из којих произилазе многи неспоразуми.

    1. Светосавље се не може поистовѣћивати са Римским правом; послѣдње јесте једна од основа светосавске иначице хришћанског уређења друштва, али основа добрано прилагођења сопственим, домаћим потрѣбама и условима, усклађено са светоотачким прѣдањем и српским обичајним правом.
    Уосталом, шта ми заиста ЗНАМО о светосављу? На којем се то српском правном факултету изучава његово темељно дѣло – Законоправило, имамо ли га уопште приређено на саврѣменом књижевном језику (пошто смо светосавски српскословенски заборавили и одрекли га се, јер очито немамо намѣру да то запретано знање обновимо)?
    За почетак би нам ваљало суочити се с чињеницом да је о светосављу више дѣлатног знања имало „сељачко“ поколѣње српских устаника (који су, не знајући за Лока, Монтескјеа и Хегела прве законе устаничке Србије утемељили на пробраним изводима Законоправила Св. Саве) неголи ми данас, овако учени и прѣучени. Свѣст о томе ће нас учинити много скромнијим и опрезнијим при расуђивању и осмишљавању сопствених „спасилачких“ програма.

    2. Појам „џамахирија“ се прѣводи као „држава маса“, „свенародна република“. Јесу ли можда друштва која је створила западна демократија правичнија од друштва које је створио Гадафи (добрим дѣлом потврдном примѣном искуства југословенског самоуправљања)? Због чега се онда појам „џамахирија“ – толико далек од сваког муслиманског фундаментализма – у нас користи искључиво у одрѣчном контексту? – Због тога што још увѣк „размишљамо“ туђом главом, у оквирима наметнутих демократорских западњачких учења, којих се само на празним рѣчима одричемо!

    3. Демократија о којој говоримо је плод протестанског, хегелијанско-кантовског духа, у својој суштини човѣкомрзачка, и као таква дубоко супротстављена сваком хришћанству. Њено исходиште и крајње увориште најупечатљивије је изразио још Морис Жоли у свом „Разговору у паклу између Макијавелија и Монтескјеа“, и ово његово дѣло би у некој будућој Србији морало да уђе у обавезну срѣдњошколску лектиру.
    Хегелијанство је мртво и на самом Западу, који се на наше очи прѣтвара у оно што су још Жоли, писци антиутопија и неки мислиоци нацртали. Свако везивање опоравка и обнове српског народа и државе за такву основу је јалово и унапрѣд осуђено на пропаст.
    Ми у философији већ имамо неко утемељење, на коме можемо осмислити СВОЈ будући пут. То је она линија руских философа и боготражитеља од Хомјакова, преко Леонтјева па до Иљина; ту је наш свети владика Николај и авва Јустин (посвећен, а прогнан са Богословског факултета у Бѣограду; на тој линији су и неки наши искрени западни пријатељи, попут А. Рајса, који је својим примѣром и завѣштањем Србима доказао да је српство живѣо дубље од многих нас што смо у њему рођени и бусамо се њиме, а његових врѣдности се одричемо.

    4. Наравно да смо свѣсни да је остварити прѣтходно скициране идеале врло тешко. Ако пажљивије погледамо, видѣћемо да саборности ПРАКТИЧНО више нема ни у СПЦ. И она се поприлично „прѣобразила“ на ДЕМОКРАТСКИМ начелима. О томе нам нпр. говори начин обрачуна Синода с неким архијерејима. То је неки дан посрѣдно признао и један владика, називајући недавни скуп на Криту „сабором православних папа“. Друштво, држава, народ – све је разбијено у парампарчад, и ако ћемо се поново састављати на начин који су наше „елите“ користиле и ЖИВѢЛЕ ГА послѣдњих 150 година, ништа нећемо учинити.
    Али држати се сопственог пута никад нѣје било лако. У томе је суштина оне Његошеве „најстрашније“ (Андрић) девизе: „Нека буде што бити не може“. И ту нам само теоретисање без сопственог примѣра и дѣла не може бити ни од какве помоћи.

    5. Варагићево поимање „плурализма“ је такође потпуно западњачко. Не трѣба српски или руски народ учити плурализму – они су у том погледу НА ДѢЛУ најхришћанскији од свѣх хришћанских народа. Погледајмо националне саставе западних држава: сав њихов „плурализам“ је вѣштачки створен – од некадашњих робова у колонијама (с којим циљем, можда се тек сада досѣћамо). А гдѣ су народи који су вѣковима живѣли поред именитих државотворних народа у западним демократским државама? – Сви су истрѣбљени или асимиловани. Народ, дакле, само трѣба непрестано подсѣћати да сам већ посѣдује врѣдности много стварније и истинскије од оних којима му пуне уши.

    Овдѣ ћу стати, уз извињење због прѣдугачког коментара.

    Свиђа ми се

  62. @ Загор

    Хвала на занимљивом коментару.

    Још више хвала што сте показали да може да се пише слово „јат“ (и тиме уједини српски културни простор) и да буде разумљиво. Но, кад иде Е (у екавици) а кад „јат“, постоји ли правило или мора на осећај?

    ПС. Нисам стављао у десет тачака, које треба да буду опште, враћање (макар) слова јат, али то би свакако требало убацити током разрађивања програма.

    Свиђа ми се

  63. @Александар Лазић
    Начела употрѣбе „јата“ тек треба утврдити. Мој начин писања је подложан преиспитивању (то и сам непрестано чиним, још увѣк истражујем).

    Основна правила употрѣбе „јата“ и научно поткрѣпљена начела правописа нове азбуке – „јатовице“ – дао је још 90-их језикослов и прѣводилац Радмило Маројевић у књизи „Нови рат за српски језик и правопис“, и касније их поновио у књизи „Српски језик данас“ (она се, мислим, још увѣк може наћи у понекој књижари). Он је чак, прѣдухитривши монтенегрине, прѣдложио увођење и слова „щ“ (монтенегринско „ѕ“ са косом цртом изнад).

    Главно правило је врло једноставно: „јат“ иде у свѣм рѣчима у којима постоји (и)јекавско-екавска двострукост или чак четворострукост у изговору (нпр.: лепо-љепо-липо-лијепо=лѣпо). Пишете истовѣтно, читате како сте научили у својој кући.

    Маројевићево рѣшење менѣ се, међутѣм, чини половичним. Зато што неке дијалекатске гласове, за које у садашњој азбуци немамо слова, попут „щ“ прихвата као књижевну норму, док друге, распрострањеније у народу (ѕ тј. „дз“ и ъ) – одбацује. Неке (и)јекавске и екавске облике такође неоправдано одређује као дијалекатске, а прихвата рецимо икавске. Друго – зато јер олако занемарује нпр. примѣдбе академика Драгослава Михаиловића, које су у јавности олако (озл)оглашене „локалпатриотском“ и ксенофобичном „србијанштином“ (Михаиловићеве примѣдбе по датом питању су добрим дѣлом сабране у његовој књизи „Мајсторско писмо“).

    Нема научних разлога за одбацивање икавице и „чисте“ екавице; оне су из књижевног језика избачене на основу некакве „естетике“, која се показује и застарѣлом, и погрѣшном, и погубном. Разлике између свѣх наших нарѣчја су исувише мале да би постојао проблем међусобног разумѣвања. На „чистој“ екавици (којом говори читава источна Србија и Космет) већ имамо врхунска књижевна дѣла, далека од приземног хумора с ликовима типа разних шојића и шпиц(л)ова – томе је доказ и дѣло самог Д. Михаиловића. Занемарено и одбачено језичко благо тѣх крајева може допринѣти обогаћивању српског књижевног језика. Истоврѣмено свака прича о „хрватском“, „црногорском“, „бошњачком“ или „буњевачком“ језику (и с тѣм су почели, као што сутра при садашњем стању ствари могу почети и с некаквим „источнобугарским“ или „чокалијским“) постаје беспредметна. Странци ће радије изучавати такав српски језик, него што ће губити врѣме на изучавање измишљених горе набројаних „језика“ измишљених народа. Јер, сви ти „језици“ и правописи (укључујући и садашњи српски) су дијалекатски.

    Азбука с „јатом“, осѣм обједињавања српског културног простора, даје могућност дѣци да се већ у основној школи дубље упознају с матерњим језиком, његовом природом и законима. Самим графичким изгледом нас приближава прѣвуковској писмености, чини лакшим усвајање дѣла словеносрпске, српскословенске и цсл. писмености, изучавање других словенских (нарочито ћириличних) језика.

    Главни проблем с „јатом“ је његова нестабилност у многим позицијама, што отежава његово нормирање. Пише се нпр. „рѣч“, „рѣчник“ итд, али зато увѣк „рецимо“ (ова изведеница нема другог облика сем екавског). Не трѣба занемарити ни усиљено наметање „чисте“ (и)јекавштине у школству и јавном животу отцѣпљених државица. Колико год све то било накарадно, штошта се прима у народу, и нѣје нужно неправилно.

    Узмимо да тамо нпр. рѣше како умѣсто „претварање“, трѣба писати и изговарати „пријетварање“. Нѣје неправилно. У старословенском су се све рѣчи с прѣдметком „пре-“ писале јатом. И ми и дан-данас имамо жив ијекавски облик рѣчи „пријетвор“ (=резултат прѣтварања), док екавског уопште нема у рѣчницима! Ово је тек један примѣр, има их више. Зато, да би се избѣгло непотрѣбно бубање многобројних изузетака, ја све сложенице с тѣм прѣдметком пишем с јатом – осѣм ако иза „јата“ не стоји самогласник, или је рѣч страног порѣкла (преиспољан, предиспозиција, преамбула). Да ли сам у праву? Не знам. Али ако само прѣлистате најпотпунији, 4-томни рѣчник старословенског језика (у издању Чешке академије наука), запрепастићете се колико много рѣчи у њему је до дан-данас у српском остало неизмѣњено. Објашњења су тамо дата на чешком, руском и нѣмачком; Србину често не би трѣбало никакво тумачење.

    Опет сам одужио, па ћу сад прѣкинути. Вама на крају желим да захвалим што „јатовске“ текстове с нашег портала прѣносите у изворном облику. Лично ми не смета ни кад их (ј)екавизују, али мислим да је ипак много корисније прѣдстављати их онако како су дати – као прѣдлог за додатно размишљање, упућен понајпрѣ онима који бављење пером, језиком, културом, образовањем доживљавају као сопствени животни позив. Тѣм прѣ што то, како рекосте, ниуколико не отежава читање и разумѣвање текста, чему год он био посвећен. Нормирање је већ друга ствар, на којој се још мора радити. Свако добро.

    Свиђа ми се

  64. Или, на пример:

    Устав је највиши правни акт Државе Србије.
    Правни поредак Државе Србије је јединствен.
    У Држави Србији сви закони и други општи акти морају бити сагласни са Уставом.
    Остали прописи морају бити усаглашени са Уставом и са законима.
    Међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права део су правног поретка Републике Србије. Потврђени међународни уговори не смеју бити у супротности са Уставом.
    Закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права и не смеју бити у супротности са Уставом.
    .

    У Држави Србији у службеној и јавној употреби су србски језик и ћириличко писмо-азбука.
    Употреба језика и писама националних мањина , уредиће се посебним законом.

    Свиђа ми се

  65. Cuo sam pricu da je Jovan Jovanovic Zmaj, po struci pedijatar, krajem 19og veka, bio pozvan na neki kongres u Dubrovnik.
    Stigao je znatno ranije („ćirom“?), pa je krenuo u šetnju Stradunom…
    i tamo upita jednog dečka: – Jeli, bato, a gde je ovde srpska crkva?
    – A moj gosparu, ovdje su van sve crkve srpske – možda pitate za pravoslavnu ?

    Cinjenica je da ima Srba pravoslavaca, katolika, muslimana, nereligioznih . . .
    Kao i u ogromnoj vecini zemalja, Drzava je u Srbiji odvojena od crkve. Religija je privatna stvar svakog gradjanina.

    Свиђа ми се

  66. @ Урбана Герила

    Ни за време Немањића Срби нису били геноцидан народ, то нису ни сада, и неће никада ни бити.

    @ Загор

    Све то и ја тврдим што ви пишете, не знам како то нисте видели у тексту и свим овим коментарим – текст сам почео са Хомјаковим. Око Светог Саве и Римског права прочитајте шта је Жарко Видовић писао. У том контексту поменута “џамахирија“ не разликује се од “револуционарне демократије“ (Иљин).

    Лепо је то што ви пишете, али према свим истраживањима две трећине младих у Србији жели да живи онако како се живи на Западу, а исто толико жели савез са Русијом. Ја одатле полазим, од реалности. Већина жели са Русијом, али желе да држава буде уређена ко на Западу. Слажем се ја са вама и око слова јат, али ако вам је то сада најважније, тешко ћете ишта да урадите. Морате да будете на власти да би реализовали. Како да дођете на власт, о томе треба размишљати. Ако изађете на тв и почетне да причате о слову јат као најважнијем проблему док половина становника нема шта да једе и сања да живи као на Западу, нећете добити ни 1% подршке.

    Свиђа ми се

  67. @ Загор
    Већ имамо расправе о томе, да ли треба срБски или срПски, са нам недостаје и расправа о слову ЈАТ? А идеја, да се „…дѣци да се већ у основној школи дубље упознају с матерњим језиком, његовом природом и законима“, поставља питање, шта то подразумева ДУБЉЕ и која је потреба, да се природом језика и језичких закона, баве деца у основној школи? Шта ће радити и како наставак проучавања ДУБИНЕ обезбедити на занатима и средњим стручним школама и шта ће остати, да се проучава на факултетима? Ту је и теза „Азбука с „јатом“, осѣм обједињавања српског културног простора“. Па ми ни овако не успевамо, да објединимо „културни простор“!
    Постављено је и питање, да ли сам у праву. Одговорено је: не знам. Ја сам скоро сигуран, да је прави одговор: НИСТЕ У ПРАВУ!

    Свиђа ми се

  68. Ко је испратио бар део ових разговора, овде, и испод написа А. Лазића са десет тачака- нацрт програма; уверио се да г. Лазић није много улазио у расправу (али кад јесте, био је далеко пријемчивији), а да је г. Варагић био много присутнији, само не у расправи. Код њега се своди све на понављање једних те истих (нетачних) теза, при чему свако другачије мишљење проглашава неком крајношћу без труда да уопште уђе у дијалог. На било коју примедбу може вам дати одговор који најчешће нема никакве везе са самом примедбом, него са његовим крајње искључивим и субјективним категорисањем саговорника. Нити је у стању да објасни зашто тако наступа, нити осећа потребу да образложи своје неистините наводе и погрешне закључке. На сваки наговештај да је саговорник у стању да јасним доказима оповргне произвољне тврдње или да поткрепи своје ставове, мења се тема или износи детињасто противљење, и то нечему што нико ни не тврди. Не схватам из ког разлога тражи мишљења о својим идејама, кад није спреман на никакву дискусију. Очигледно зато што његове романтичне идеје нису намењене јавном простору, већ најужем кругу следбеника. Кажем следбеника, јер о таквим идејама може да се слуша, али при сваком стварном разматрању или сусрету са правим значењем појмова које он сасвим произвољно користи, те идеје показују постојаност балона од сапунице.
    @Загор
    Веома ми се допада Ваше ревновање за језик. Својевремено сам предлагао да се покуша премостити јаз између савременог и старосрпског језика, тако што би се стари почео изучавати и примењивати у Цркви за почетак, а затим и увести у школе. Тако би се кроз пар деценија дошло до навикавања на језик Светог Саве, а верујем и природног калемљења. Наравно уз подстицај науке и образовања. Али, у околностима окупације, то није могуће па се своди на оваква прегнућа попут вашег. Ипак, занима ме какво је Ваше мишљење о томе (поменуте књиге нисам читао).

    Свиђа ми се

  69. @Никола Варагић
    Покушао сам да укажем на неке унутрашње противурѣчности у ономе што говорите, не да оповргавам Вашу основну мисао. „Џамахирија“ се не разликује од „револуционарне демократије“, али је прво увѣк нешто лоше, а друго – узорита врѣдност, због које свако ко се прихвати њеног преиспитивања из неких разлога осѣћа потрѣбу да се правда. Демократија је најпогубнији и најкрвавији режим власти у људској историји, што се може доказати једноставним сравњивањем бројки.

    Младост стреми правичности, а „жели“ оно што јој се сервира као добро (као и народ уопште). Радио сам помало с омладином, и тврдим да се то што млади „желе“ итекако може измѣнити, Једина „реалност“ је да се млади систематски трују, да са њима готово нико не ради, те да су прѣпуштени сами себи и „законима тржишта“.

    Што се тиче „јата“ – да, менѣ је то и сада и увѣк једна од најважнијих ствари. Зато што су језик, књижевност – мој животни позив. Не можемо сви бити државотворци. Онај ко се свачим бави – не бави се ничим, постаје „стручњак опште праксе“. Мислим да само свом позиву посвећени људи могу донѣти општу корист, остало су јефтини букачи. Ван свог основног позива могу о понечему дати мишљење, поставити питање, или просто ћутати. Борба за власт ме не занима, политиком се никад нѣсам бавио, странчарења се гадим. Драго ми је ако неко пожели да ослушне или уђе у озбиљну, разложну расправу поводом тога што радим; ако не – баш ме брига, оно што радим – радим првѣнствено због себе. Ваљда је то неки личан пут сопствене духовне надградње, као што је то неком другом бављење политиком, поправљање аутомобила или гајење цвѣћа.

    Свиђа ми се

  70. @Слободан Млинаревић
    Питање „једначења по звучности“ је у овом тренутку потпуно споредно, и чим се неко тога дохвати, знам да ту од разговора нема ништа, јер човѣк уопште не разумѣ о чему је рѣч. Нѣсам толико докон поп да крстим јариће. О занатима и СС школама нека мисле они којима је то позив, ако имају савѣсти, ја за то нѣмам потрѣбна знања. Они су макар за свој посао још увѣк како-тако плаћени од државе, док се ја својим бавим за свој грош, баш као браћа сељаци, којима је жао своју њиву оставити неузораном, без обзира што им то доноси чисту штету. Видите – те сељаке доживљавам као сабраћу и узор, а не „колеге“ или педагоге и србисте, који без роптања трпе наметање непостојећих језика у својој отаџбини.

    @Урбана герила
    Размишљате здраво, али у Цркви нема ко тиме да се бави, нити да ради на обнови српскословенског језика; напротив, почели су да се одричу и ове рускословенске редакције цсл. језика, без обзира на крајње лоше искуство које је имала Руска Православна Црква прѣ 100 година с таквим експериментом. На ову тему на интернету имате јако добар интервју с пок. епископом Данилом (Крстићем), направљен у Жичи (он је један од оних који ме је и подстакао да се овим озбиљније бавим). Наравно, изједначавање с језиком Св. Саве нѣје могуће, али јесте приближавање, обнављање неких елемената и проучавање. Управо завршавам приређивање једног одломка Захарија Орфелина, гдѣ ћу очигледним примѣром покушати да покажем како то на дѣлу може изгледати. То ћете имати прилике да видите већ за дан-два. Можда то пренесу и на Стање ствари, они поврѣмено с нашег портала преузимају неке текстове, као и ми од њих.

    Како језик нѣје тема написа о коме се овдѣ расправља, мислим да је коректно да ту причу надаље оставимо по страни.

    Свиђа ми се

  71. @ Загор
    Благодарим, наставићемо о овоме, ако буде прилике. Ако Администратор дозволи, рекосте- код вас на порталу; која је то страница?
    @ Алњксандар Лазић
    Делује да је ова тема исцрпљена, тезе г. Варагића као коментар на Ваше тачке нису одрживе. Да ли мислите да би могли да се вратимо на програм?

    Свиђа ми се

  72. Пардон, Александар.
    Надам се да ми се не замерају грешке при куцању, телефон је у питању. Као ни често подугачки коментари.

    Свиђа ми се

  73. @ Загор

    Разумели смо се.
    Имате моју подршку у томе што радите.

    @ Урбана Герила

    Саберите се.

    Свиђа ми се

  74. Молим све коментаторе да о теми језика наставе расправу на поново објављеном предлогу Бранислава Брборића „Како да српска ћирилица постане међународна“

    Свиђа ми се

  75. @Стање ствари
    Благодарим! Нема потребе за нестрпљењем, сами смо обуставили скретање са теме. Можда није лоше да поновите упозорење г. Млинаревићу који непрестано искаче из теме својим полтронисањем и покушајима увреда сваког ко није учитељици по вољи. Или пак упорним латиничарима. За њих некако имате већу толеранцију…
    @ Варагић Никола
    г. Варагићу, позивали сте се на Православље, па Вас сад молим да покажете минимум хришћанске етике. Овако инфантилним одговорима нећете доказати своје тврдње, већ само недостатак хришћанске (а и академске, да се не лажемо) врлине да прихватите кад нисте у праву. Нико Вас због тога неће сматрати пониженим, већ паметним човеком.

    Нећу Вам даље одговарати, осим ако не буде у оквиру теме, као одговор на најпростија и најдиректнија питања која сам Вам упутио указујући на манипулације којима се служите.

    Свиђа ми се

  76. @ Урбана Герила
    Зар сам ја крив, што Ви пишете НЕ РАЗУМЉИВО? Шта сте рекосте на терет Варагића, а мени покушавате, да ставите примедбе?

    Свиђа ми се

  77. Поздрав свима. Ја сам била ван куће и са ограниченим приступом садржајима на сајту и потребно ми је време да пажљиво прочитам овај као и текстове г. Лазића, а и све коментаре. После површног читања (боље ишта него ништа), за почетак, ја бих коментарисала у виду питања свим учесницима, на које сама, чак и да имам одговор не могу га добро обликовати и изразити . Можда ме неко може упутити, можда неко има формирано мишљење, али ја ћу тешко моћи да прескочим то питање које гласи: има ли личности ван Православља или нешто другачије да ли је могућ дијалог између личности ако не теже пуној, дакле Личности? Желим и да укажем на то да се мора кренути од корена, да не кажем од семена и да нам предстоји дуг пут док се не изборимо са (многим) појмовима. Могуће је да је неко већ говорио о томе, али као што рекох времена је премало, а материјала превише.

    Свиђа ми се

  78. @Владанка

    Тако је. Са једне стране имамо христолику личност која настаје (само) при сусрету са Лицем Другог (православна духовна заједница), са друге стране имамо “право личности грађанина“ (државна заједница), са надом да ће и они који нису христолике личности у једном тренутку тежити ка савршеној Личности.

    Свиђа ми се

  79. Никола, драго ми је да сте одговорили. И још нешто бих додала: ми смо непрестано између те наде и вековног искуства које нам говори да је идеал немогуће остварити на земљи, али које нам истовремено говори да од наде и од идеала не одустајемо. Велика је то прича, превелика да би се исказала коментаром или једним текстом, али нека смо се бар мало дотакли. Недавно сам гледала бистру реку и њен кањон,снагу у снази, камен и зеленило… и још сам под утиском те слике и непрестано ми се намећу поређења, идентификације … Но, о томе другом приликом. Поздрав!

    Свиђа ми се

  80. @Владанка

    Наше је да се боримо, да будемо што ближи идеалу, савршеном узору, да стварамо православну културу на земљи и припремамо пут према Царству.

    Као што је Свети Сава учио: “Боримо се, претрпимо, поднесимо храбро, присилимо мало себе… као што је речено, ‘присилимо, јер у царство небеско продире се на силу и они који се отимају о њега успевају да га уграбе’. Јер нико ленив није никада постигао победу, нити је ко год спавајући и сањајући победио свог ратног непријатеља; оних су победни венци који добро трче, који се труде, који се боре, који издрже трудове од борби. Кроз многе невоље, каже Господ, ваља вам ући у царство небеско“.

    Јесте велика прича, и није само за један кратак текст или коментаре. Поздрав и вама.

    Свиђа ми се

  81. @ Владанка
    Људска природа будући отпала од Бога, поробљена је грехом и смрћу. Тамо где нестаје слобода, потребан је закон. Могућност дијалога између личности није у мери савршенства саговорника, већ у мери узраста сопствене личности. А мера хришћанства је у способности да се воли и непријатељ. Ипак, не може се нико други натерати да воли, мрзи или верује. Зато је у заједници смртних људи (у овом случају држави) закон, тј његов темељ- Устав гарант равнотеже између личне слободе и одговорности према заједници.
    Разлика у односу према државотворности ствара и разлику у могућности остварења личне слободе. Они који негирају државу у којој живе, већ самим тим немају слободу коју желе а сама држава (заједница, али и закон) је одговорна брани себе од оних који је угрожавају. Оним средствима којим је и угрожавају, од правних и политичких, па до оружане силе, коју зато и поседује.

    Свиђа ми се

  82. Урбана Герила, морам да Вам признам да нисам ухватила нит. Но у сваком случају Вам се захваљујем на труду.

    Свиђа ми се

  83. Одговорио сам Вам у светлу претходне дискусије. Једноставан одговор на Ваше питање је- да. Једино што може да спречи дијалог између две личности је Богом дана слобода, дакле кад неко неће да води дијалог. Мало ми је чудно питање да ли има личности ван Православља? Шта би онда били остали људи? Кад људи теже савршеној Личности дијалог може бити олакшан, али њега не онемогућује одсуство те тежње јер свака личност садржи у својој природи (оваквој, палој) потребу за Богом.
    Сјајан пресек људске личности дао је авва Јустин Поповић у свом делу ,,Пут Богопознања“, а ја ћу се због горње теме сам осврнути још и на следеће: Нема савршених људи на земљи, и зато се разликује њихово поимање Личности, тако да то не може бити основа за организовање заједнице. Цивилизација не почиње од нас, због тога не морамо да постављамо појмове и вредности тамо где они већ јесу. Довољно је да не дозволимо да их свако размешта по свом нахођењу, што је данас учестала појава.
    Надам се да Вас нисам заморио, нисам баш вичан реторици.

    Свиђа ми се

  84. Урбана Герила је од оних који ове речи Светог Саве које сам цитирао (“Боримо се… у царство небеско продире се на силу и они који се отимају о њега успевају да га уграбе… победио свог ратног непријатеља…“) читају ратнички, уместо монашки (духовно).
    Или када прочитају: “Стражите јер не знате у који ће час доћи Господ ваш… јер не знате ни дана ни часа“ – они мисле да треба да узму пушку у руке и иду на границу да чувају државу, уместо да непрестано бораве у ноетичкој молитви…
    Вероватно је доста млад, а стао рано са читањем… .

    Свиђа ми се

  85. Стварно јадно, Варагићу! Није Вам довољно што сте јавно изобличени као бескрупулозни манипулатор (да не кажем директно), сад покушавате и да вређате? Искрено, нисам очекивао такве нискости од неког ко се намеће као тумач речи Светог Саве и Јеванђеља. Баш препуно љубави и тежње ка Божанској Личности! Већ Вас видим како преобраћате масе заблуделих ,,бошњака“ на пут љубави и истине! Отуд Вам идеје о конц-логорима и истребљивању- сваког ко докаже да лупетате без икаквог основа? Слатко би се насмејао да ми није жао.

    Свиђа ми се

  86. @ Урбана Герила

    Хришћанин мора истовремено “да посрами свет“, да се “забија као трн у тело света“, и да има милосрдно срце, да прашта “седамдесет и седам пута“, да воли и праведне и грешне.

    Има она сцена у филму “Острво“, када отац Јов долази код оца Анатолија, а отац Анатолиј га на крају тог разговора пита “Због чега је Каин убио свог брата Авеља?“, па отац Јов љут одлази код игумана Филарета, и каже му да му је уместо одговора отац Анатолиј поставио питање зашто је Каин убио Авеља, а на то отац Филарет пита оца Јова: “И зашто га је убио?“.

    Праштајте.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s