Александар Лазић: Да се ја питам – Десет тачака за Србију

Овај текст нема претензије да буде ново „Начертаније“, али јесте предлог за размишљање и покушај да осмислимо шта су наши циљеви.

srpska-zastava (1)

1. Србија је држава српског народа, као и свих осталих грађана који у њој живе.

2. Званичан језик је српски, писмо ћирилично.

3. Србија је православна држава. Без обзира на посебан статус СПЦ, у Србији се поштују верске слободе и право вероисповести.

4. Србија је држава која се ослања на своје снаге, уз најбоље односе и везе са Русијом. О уласку у било какве заједнице или савезе неопходно је референдумско изјашњавање.

5. Србија је војно-неутрална земља. Војска Србије, осим професионалног дела, подразумева и редовно служење војног рока.

6. Приоритет у Србији имају народно здравље, народна просвета и наука.

7. Економија у Србији служи за остваривање принципа хуманог живота становништва. Тржишна привреда, уз неопходне државне корекције. Банкарски систем се ослања на јапанска искуства, где су банке финансијско-производне фирме.

8.  Србија има независно, одговорно и ефикасно правосуђе.

9. Србија одржава посебне везе са Србима у околним земљама. Србија има Министарство за повратак људи из дијаспоре.

10. Штампа у Србији је слободна, али и одговорна – како према закону тако и према етичким и моралним стандардима.


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7Xq

Advertisements


Категорије:Да се ја питам

Ознаке:, ,

58 replies

  1. Браво за прве три тачке, национална држава српског народа, православна држава и само ћирилица. Мислим да ниједан програм партија и покрета нема такво нешто.

    Наравно, посебно уважавање тачке 6, народног здравља и народне просвете.

    Свиђа ми се

  2. Ја се не слажем са тачком 5, из више разлога. Нас је неодлучност, „несврстаност“ и неутралност и довела довде. Човек не може да седи на две столице, ни врана на два коца. У духовном животу (а правилан духовни живот је апсолутни предуслов за сваки други правилан облик постојања) човек мора да се јасно определи.
    Поврх свега тога, кад год дође до неке гужве (а наша кућа је насред друма, па до гужве редовно долази), ми увек закукамо Русима за помоћ. А овамо – ми неутрални. То је, по мом мишљењу, неморалан став. А прави, историјски Срби су високо моралан народ. Дакле, једном за свагда се одлучити за потпуно и неодступно савезништво са Русима, и у добру и у злу. И њиховом и нашем.

    Свиђа ми се

  3. @ Ведримир Облачевић

    Хвала на коментару и образложеном мишљењу. Ваши аргументи делују јако и логично, али ТРЕНУТНО гледано ја ипак мислим да је боље бити 1) ван војних савеза, а и 2) постоји само овај ОДКБ савез.

    Организација Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) је војни савез настао на постсовјетском пространству, који данас окупља Белорусију, Јерменију, Казахстан, Киргизију, Русију и Таџикистан са циљем заједничке одбране и пружања војне помоћи у случају агресије на неку од чланица.
    Ова организација је доспела у центар пажње српске јавности пошто је Србија 11. априла 2013. добила су статус посматрача у Парламентарној скупштини ОДКБ.

    ПС. Ако неко има друго решење, молим га да каже УМЕСТО ТАЧКЕ 5 ПРЕДЛАЖЕМ…

    5. Србија је у војном савезу са Русијом.

    или

    5. Србија је у ОДКБ савезу са Русијом.

    Свиђа ми се

  4. Сасвим прецизан државни план за Србију. Тачка 9., значајна за општенационални програм, захтјевала би додатну разраду.

    Свиђа ми се

  5. Г. Живковићу,
    Хвала! А свакако да се тачке морају разрадити.

    Оно што мени паде на памет, да сад нека странка или покрет изађу на изборе са идејом да је Србија држава Срба, православна држава, да је једино писмо ћирилица, да је за специјалне везе са Русијом, да се тражи враћање редовног служења војног рока – колико би добила процената на изборима? Мада, то је ваљда исто оно што је питао амбасадор Конузин: ИМА ЛИ ОВДЕ СРБА?

    Свиђа ми се

  6. Потписујем
    Драган Вујичић

    Свиђа ми се

  7. Додао бих још нешто…
    Свиђа ми се што је досад било по ономе „да речима буде тесно, а мислима пространо.“
    Ових десет тачака не би требало проширивати. Можда мењати,
    али не проширивати. Ни по броју тачака, ни по броју речи.
    Чак би се могло и скраћивати – нпр. уколико се прихвати животна неопходност
    савеза са Русијом, тачке 4 и 5 би се могле спојити у једну, те би се и укупан програм свео на 9 тачака.

    Ипак, мислим да је прави проблем што људи НЕЋЕ, а не што НЕ ЗНАЈУ. Живимо у време интернета, дакле ето свакоме ко жели бесплатан Охридски пролог, и у њему мање-више сви одговори на мање-више сва питања, ето свакоме бесплатна Мисионарска писма, и у њима исто то, и да не набрајам даље. Свети владика Николај нам је написао и лични и национални програм у свакој својој књизи охридског и послеохридског периода, и то у стотину међусобно непротивречних варијанти, зато га је Бог и послао, међутим… Као да нема ко уши да чује, као да нема ко очи да види. Као ни Јевреји некад.

    Дакле, бар за мене лично, једино решење је у неком скромном личном подвигу,
    све остало није у мојој моћи. Ако Срби евентуално оживе, одлично, ако не, Боже мој. Као што рече Живојин Мишић „не говорите мени да одступам, него њима да наступају“.

    Свиђа ми се

  8. @ Ведримир Облачевић

    Врло добра размишљања и предлози у првом делу!

    На основу ваших размишљања, као и на основу увида у Устав Србије (на моје запрерашћење, неке тачке као да сам одатле преписао, а заправо Устав Србије има мало везе са реалним животом, па ћу потцртати разлике да не би било двојбе), направићу нову текућу верзију.

    Иде у следећој поруци, измене су подвучене.

    У најкраћем:

    – Избацујем своје ауторство, нити је то велика памет што сам написао нити је нешто посебно оригинално, а и до краја ће бити НАШ подухват (чији НАШ: па нас који смо заинтересовани и који нисмо одустали; што баш МИ: па НЕМА КО ДРУГИ)

    – Основна нит биће оно што сам данас поновио МОЛИ СЕ БОГУ И ДРЖ СЕ РУСИЈЕ, зато се избацује (као што сте добро уочили) лажна војна неутралност, довољно ће бити оно у тачки четири односе и везе са Русијом. И на крају се додаје молитва: основна интенција ми је била да престанемо да се стидимо: да смо Срби, православци, да хоћемо најближе везе са Русијом, да нећемо да нас раздвајају од Срба у „региону“ и да нас није срам да кажемо да се за свој подухват молимо Богу

    – Мислим да је битно вратити војни рок за регруте, остаје онда на десет тачака.

    – Као што сте рекли, не треба детаљисати! Браво! Зашто не треба детаљисати шта су границе Србије, какве су тачно везе са Русијом? Прво, Бог зна какве ће тачно бити; друго, за неког су ово границе Србије, за неког оно, за неког су српске земље а за неког околне итд.

    – Да не би било исто са ЛАЖНИМ Уставом, додајем НАЦИОНАЛНА држава Срба и додајем ЈЕДИНО писмо ћирилица.

    Свиђа ми се

  9. Постоји низ оваквих предлога и залагања. Ипак, слаб је одзив. Макар критика да се да. Ево примера: ОСНОВНА НАЧЕЛА И ЦИЉЕВИ | Национална Партија http://nacionalnapartija.net/%d0%be%d1%81%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%bd%d0%b0-%d0%bd%d0%b0%d1%87%d0%b5%d0%bb%d0%b0-%d0%b8-%d1%86%d0%b8%d1%99%d0%b5%d0%b2%d0%b8/

    Свиђа ми се

  10. Нова верзија ДЕСЕТ ТАЧАКА ЗА СРБИЈУ. Измене су обележене масним словима.

    Да се ми питамо: Десет тачака за Србију

    1. Србија је национална држава српског народа, као и свих осталих грађана који у њој живе.
    2. Званичан језик је српски, једино писмо ћириличко.
    3. Србија је православна држава. Без обзира на посебан статус СПЦ, у Србији се поштују верске слободе и право вероисповести.
    4. Србија је држава која се ослања на своје снаге, уз најбоље односе и везе са Русијом. О уласку у било какве заједнице или савезе неопходно је референдумско изјашњавање.
    5. Војска Србије, осим професионалног дела, подразумева и редовно служење војног рока.
    6. Приоритет у Србији имају народно здравље, народна просвета и наука.
    7. Економија у Србији служи за остваривање принципа хуманог живота становништва. Тржишна привреда, уз неопходне државне корекције. Банкарски систем се ослања на јапанска искуства, где су банке финансијско-производне фирме.
    8. Србија има независно, одговорно и ефикасно правосуђе.
    9. Србија одржава посебне везе са Србима у околним земљама. Србија има Министарство за повратак људи из дијаспоре.
    10. Штампа у Србији је слободна, али и одговорна – како према закону тако и према етичким и моралним стандардима.

    Десет тачака за Србију настале су као покушај формулисања националних циљева на сајту „Стање ствари“. Свако ко је сагласан са тих десет циљева нека их усвоји и почне да их сведочи животом; ко при томе има и молитвено правило – нека се моли свим Србима светитељима за успех подухвата. Како радили тако нам Бог помогао!

    Свиђа ми се

  11. „а правилан духовни живот је апсолутни предуслов за сваки други правилан облик постојања“ – Ово бих потписао, па бих у том духу придодао и по неколико корекција на сваку ставку овог, на свеж начин, добронамерног програма:

    1. Србија је држава српског народа, као и свих осталих грађана који у њој живе. Под српским народом се подразумева скуп припадника Светосавског система вредности, с Крсном славом као средиштем породичне кохезије и везом с жртвама и обавезама предака. Такође, српски народ је скуп појединаца везаних имањем за земљу Србију, земљу у смислу тла, од које зависе и с чијом одбраном је повезан његов духовни и физички опстанак. Остали грађани су они који разумеју и поштују законе државе Србије, настале деривацијом обичаја проистеклих из поменутих историјских датости.

    2. Званичан језик је српски, писмо ћирилично, у свим његовим историјским формама и варијацијама, које испољавају свеобухватност историјског пута српског народа.

    3. Србија је православна држава. Без обзира на посебан статус СПЦ, у Србији се поштују верске слободе и право вероисповести. Ergo: Србија је наследна монархија, у којој је монарх само свештеник народа, који се у олтару, у име народа, причешћује заједно са свештенством. Добро би било да наслеђивање круне отпочне од неког јако обавезујућег догађаја, да нпр. ако одстранимо Карађорђевиће (?) династију започне човек који је укинуо или реформисао Скупштину (институционализацију духа рђаве полифоничности) и повратио Симфоничност Цркве и световне власти или које засновао друштвене реформе на николајевском Средњем систему и пољопрвривредно-задругарском моделу дистрибуције капитала. Добро би било да се то изведе без икакве (оружане) револуције, али и она би била боља од овога:)

    4. Србија је држава која се ослања на своје снаге, уз најбоље односе и везе са Русијом. О уласку у било какве заједнице или савезе неопходно је референдумско изјашњавање. Односи са Русијом (с обзиром да не могу бити регионални) дефинисани су заједничким вредностима и програмом повезивања на бази идеје о обнови Ромејског културног и духовног простора, без уплива паразитских идеологија лењинизма, пансловенства и сл.

    5. Србија је војно-неутрална земља. Војска Србије, осим професионалног дела, подразумева и редовно служење војног рока. Ergo: српска војска негује дух хајдучије и четништва (гериле) , као најбољих традиција своје војске, не трошећи сувишна средства на скупо и гломазно наоружање које, с обзиром на историјска искуства, најчешће не представља адекватан одговор напорима завојевача и веома брзо прелази у његове руке. Војска треба да буде јевтина, што лакше одржива, брза и ефикасна у периодима мобилизације и дебирократизована (лишена „обрнутих пирамида“) . Треба да има што мање (тајне) власти над грађанством, јер у грађанству треба васпитавати војничке врлине (слично црногорској теократији) .

    6. Приоритет у Србији имају народно здравље, народна просвета и наука, с посебном свешћу о личности појединца као Богоподном бићу, способном да само изабере понуђено Добро, а да се не угурава на силу у прокламоване колективизујуће вредности, које воде ка једнопартијским, анти-хришћанским друштвима (комунистичком и фашистичком) . Саборност увек, колективизам никад.

    7. Економија у Србији служи за остваривање принципа хуманог живота становништва. Тржишна привреда, уз неопходне државне корекције. Банкарски систем се ослања на јапанска искуства, где су банке финансијско-производне фирме. Али, увек уз ослањање на мале поседе, у рукама пољопривредника и занатлија, чији ће вишкови бити слободно дистрибуирани у државне касе. Подстицати чак и робну размену, да би економски систем државе био што независнији од глобалних монетарних „гибања“.

    8. Србија има независно, одговорно и ефикасно правосуђе. Што подразумева отварање простора за преседане. За мене су најплеменитији примери нпр. једна ставка из Душановог законика која каже да се лопов, ако успе да побегне – ослободи, јер то значи да га је Бог помиловао. Или пример „злочина из племенитих побуда“ у Царској Русији (где је чак и Нечајевљева љубавница била ослобођена) . Ригидни закони су само крута шема, у коју подлаци најчешће убацују своја врло слободна тумачења. Што мање ширине за правнике, што више за вољу Божију:)

    9. Србија одржава посебне везе са Србима у околним земљама. Србија има Министарство за повратак људи из дијаспоре. Ипак, мислим да, у евентуалном Савезу Српских Земаља, треба чувати и свест о историјској улози појединих регија. Да се њихове (појединачне) вертикале исцрпљују до краја и онда слободно прикључују (као нпр. у Немачкој) надрегионалном ентитету. Да не би било злоупотреба и шкргутања зубима, као до сада, да ли су већи Срби Косовари, Крајишници, Црногорци или Шумадинци:) И флуктуација повратка из дијаспоре треба да буде велика, али надзирана и усклађена с вредностима и циљевима. Свако треба да има (жртвену) свест о јединству, али свако треба да гаји тенденцију да остане тамо где јесте:) Треба да будемо јединствени, али и добро распоређени.

    10. Штампа у Србији је слободна, али и одговорна – како према закону тако и према етичким и моралним стандардима. А етички и морални стандарди су довољно високи да нико не може да их прилагођава себи и тумачи их по нахођењу.

    Наравно, у основи свега овога треба да стоји, што рече г. Ведримир – скромни лични подвиг, јер ако програм не израсте из тога, стоји на трулом темељу. Уосталом, и Вулин и Вучић би потписали нпр. „независно судство“, али би га сутрадан и продали, јер не стоје ни на каквом скромном личном подвигу.

    Свиђа ми се

  12. @Урбана Герила’

    Није исто ово о чему пише Лазић, са циљевима поменуте Националне партије, јер је идеологија Националне партије фашизам. Срби као стари хришћански народ никада неће подржати такву фашистичку и расистичку опцију:

    Ово су нека од залагања Националне партије са овог линка:

    “Национална припадност, као нешто стечено рођењем, није ствар пуког избора појединца и Национална партија законски неће дозволити иживљавања одрођених Срба који би да се изјањшавају као Ескими или Марсовци, на пример. Онај чије је национално порекло неспорно биће уписан као припадник нације којој припада.
    Национална партија неће дозволити закон који препознаје непостојеће националности као што су „Бошњаци“ или „Црногрци“, као што неће дозволити ни произвођење религијске припадности у националност („Муслимани“).
    Категорија „избеглице“ ће постојати само за стране држављане пограничних земаља у случају ратног сукоба или природне катаклизме у истима када дође до масовног егзодуса становништва које нема другу могућност него да се запути ка Републици Србији. Избеглице из земаља које се не граниче са Републиком Србијом неће моћи да уђу на територију Републике Србије.
    Демократски или не, систем који будемо ми правили, такво изјашњавање српских држављана ће дозвољавати.
    Политичке партије које отворено (или прикривено) заговарају кршење Устава Републике Србије тврдећи да Косово и Метохија нису део Републике Србије (или говоре о независности неких других делова Републике Србије попут АП Војводине, Рашке или Прешева, Бујановца и Медвеђе) биће забрањене, а њихови водећи људи ће кривично одговарати за акт велеиздаје.
    Хомосексуализам није кривично дело, али јесте, и тако ће се од стране државе третирати, психо-физички поремећај. Међутим, јавно испољавање хомосексуализма, или било код другог облика сексуалног поремећаја у било каквом виду, ће се третирати као кривично дело и кажњаваће се по закону о јавном моралу.“

    Овде само недостаје податак да ће Национална партија да изгради концентрациони логор за пар милиона Срба (пола српског народа) и скоро све држављане Србије који нису Срби.

    Свиђа ми се

  13. @Varagić Nikola
    Фашизам је за вас очигледно баук свега што је ван постојећег ,,либералног људскоправашко- политички коректног“ фашизма по коме сви имају у Србији већа права од Срба. Признавање и подржавање новоизмишљених непостојећих народа на рачун сопственог је политика аутогеноцида. Неприхватање организованих група емиграната из Азије и Африке којима није циљ уклапање у ново друштво већ освајање нових територија и потирање свега различитог од њихове аграсивне религије сматрате фашизмом? Нека се одбрана сопствене културе и државности онда за Вас зове фашизам. Можемо се у недоглед гађати што горим категоријама, само да не кажемо отворено шта нам је проблем. Ја нисам члан НП, али не видим шта је то што Вас наводи на тако злонамерне закључке? Можда забрана роварења против српског народа и државе или називање ствари њиховим правим именом? Типична аутошовинистичка ларма кад год је у питању заштита Срба од истребљења је етикетирање фашизмом. Поистовећивање заштите сопствене државности са нацизмом показује колико су за нас померене све норме јер оно што је нормално другим националним државама код нас је фашизам. Ако неко покуша да се успротиви тихом геноциду над сопственим родом аутоматски хоће да гради конц-логоре и гасне коморе. Одакле толики страх од самоодбране?

    Свиђа ми се

  14. @ Досада Божија

    Прво да вам захвалим на заиста занимљивом и инспиративном прилогу, срећан сам да је мој скромни покушај „десет тачака“ код вас изазвао тако плодно размишљање.

    Оставићу другим коментаторима да се прво изјасне о појединостима, али бих додао неколико ствари у начелу:
    – треба видети јесу ли неке ствари из вашег прилога више за пратећи документ (разраду циљева) или саме циљеве
    – треба избегавати било шта што би нас у овом трену додатно делило (нпр. монархија-република) и то оставити за будућа времена
    – такође избећи помињање дневних ствари или појединачних имена (па били они и Карађорђевићи)
    – такође мислим да превише нормирања и објашњавања ствара могућност нових подела (нпр. да не објашњавамо ко је и шта је Србин, православац, српски језик – то су ПОПИСНЕ КАТЕГОРИЈЕ, ако знају да одговоре на попису знаће и овде)

    Дакле, молим остале коментаторе, посебно г. Ведримира да се изјасне да ли ћемо проширивати тачке, с напоменом да неко посебно обрати пажњу на економске предлоге.

    ***
    Кад већ узимам реч, рекоше ми да ова тачка може бити баш, баш спорна:

    3. Србија је православна држава.

    Бацам предлог за размишљање:

    3. Србија је држава заснована на православним, односно светосавским начелима..

    или

    3. Србија је православна држава, заснована на светосавским начелима.

    И кад кажемо СВЕТОСАВЉЕ, онда си дефинисао све: и брак, и морал, и социјалну заштиту, и просвету, и образовање… И како ћеш да пишеш закон: ОНАКО КАКО БИ ГА СВЕТИ САВА ПИСАО. Или како је недавно разрадио највећи Србин после Св. Саве – свети владика Николај.

    Свиђа ми се

  15. Поштовани Господине Лазићу,

    прочитао сам пажљиво Ваш предлог са десет тачака за Србију, неколико позитивних коментара на њега. Користим прилику да похвалим вашу солидарност и умну активност о могућим решењима изласка из ове дугогодишње ситуације у којој се налазимо.

    Поздрављам добронамерне коментаре поштоване господе попут: Ведримира, име које има значај, Облачевића, Александра Живковића, Драгана Вујичића, који својим кратким искреним коментаром: ПОТПИСУЈЕМ, доприносе својим позитивним размишљањима да заједнички нађемо права решења, која воде темељним културним-привредним-политичким променама, стварању једног новог и хуманог друштвеног система, који свим становницима Србије омогућава живот достојан живљења, по моралним-етичким правилима Православног Светосавља духовним вредностима.

    Када сам већ код позитивних размишљања, напомињем да су она битна, од значаја, срж у дело спроведених и спасоносних друштвених промена, малих, детаље планираних сигурних корака.

    Успешна реализација темељних друштвених промена била је заснована је на принципу прихватања одговорности, савести, знања, заједништва, потребе удруживања, умрежавања, солидарности, активног умног деловања.

    Дајем још једанпут пример значења речи ПРОМЕНЕ, која саму себе објашњава словима који је чине, што је својствено само србском језику. Од пријатеља сам добио његову верзију значења:

    Позитивно Размишљање Очигледно Мобилише Ефикасно Намере Етике

    Или реч РОДОЉУБ

    Разумевање Одговорности Дефинише Опис Људског Удруженог Битисања

    Драги посетиоци-позитивни коментатори сајта Стање ствари, користим прилику да Вас горе наведене добронамерно и искрено похвалим да сте садржину текста Александра Лазића разумели, подржали, спонтано и интуитивно из дубине срца, душе, свом окружењу: породица-родбина-прави пријатељи, комшије ненаметљиво пренели позитивно размишљање-енергију, која је утицала на околину и људе у којој живе, а да тога они нису били свесни, искрено речено, није ни потребно.

    Срдачан поздрав

    Синиша Радосављевић

    Свиђа ми се

  16. Да, али бих напоменуо и то да ствари најчешће повлаче једна другу.

    Ако кажете да је Србија православна држава или да је заснована на светосавским начелима или оба, зар то значи да ће већина људи по попису да буде православно, а опет у Парламенту да седе представници оваквих и онаквих странака и да доносе законе супротне тим начелима (нпр. о контроли рађања или образовању…) ? Једини модел православне државе за коју ја знам (осим ако није Атос, монашка република) , јесте Монархија с двојношћу духовне и световне власти. Овако, испада да православље служи само за пацификовање широких (и немоћних) народних маса, да би они који власт имају, тражећи „цару царево“ могли несметано да одлучују у њихово име и воде га ко зна куд. Тако је код нас, тако је, нажалост, и у Русији. А опет, у суштини, такве државе се не разликују много од Неронове или Јулијанове.

    Чак и кад постоје странке чији је програм, номинално, усклађен с православним принципима живљења (као што и овде постоје) , то ствара још веће забуне и просто обогаљује морални апарат православног појединца. Заиста знам „хришћане“ који нису ни за трунку променили свој живот, а сматрају да су гласајући за ову или ону партију испунили своју хришћанску дужност. Речју, те странке премештају поприште хришћанске етике из фактичког живљења у апстрактну сферу парламентаризма. Појединац ту не може ни да тестира своју хришћанску и народну одговорност, може само да буде инструмент гласачке машине.

    И на шта заиста попис становништва обавезује, ако је целокупна друштвена структура премрежена неким сасвим другим вредностима? Православац (осим ако не живи у скиту) ће пасти на испиту чим изађе из храма.

    Зато сам нпр. , помало у шали, а помало и у збиљи, напоменуо од кога треба да почне династија. Ради се, напросто, о одговорности. Џабе програм као слово на папиру, ако иза њега на стане некаква одговорност пред неким одлукама из прошлости.

    Рецимо, шта год мислили о Петом октобру, он је био некакав Vox populi. Политички представници народа су, већ шестог октобра, пљунили на то, доказали да су могуће само козметичке промене и спречиле да Vox populi заиста постане Vox Dei. А да смо тад (опет у шали:)) изабрали Вожда и Монарха, већ би његов син био рођен са свешћу да само његово ступање на овај свет претпоставља неку одговорност пред Богом и народом:)))

    Свиђа ми се

  17. @Урбана Герила’

    Мени то мирише на инквизицију, нацизам, црну интернационалу.

    Једно је бити против насилног мењања етничке структуре и културне основе своје државе и свог народа, а нешто сасвим друго је да си против избеглица зато што си расиста и ксенофоб. Једно је да си против примања великог броја избеглица зато што ни за све грађане твоје државе нема посла, а нешто сасвим друго ако то радиш зато што мрзиш људе друге расе и вере.

    Причате о љубави према свом народу, али ту се осећа само мржња према другачијим. То је она прича, “више мрзим Партизан него што волим Звезду“, или “више мрзим Звезду него што волим Партизан“.

    Вреди само вера која у љубави дела. Не сме да се осећа мржња, ако сте православни.

    Свиђа ми се

  18. Ocekivao sam vise sirine od Nikole Varagica u promisljanju ove problematike. Verujem da ce u narednom komentaru potegnuti za Garasaninovim Nacertanijem.

    Свиђа ми се

  19. Молим све учеснике да се врате коментарисању овог предлога и ових десет тачака, а не причи о томе шта су други писали. (Да је ваљало то што су други писали, до сада би било реализовано.)

    Признајем да је моја основна грешка што сам допустио да коментатор са надимком Урбана герила промовише други сајт и тај програм – ма колико он тврдио да није члан те партије, на том сајту последњи коментар има надимак, гле чуда, баш Урбана герила.

    Дакле, да не би било „шума“ и да бисмо се чули о овако важној теми – ко скреће са приче о ових десет тачака биће брисан.

    Свиђа ми се

  20. @ Досада Божија

    У праву сте да ствари повлаче једну другу, али баш зато што смо успешни „у повлачењу“ и отварању тема које нас деле – нисмо у стању да срочимо ни десет основних циљева. И то не ми овде, који смо „сирак тужни без игђе иког“, него као народ.

    Дакле, враћам се на став г. Ведримира, који ме је позитивно изненадио (да будем искрен), да евентуално треба скраћивати а не проширивати тезе. Наравно, ако има неко бољу формулацију или предлог неке тачке – ту смо, ту сам.

    Јер, ако отворимо монархија-република причу, онда православље отвара екуменизам-антиекуменизам итсл. Православље нас не дели, прича монархија/република нас дели, па и ми који овде пишемо не верујем да смо сагласни о тој теми. Нема друге но да је оставимо за боља и будућа времена.

    1. Што се тиче номинални хришћани, нису променили живот, зато сам и увео два појма:
    – сведочи животом
    – моли се за остварење ових циљева

    Мислим да је то квалитативно ново у односу на те остале програме (који као су писани за друге, а не за оне који су аутори програма). Дакле, аутори тих програма нису живели свој програм, као што ни ови на власти не живе оно што нама саветују.

    Цитирам:

    Свако ко је сагласан за тих десет циљева нека их усвоји и почне да их сведочи животом; ко при томе има и молитвено правило – нека се моли свим Србима светитељима за успех подухвата. Како радили тако нам Бог помогао!

    2. Попис је узет као пример непотребног објашњавања и могућег извора подела: ако зна шта је Србин и православац, да говори српским језиком (таман толико да се на попису тако изјасни), не објашњавај му шта је у ствари 🙂

    3. Морамо избацити на овој теми „помало у шали, помало у збиљи“.

    4. Ако треба много да се објашњава, избацити ту ставку, ако није „самообјашњавајућа“

    Још једном благодарим на врло занимљивим ставовима и напору који сте уложили да све ово формулишете!

    Свиђа ми се

  21. Нема на чему, напор није био превелики, то чак и нису ставови, него утисци од којих ја тешко и могу да се одбраним:)

    Ово ми је сасвим јасно: – сведочи животом и моли се за остварење ових циљева – слажем се да је то квалитативна база програма, само кажем да понекад сам циљ подразумева друштвену реформу у старту. Наш политички систем, с раштрканим парламентом и гломазним посланичким клубовима у зачетку утуцава сваку могућност да се било која од ових ставки оствари. То је као она јеванђелска прича о семењу које пада на на овакво и онакво тле. Да се не бисмо делили, за почетак треба да се сусретнемо лицем у лице, а не преко „изабраних представника“. Чист реализам:)

    А шала и збиља? Па шала је понекад само најбољи облик хипотезе. Мислим да понекад она претходи збиљи. Код нас превише често, слажем се, и то углавном лоше шале.

    Но добро, нашли смо се у томе да је лични подвиг база свега и то ме заиста радује, јер томе ретко сведочим. Честитам! То је ваш успех:)

    Свиђа ми се

  22. @ Досада Божија

    Што се тиче овога што пишете,

    напор није био превелики, то чак и нису ставови, него утисци од којих ја тешко и могу да се одбраним:)

    ја написах па обрисах 😦 да је вероватно ово избило из вас као што су и ове „тачке“ избиле из мене, нисам ни ја то нешто дуго размишљао нити писао (не смем да кажем ипак колико тачно минута писах 🙂 )

    Драго ми је да смо се нашли на томе да морамо да сведочимо животом оно што „проповедамо“, али бих замолио да се избаци термин „подвиг“ (јер личи на неку гордост у зачетку) и ово око мојих заслуга, више бих волео да причамо о НАШИМ ЗАСЛУГАМА 🙂

    ПС. Пре него дамо реч другим коментаторима, реците ми шта тачно мислите „лицем у лице“, нисам схватио? Сабор?

    Свиђа ми се

  23. Па не, простије, НАША добра стремљења (попут ових са програмом) чим изађу на друштвено поприште, завршавају у Скупштини, где „окоштавају“ и претварају се у празне флоскуле. И наш дух се онда олењи и сву одгорност пребацујемо на сумњиве типове, који тога нису ни достојни. А свакако да је саборност једина алтернатива томе. Ево, рецимо ово коментарисање је један добар пример, макар и виртуелног „Сабора“:)

    А за подвиг не знам, ја имам поприлично приземан однос и према томе: онај ко нема ципеле, за њега је подвиг да на поштен начин дође до ципела, онај ко се осамио, за њега је подвиг да превазиђе своју самоћу. Ствар почетних позиција. Тешко да за неког од нас подвиг и може да има значење које му је придавао Јован Лествичник. За некога је подвиг и да устане из кревета. У његовом унутрашњем свету то није мали подвиг, али тешко да је повод за гордост:)

    Свиђа ми се

  24. Једино, поред наведеног -предлог:
    Изменити, тако да:
    – уместо „Српски“, стоји „Србски“ ,
    – уместо војска Србије, олимпијски тим Србије, железнице Србије, Влада Србије и сл. стоји Србска војска, Србска железница, Србска Влада………..
    – уместо „ћирилично“, да стоји „ћириличко-азбука“.
    * у срединама где националне мањине живе у одређеном проценту, поред србског језика и ћириличког писма-азбуке, предвидети употребу и језика и писма те националне мањине (на основу пописа 2011 и процента предвиђеног за србску националну мањину у државама које имају своје мањине у Србији-на бази реципроцитета). За међународне натписе, ознаке и друго, поред ћириличког писма, може и абецедом-енглеског језика.(нпр. као у Бугарској)
    Свакако, све законе, уредбе, правилнике…усагласити са Уставом,

    Свиђа ми се

  25. Идеје и закони нису ти који ће коначно ујединити људе, већ су то, супротно, сами људи који ће успети да се уједине кроз дијалог, упркос различитим идејним ставовима.

    Тоталитаризми поступају на супротан начин: смишљају заједнички поредак и настоје да васпитају људе у складу са тим униформним идејама.

    Једини начин је саборност: не полази се од јединства и организације да би се стигло до слободе и љубави, већ, супротно, од љубави треба кренути ка јединству и организацији.

    @ Зоран
    Можете да ставите у закон СрБски уместо Српски, али ако то прихвата само 10% људи, онда само на силу можете да наметнете осталима. То је онда диктатура.

    @ Досада Божија
    Можете да прогласите наследну монархију, али ако то прихвата само 10% људи, онда само на силу можете да наметнете осталима. То је онда тоталитаризам.

    @Урбана Герила, Mirko
    Можете у закону да напишете да Бошњаци нису Бошњаци, али ако Бошњаци кажу да су Бошњаци, онда морате то да прихватите или да припремате, као прави фашисти, концентрациони логор за оне који неће да буду оно што им ви говорре да буду.

    Свиђа ми се

  26. Предложио бих, да се бар у овим договорима, НЕ УПОТРЕБЉАВАЈУ знаци као 🙂 и неко насмејано сунце. Рекао бих, да то утиче, на непрецизност претходног исказа.

    Свиђа ми се

  27. Допуна. Мислио сам и на овај знак :).

    Свиђа ми се

  28. Моја је грешка што сам навео свезу за само једну страницу, па испада да неког промовишем. Извињавам се што сам дао повода за тако нешто. Наравно да ћу навести нешто са чим сам упознат и где сам учествовао у промишљању сличном овоме. Слажем се да ако то смета- избришете, није ми намера да скрећем тему, већ да укажем на многе такве покушаје и то да једни са другима не налазе заједнички језик. Зато је потребно да тачке оваквог програма имају само оне основне црте које су најмањи заједнички именилац за све родољубе који су свесни да без обнове свести и државности Србији и Србима нема опстанка.

    Што се тиче предуслова да се оваква тема промишља, потребан нам је усклађен појмовник (да не мислимо под истом речи сасвим различите ствари), и заједнички систем вредности (зато је сјајно што су позвани најпре они који Православље сведоче животом). Ваља споменути да ,,политичка коректност“ (политичка илити грађанска исправност- а према чијем мерилу?), демократија у данашњем изврнутом смислу (где једнаку тежину има било каква глупост без основе према озбиљном, утемељеном мишљењу) и. ,,толерантност“ (која подразумева превлађивање права било какве болесне или злонамерне идеје над здравом памећу); дакле, све те савремене тековине либерализма НЕ СПАДАЈУ у наш систем вредности, и не могу се полагати као темељ промишљања о опстанку нашег народа и државе, јер су баш те наопаке вредности оно што нас потире и поробљава.
    Зато се не треба плашити од супротстављања агресивном културоциду који поништава самосазнање (идентитет), језик и историју нашег народа на основу баналних измишљотина које нико озбиљан не може да прихвати јер немају никакав основ. Ту спада и јасан став према прекрајању свих тих темеља по вољи наших осведочених непријатеља и изрода. Ако се неко изјашњава као Телетабис по националности, то је његово право, али не и наша обавеза да прихватимо да је нпр Београд са околином историјски центар древног народа Телетабиса и њихове културе, и да уводимо неку измишљотину од ,,језика“ у Скупштину. То што се г. Varagiću ту одмах привиђају конц-логори и повреда догмата лажне демократије, то је проблем његових личних предрасуда, јер у јавној расправи не пролази ,,мени се чини“ став, и на основу њега се неком не учитава нешто што није рекао, ни помислио.
    У предложеним тачкама програма се не говори ништа о српским просторима који су окупирани или су се одвојили због губитка самосвести делова нашег одрођеног народа. Притом не мислим на рат и освајање, већ на однос садашње Србије као матице према оној нашој браћи која су ван њених садашњих граница. Зашто суседне државе имају право на претензије према просторима који никада нису били њихови, а ми не смемо ни да кажемо да желимо уједињење Срба и њихових националних простора? У тачкама се чак и Војска не назива српском, већ ,,Војском Србије“. Да буде јасније споменућу суседне државе основане на просторима који нису историјски простори нити њихове државности (већина је нису никад ни имале), нити њихови етнички простори. Овим се никоме не прети истребљењем, већ само говори да ако не смемо ни да кажемо ко смо и шта смо, какву можемо имати националну идеју? Свакако да прво треба обновити овај разломак од Србије, створити матицу, па одатле радити на повратку одрођених и окупираних, јер јака Србија сигурно постаје тежиште коме се сами окрећу сви из окружења, обрнуто од садашњег стања ствари.

    Свиђа ми се

  29. @ Varagić Nikola

    Ако се сећате, на нешто слично сам указао у свом првом напису. Ево: „с посебном свешћу о личности појединца као Богоподном бићу, способном да само изабере понуђено Добро, а да се не угурава на силу у прокламоване колективизујуће вредности, које воде ка једнопартијским, анти-хришћанским друштвима (комунистичком и фашистичком) . Саборност увек, колективизам никад.“

    Али, не ради се о томе. Ради се о чињеници да кад кажете „Србија је православна држава“, то вуче са собом некакво друштвено уређење. Тешко ћете у секуларној републици да извојујете чак и посебан статус за СПЦ, осим што ће неки свештеници, упали у шизофренију односа Држава-Црква, на масонско-карбонарски начин покушавати да утичу на поједине државнике, при чему ће, суштински, остати без преобразитељског утицаја на друштво, али ће зато државници духовно утицати на њих (!) Што се тиче „игре процената“, ту су ствари чудније него што мислите: ви сте сигурни да више од десет посто становништва жели да му држава буде „православна“, али ако бисте почели да рашчлањујете то на тезе, нпр. да питате: „Да ли желите да се редовно молите за свог првог комшију?“, изненадићете се колико су заправо Срби јединствени у томе да не желе православну државу.

    Ја верујте да нисам никакав посебан монархиста, не бих то ни поменуо да није на дневни ред дошла „православна држава“, али ако се не схвати да ти импулси (Монархија и Саборност) живе, пригушено, у сваком Србину, нећете разумети тајну успеха владајуће странке, која на вулгаран начин раби та два импулса и претвара Саборност у оданост Партији а Монархизам у оданост Вођи (авај, као толико пута до сад кад смо били неспремни да се боримо за више етичке стандарде и бавили се „процентима“) . Зашто бисмо се онда бунили, па владајућа партија ево већ пар година уназад веома успешно уједињује Србе на бази тога око чега се сви слажу: ситних интереса, привремених и брзих добитака, патриотизма који се завршава иза ограде свог дворишта…

    Мислим да међу нама (МИ, као народ) треба да буде „подвајања и јереси“ и да се не треба плашити да они најбољи (притом, не бих смео да се кладим да сам ја међу њима) остати у мањини зато што су се сложили да испод неких (за неке, авај, високих) граница не треба ићи. Наш досадашњи проблем је био што кад се време „подвајања и јереси“ заврши, на крају није остајало „поштених“ – били су или мртви или су одавно одустали.

    @ слободан млинаревић

    Свиђа ми се како размишљате, али овај облик писане комуникације је незгодан, понекад је потребно нагласити да тон није свађалачки, него конструктиван.

    Свиђа ми се

  30. Књига „ Србска ријеч Ријеч Божија“ Јован Илишковић и Михаило Јелић

    Страна 7. Слово Б смо намјерно задржали из више разлога: 1) ова књига бави се коријенима ријечи, а коријен ријечи за назив нашега народа, наше државе и нашег језика јесте СРБ; 2) слово Б је писао и Свети Савва као први и највећи просветитељ Срба, и сви писци послије њега, кроз читав средњи вијек све до Вука Караџића; 3) и сам Вук је у почетку писао Б, док најзад није, колебајући се између Мушицког и Копитара, послушао овог другог; 4) и данас у нашем правопису постоје изузеци од једначења по звучности ( брдски, одштета, вођство); такође, правило каже да се промјена не врши, ако би дошло до удаљавања од основа, поготово ако би и значење ријечи постало нејасно ( штабски , а не штапски официр, Градац: Градца, а не Гратца или Граца); даље,

    једначење се не врши у властитим именицама страног поријекла ( Хабсбург, Вашингтон, Мидхат, Едхем), па кад се не врши у страним, зашто би у нашим ? 5) сам назив слова Б јесте БУК што значи Бог ( Свезнајући); 6) сам облик слова Б је величанствен: оно је начињено од слова О и Г, тако да кад се саставе сва три слова добијемо ријеч БОГ; оно нам казује не само да је Бог Света Тројица него и начин његовог постојања: из Б излазе и О и Г, баш као што се син рађа од оца и као што Дух Свети исходи од оца; у једном слову главна православна истина ( догма).
    Скуп ријечи нашег језика чине ријечи различите по начину настанка. То су просте, изведене и сложене ријечи. Сложенице су ријечи састављене од двије или више ријечи ( или њихових основа), нпр старосрбски је ријеч која је настала од придјева стар и србски; изведенице настају тако што се на просте ријечи додају наставци
    ( рецимо, пис-ати, пис-ац, пис-мо, пис-аљка; даље

    просте ријечи су првобитне ријечи од којих могу да се праве и изведенице и сложенице, па се оне још и зову коријенске пошто се од њих праве читаве породице ријечи које су повезане заједничким коријеном. Нове ријечи у нашем језику најчешће се граде уз помоћ предметака и наставака који се додају на коријенску ријеч ( или њен основ), тако да значење многих наизглед различитих ријечи разоткривамо управо преко њихових коријена.

    ПС.
    Силом правописном, диктатори могу уместо „п“ да ставе и „џ“ и свако друго слово,све ће да ураде, само да не буде слова „б“ у речи СРБИЈА.

    Срећно, и по слободној вам вољи.

    Свиђа ми се

  31. @ Зоран

    Поштовани господине,
    ваши аргументи и цитирани текст звуче убедљиво. Но, приметићете, ваше објашњење зашто србски а не српски дуже је него свих десет тачака: у том смислу, оно постаје неупотребљиво.
    Друго, то је ствар која дели – ни овде нисмо сагласни око тога.
    Треће, ово није суштинска ствар: ако назовете језик србским или српским, сви ће знати на шта се мисли. С тим у вези, Српска војска или Војска Србије (мој грех) представља суштинску разлику у именовању.
    Четврто, не улазећи у разлоге, писање србски је у добром делу јавности изврнуто руглу: ваши аргументи и цитат говоре да је то неправедно, али је „вода просута“, а ми наше тачке морамо гледати и непријатељским очима (сами тражити слабе тачке нашег плана).
    Одужих, али не могу да се не осврнем на најважније: помињући Вука Ст. Караџића, ви као да мислите да ћете придевом србски поништити његову штеточинску реформу! То писање србски/српски је сасвим споредно у односу на неке од главних циљева – одвојити Србе од Русије, избацити „јат“ и разбити целовитост српског културног простора, убацити Србима „свињарски језик“ и такав начин размишљања, одсећи нас од традиције и било какве везе са језиком Св. Саве… Дакле, наш проблем је реформа Вука Ст. Караџића (тј. чији је он носилац и „лице пред јавношћу“) а не писање србски/српски.

    ***
    Написали сте:

    > Срећно, и по слободној вам вољи

    Није ми се допало што сте завршили, рекао бих, у мало љутитом тону: НЕЋЕТЕ ДА ПРИХВАТИТЕ СРБСКИ, ЈА КУПИМ СВОЈЕ КРПИЦЕ.

    Цео напор је овде да разбијемо ВИ-МИ разлике, „по слободној нам вољи и срећно нам свима било“. И никад заборавити: КАКО РАДИЛИ, ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!

    Свиђа ми се

  32. Evo da ja korigujem ovih deset tacaka cijenjenog ucitelja Lazica.

    1. Srbija je drzava onih ljudi, koji imaju srpsko drzavljanstvo a to ko ce imati srpsko drzavljanstvo treba korigovati, jer danas svaka susa i Milusa ima srpsko drzavljanstvo. Veoma je vazno da se sva drzavljanstva provjere i ako nisu legitimna oduzmu.
    Tu se treba posluziti iskustvima drzave Izrael, koji su svetsko prvaci u demokratiji, sto je opste poznata stvar.
    Pa srpsko drzavljanstvo dati samo onim ljudima koji imaju srpsku krv u sebi i pripadnici su pravoslavne vjere, ili koji nemaju srpsku krv, ali su pripadnici pravoslavne vjere i imaju posebne zasluge prema srpskoj drzavi.
    Dakle, malo iskustava sa strane (prije svega iz demlokratske drzave Izrael) ne bi bilo na odmet.
    Oni, koji nemaju uslove za sticanja srpskog drzavljanstva, bi mogli da se potrude, da predju u pravoslavlje i da budu lojalni srpskoj drzavi, pa bi onda i oni mogli steci srpsko drzavljanstvo a ako ne, mogu zivjeti i uzivati mnoge slobode kao i Srbi, ali ne mogu imati srpsko drzavljanstvo, niti odlucivati o bitnim stvarima po buducnost srpskog naroda.

    2. Pod dva sve prihvatam, uz napomenu da bi srpska dijapora (dijasporci hahahaha) mogla pisati i latinicom, ako na kompjuteru nema alatki za cirilicu.

    3. Srbija je pravoslavna drzava a sve ekumenisticke episkope javno povjesati na Terazijama, uz direktran TV prenos tog divnog spektakla.
    Ostalim vjernskim zajednicmama (papo katolicima, protestantima, baptistima i muslimanima) dozvoliti da vrse svoje sluzbe u tacno naznacenim mjestima, ali da ne smiju misionariti, dok bi ostalim sektama (judejcima, sceantololozima, jehovinim svjedocima, adventistima) bilo zabranjeno da vrse svoje vjerske sluzbe.
    Sto se tice satanmskih grupacija (masoni, sataqnisti itd) za njih bi organizovao javno strijeljanje uz direktan TV prenos tog divnog spektakla.

    4.Sa danasnjom Rusijom bih prekinuo SVE diplomatske donose dok ne maknu sifilicnu lesinu Lenjina iz Kremlja i dok se javno ne odreknu satanske marksisticke religije.

    5. Srbija nije neutralna drzava i treba da napravi vojni savez sa onim drzavama u svijetu u kojima vlada nacionalna desnica. do tada dovoljan je vojni savez sa Bogom, koji ce biti uspostavljen onda kada na Terazijama povjesamo sve episkope ekumeniste.

    6. Pod:6,7,8 i 9 sve prihvatam.

    10. Stampa je cenzurisana i ne smije se pisati i trovati narod sa lazima:
    da je covjek postao od majmuna,
    da je zemlja kugla koja se rotira oko svoje ose i oko sunca,
    da se zemlaj vrti oko sunca i da nije centar oko kojeg kruzi suce i mjesec
    da postoji atomska bomba
    da su vakcine zdrave
    da je genetska hrana zdrava itd

    Uz ovo bih uveo i tacku 11.12

    11. svim onima koji propagiraju vakcine bih dao 1000 struku dozu da probaju braca kako je vakcina zdrava, pa ako prezive dati im orden za izdrzljivost.

    12. Stvoriti jedan tim od minimum 1000 specijalno pobucenih komandosa, koji bi imali zadatak da po svijetu likvidiraju globaliste i neprijatelje pravoslavlja, kao i neprijatelje srpskog naroda i koji bi imali vise centrala izvan Srbije izvan Srbije i za koje bi radili idealisti iz citavog svijeta.

    Ovo pod 12 bi bilo Bogu tako ugodno

    Свиђа ми се

  33. @ Vukman Cejovic

    Видим ја неко недостаје са паметним предлозима, слатко ме насмејасте!

    Да сад не улазим у анализу екстремистичких ставова и ових планова за стрељање и убијање, али сама чињеница да предлагач не СВЕДОЧИ СВОЈИМ ЖИВОТОМ план га избацује из даље дискусије. Нема залагања за ћирилицу ако не пишеш ћирилицом: ако немаш ћирилицу на рачунару, немаш права ни да се јављаш.

    ПС. Хвала за оно учитељ, нема веће похвале.

    Свиђа ми се

  34. Одавно сам предложио, да се не објављују коментари, оних који се као брину о Србима, Србији и православљу, говоре о „озбиљним“ питањима, а нису способни, да учине мали напор и почну да користе писмо тог народа, за који се КАО БОРЕ. Овде је већ речено, пођимо од себе, прецизније: „Свако ко је сагласан за тих десет циљева нека их усвоји и почне да их сведочи животом“. И то само треба, да спроводимо и у свакодневном животу.

    Свиђа ми се

  35. @Зоран
    Лепо сте нам и поучно предавање одржали. Значило би, да нас упознате, ко сте и шта сте, или сте сво знање овог света извукли из једне књиге, на коју се позивате. И добро је, ако покупите своје крпице!

    Свиђа ми се

  36. @ Досада Божија

    Веровали или не, ја сам монархиста. Не знам да ли треба да буде наследна, али свакако видим монарха као симбола јединства (саборности) и доказ да смо православни. Међутим, ми смо сада далеко од средњевековне симфоније. Знам да већина међу онима који се на попису изјашњавају као православци у суштини не верује у Бога, међу њима већина верује у теорију еволуције, да постоје ванземаљци… Такво је стање.

    Због тога не треба истицати оно што нас дели, што ће у старту већина да одбије. На то г. Лазић упозорава. Због тога сам ја сада против монархије, иако на мом блогу стоји већ 8 година да сам кандидат за краља 🙂

    Србија може да буде и православна и демократска, па онда у демократској држави, демократским путем, ако то буде воља већине и ако већину чине искрени верници, Србија може да постане парламентарна монархија, али да увек остане разлика између духовне и државне заједнице, између световних и црквених закона.

    “Нема те земаљске установе која би била у стању да задовољи човекову потребу за духовном заједницом. Држава не сме бити ни покушај таквог задовољења. Зато она и јесте заснована на Римском праву. На Еванђељу може да буде заснована само духовна заједница“ (Жарко Видовић).

    Свиђа ми се

  37. Пробајте да добијете уговор исписан и попуњен ћириличким писмом у радњи, банци, од оператора телефоније, туристичке агенције…., Пронађите исписану ћириличким писмом декларацију на производима које купујемо, натписе у маркетима, називе насељених места и улица и натписе фирми, продавница, разне рачуне.
    Погледајте лична документа, пасош, саобраћајну дозволу, платну картицу….којим писмом су попуњени и исписани.
    Видите ТВ програме, разне часописе, књиге издавачких кућа, билборде, регистарске таблице, сајтове на интернету, мобилне телефоне, тастатуре за рачунаре,…
    Свакако, није проблем у латиници. Проблем почиње оног момента, када у нечему од наведеног, потражите ћириличко писмо.

    Лепо неко рече „вода је просута“. Али, ваљда је земља упила ту „воду“, Да ли има још друге воде?

    Небитно ово, небитно оно- а оно битно незапажено прође и заживи, и ми пристајући на то, поново мислимо, ма није битно. Све тако, док постанемо оно што нисмо, убеђени (не уверени) да то јесмо. Заправо, не видећи, да више нисмо то што јесмо.

    А по сујети својој додајем: држање предавања ми не приличи, могу само на себе да се наљутим, према другима то није коректно и не приличи. Ради се о једном предлогу и начину образложења предлога (бољега нисам пронашао)- ништа мање, ни ништа више од тога. Само 1/10 у односу на целих 10.

    Без имало намере да машим тему, ширим дискусију, даље коментаришем.
    И, Заиста, како будем радио, тако нека ми Бог помогне.

    Свиђа ми се

  38. @Зоран
    Надам се, да ће редакција пренети овај коментар. Није директно на предложени материјал, али на неки начин и јесте. „Свако ко је сагласан за тих десет циљева нека их усвоји и почне да их сведочи животом“. За мене је успех, да сте коментар написали писмом у Срба. Жао ми је што наводите толико проблема. Претпостављам, да их и имате. Али, постоји увек једно АЛИ! Можда нисте пратли, али су изводи из матичних књига почели да се штампају ћирилицом. Решења о пензионисању, такође. Већина државних сајтова је ћирилична. После протеста ТАНЈУГ је на сајту обезбедио ћирилицу. У спору са банком, тражио сам, да ми пишу ћирилицом. И почели су, да ми пишу ћирилицом. У сваком случају много тога у вези писма иде у добром правцу. Можда недовољном брзино, али ипак иде. У том смислу је потребно разумети и коментаре господина Варагића, да се не може прескочити стварност, нити је добро на силу је мењати. Молим да ми опростите, што сам био, можда, груб, али потпуно сам уверен, да се за оно за шта се залажемо, морамо борити увек и на сваком месту. И резултата ће БИТИ. Зато Вас молим, размислите и повуците оно „Срећно, и по слободној вам вољи“.

    Свиђа ми се

  39. @ Varagić Nikola

    Добар одговор и ауторитаран цитат и не тврдим да имам боље (ни одговор ни цитат) само тврдим да ми се, након њих, намеће још много питања и само један закључак:

    То ће се завршити тако што ћемо ми постати као они. Ми ћемо постати демократе (каквих већ имамо прегршт) , а они неће постати православни, јер им ништа слично нисмо ни понудили:( Ми ћемо се утопити у срећну, демократску већину…

    Свиђа ми се

  40. Пардон, ауторитативан цитат:) Да не буде забуне…

    Свиђа ми се

  41. @Досада Божија

    Ако тако мислите онда нисте чврсти у вери 🙂

    Не заборавите да људи због неког лошег попа Саве нису упознали онај свети лик Светог Саве. Ако им покажете тај свети лик, да ли сте сигурни да неће прихватити?

    На крају, довољно је да већина (међу којима је сада доста борбених атеиста) поштује православну традицију, јер како некога да научите да буде верник? Ви можете да га научите да буде црквен, да научи све молитве, обреде… али како да га научите да верује у Бога, у живот после смрти, анђеле? То мора у сваком човеку да дође на онај унутрашњи начин, кроз лично искуство, у срцу.

    Свиђа ми се

  42. @Досада Божија
    @Varagić Nikola

    Ако дозволите, мислим да сте одлутали у непотребно. Јер, никога не можеш променити преко ноћи. А ако се утопиш у начела која данас на жалост владају умовима, а духом су супротна Христовој науци, изгубио си себе.
    Смисао је да се људима омогући укључивање, да се Дух сведочи, и тако приближи на жив начин сваком срцу. Један покрет препорода народне заједнице надахнут благодатију Духа Светог је толико супротан свему што данас може да се види и осети у Српским земљама, да би изазвао читав потрес и оних који га примају, и оних који су супротстављени. А где су два или три у моје име…
    Зато је боље прионути на практична решења, шта такав покрет има да понуди, а другачије је од постојећег система, партија и покрета. Како мисли то да спроведе, јер слични покрети нису имали успеха досад. И коначно, да ли има државотворну идеју, и какву? Јер, овако већ у почетку постоје суштинска неслагања око тога шта је то светосавског духа, а шта не. А међусобно поверење и пожртвованост је једини могућ темељ сваког озбиљног удруженог прегнућа.

    Свиђа ми се

  43. @Урбана Герила

    Ако се ограничимо само на српску православну заједницу, на оне који у овом тренутку умом и срце припадају тој заједници, и на страну оставимо онај неправославни део српске и државне заједнице, за почетак је најважније да се утврди шта је то светосавски дух, светосавска просвета, Христова наука…
    Циљ ове рубрике је да утврдимо основе, програм (а у то спада и поменуто утврђивање шта је права Христова наука). То је важно имајући у виду и раскол у Цркви. Екуменисти тврде једно, зилоти тврде друго.
    Затим, нико у Србији нема озбиљан економски програм. Лично, то ме највише занима, очекујем да се ускоро више људи јави са практичним решењима везано за развој привреде, чиме би могла да се отвори расправа за све који желе да учествују.

    Свиђа ми се

  44. Кад је вера у питању, нисмо ми ти који треба да утврде шта је права вера. То су утврдили Оци надахнути Духом Светим. Проблем данас је што се тим Духом не живи, јер слабо ко има правог појма о вери. Срби су пре свега, нецрквен народ. Под тим мислим да су изгубили природан осећај народне заједнице, сабрања, што је основа и Цркве. Друго, осакаћени дуготрајним робством, наметањем неприродних језичких промена и наопаких правила удаљили су се од разумевања Христове науке, пре свега садржане у богослужбеним књигама (нема боље догматике, христологије, тријадологије, еклисиологије и сл; од Октоиха или Триода нпр), у богослужбеном кругу и животу по Божијим заповестима. Данас чак и већина црквених људи, који се труде да живе светотајинским животом, у Цркви стоје као чираци, немају појма шта се чита и пева, као да је то некаква мантра. Од Отаца имамо мрвицу преведену, тако да се вери учимо како се коме ,,чини“ да треба, и зато постоје којекакви ,,зилоти“, ,,екуменисти“ и са њима исти. Тако је осакаћена свест западњачким безбожним приступом образовању (већ 200 година), схватању савремености, политике, економије, идеологије… томе смо игубили сваки компас и остали без заједнице, циљева и осећаја припадности.

    Дакле, у праву сте, треба се вратити схватању вере, јер једино кроз њу можемо сагледати живот са истинским Смислом, а тек тако му можемо прићи на прави начин. Зато је способност државности испит зрелости свести једног народа, особито кад је реч о православној држави. Данас је нема ниједан народ, што отежава ствари. Ипак, имали смо много мислилаца и државотворних умова који су се бавили идеологијом из православног угла. Чак и у ХХ веку. Мислим да нам њихове, већ разрађене идеје могу послужити као основа за приступ савременим изазовима.

    Морали би се оканути данашњих наметнутих образаца размишљања, дводимензионалне свести и хуманистичко-нихилистичких мерила и вредности. Оне стварају предрасуде и у корену сасецају могућност међусобног разумевања. Чине човека затупљеним кроз мерење свега по себи и сосптвеним мерилима. Тога је последица савремена бљувотина од лицемерја и аутошовинизма која неприкосновено влада политичком сценом (канализацијом) Србије. Створила је механизме одбацивања свега што излази из оквира те сатанске лажи, тако да људи, пуних уста демократије и толеранције- без презања линчују, забрањују, законски санкционишу све што је ван прописаних норми ,,политичке коректности“ и људских права и слободе (само за неке).

    Што се економије тиче, о томе сам немам довољно знања. Наишао сам на понешто досад, занимајући се оваквим промишљањем о опстанку Срба и што ми се чини занимљивим, али не желим да ,,промовишем“ никога.

    Иначе што се тиче свезе коју сам оставио у првом коментару, добар ми је показатељ како се рефлексно реагује на све што ,,мирише“ или се ,,чини“ да је ван ,,граница слободе“ које либерализам и свака левица има. Све што је другачије се без стварног разматрања анатемише и жигоше. Да се не враћам на тему НП (која узгред буди речено није никаква партија већ идеја и позив на промишљање сличан овом вашем), циљ ми је да покажем да се морамо ослободити црно белог одсецања свега што се ,,мени чини“, и на основу чистих предрасуда, уклапа у ,,моју“ представу о добрим и лошим момцима.

    Извињавам се што можда замарам дугим коментарима, али нисам вешт у речи, па не умем да сажмем више од овога.

    Свиђа ми се

  45. @Урбана Герила

    Слажемо се око већине ствари, али да не би ни ја дужио, само ћу рећи да је Христова наука да се све ради слободно, драговољно. Нема наметања вере другим људима, нема насиља, ако се неко изјашњава како се изјашњава, то је његова ствар, не можете ви целом народу да кажете шта ће да буде, а ако се неко врати, као блудни син оцу, онда треба опростити и радовати се као што се отац радовао блудном сину. То је порука из Светог Писма.

    Само „лично усвајање Господа Христа непрекидним практиковањем хришћанских врлина – ствара царство Божје на земљи, ствара православну културу“ (Св. Јустин Ћелијски). Међу хришћанским врлинама нема мржње, освете, злобе, љубоморе…

    Свиђа ми се

  46. Рекао сам испочетка да нам треба појмовик усаглашен. А пре њега и да се договоеимо да оно што напишем или кажем значи то што сам написао или рекао. Ако сад сваки пут морам да се објашњавам да не говорим о ономе што неко претпоставља већ о ономе шо пишем, онда је бесмислено понављати у круг. Баш ђе брига за забринуте љубитеље измишљених народа. Против насиља сам, осим кад је одбрана у питању. Дакле, не дозвољавам насиље над мојим народом, његовим језиком и историјом. То што неко има комплекс јер се изјашњава као телетабис, а Србија као држава не зна за такав народ, као што не зна ниједна друштвена наука, нити може да дозволи да се део њене територије, историје и језика проглашава телетабиским. То, господине Varagiću није никакво насиље са наше стране, већ са њихове. Као што нико не брани педерима да се осећају како желе, али и те како може и треба да им се супротстави да то проглашава за нормално и уводи у предшколске установе. Тако и телетабиси нека се зову како хоће, али схватите једном да свако повлађивање и уважавање такве измишљотине не може остати површно како Ви замишљате, већ повлачи за собом насиље над нама. Кад подстанар почне да прича да је станар, штавише, да си ти као домаћин, уствари подстанар, уљез и насилник, онда је он насилник, а не ти који се браниш од лажи.

    Докле ћемо се убеђивати да ниједан национални програм, а о томе се овде ради, не може да се заснива на идеологији туђинској, притом нама непријатељској?! И то да самоодбрана није насиље?

    Јел ви намерно превиђате да је, кад год су они имали власт, то за нас значило угњетавање и истребљење, а да сад ми њих не дирамо и имају сва права као грађани Србије? Сад још треба да се у име ,,толеранције“ самопотиремо? Какве то има везе са Хришћанством? То је проповедање насиља, само над самим собом. И да Вас питам (без ироније): да ли по том тумачењу хришћанства (које свакако није православно) значи да треба да пред сваком новоизмишљеном ,,нацијом“ уступамо по део територије, да прекрајамо историју да не би ,,вређали њихова новонастала осећања“, да се одричемо сопственог језика правећи се луди да је то што они причају сад неки нови језик? Ево, полако се спрема још таквих нација да метастазира на нашем ткиву, па би због програма, требали да знамо. Још једном ћу поновити, сано за случај да се опет не позивате на нешто што се Вама увек некако чини: не заговарам насиље према њима, нека њих, али не дозвољавам насиље против нас; па ко хоће да остане Србин, да не мора да се стиди тога.

    Још једно питање за г. Лазића: у случају да се слажемо са тачкама, шта даље?

    Свиђа ми се

  47. @Урбана Герила

    Пишете:

    Још једно питање за г. Лазића: у случају да се слажемо са тачкама, шта даље?

    Најискренији одговор је НЕ ЗНАМ. Као што нисам знао пре десета дана да сам у стању и да ћу писати ових десет тачака, а још мање сам веровао да ме коментатори на „рођеном“ сајту неће изгрдити што то радим.

    Када је св. владика Николај питао свог духовника (мислим св. Силуана Атонског) шта да ради и како да гласа око Конкордата – он му је рекао: „Моли Бога да ти открије како да гласаш.“ Мислим да и ми немамо другог пута.

    Оно што сада добро ЗНАМ јесте да не смемо ићи брзоплето, управо на томе је пао ИЗЛАЗ (па сте га управо ви назвали „смешним“): кренуо је у практичне ствари а није имао припремљену теорију. Дакле, прво да се усагласимо с тачкама, па ћемо видети шта и како даље.

    ПС. На ове теме које нас све море, разумевања и неразумевања, а кад помињем св. Силуана – вреди размислити о по(р)уци коју нам шаље кроз његову чувену изреку да је

    „Љубав изнад разумевања“

    Свиђа ми се

  48. Хвала на одговору, заиста ме занима свако овакво прегнуће као и питање хоће ли се Срби досетити да нам је потребна заједница? Ценим овај Ваш труд и подржавам, ако крене у добром правцу.

    Свиђа ми се

  49. @Урбана Герила
    Пишете:
    Још једно питање за г. Лазића: у случају да се слажемо са тачкама, шта даље?
    Показујете, да сте рођени „герилац“, Мало се шалим. Много нас је, који смо ради да се све брзо реши и то на наш начин. Ову идеју сам схватио, као дуготрајан и мучан рад. Учесници у договоарању, као и сви други у свакодневном животу могу без проблема, да примењују оно што их православље и сваки други морал учи. За почетак свако би могао да погледа основна начела важећег Устава. Видеће, да су мале, скоро само језичке разлике у односу на десет тачака. При томе се мора водити, да рачуна, да све иде у правцу промене Устава, а због Косова. Према томе, спремати се за отпор промени Устава. Одмах се може почети борба за општу употребу писма у Срба. То подразумева, да увек и на сваком месту реагујемо, када оценимо да примена туђег писма није неопходна. Подржавати петиције које су на трагу десет тачака. Подржавати личним присуством сва окупљања грађана било које организације, која су на трагу десет тачака. Подржавати удружења, која ради на остварењу неких наших тачака. Рецимо, сва удружења која се боре за ћирилицу, као писмо у Срба. У преписци на интернету у сваком моменту упозоравати, да се користи писмо у Срба. Када покажемо довољно труда у свему томе, верујем да ће и резултата бити. Већ сам рекао, да сам лично спреман да будем СЛУГА Лазићу и Николи. Лазићу, зато што брине о овом сајту, а Николи, што уме да своје идеје јасно пренесе на папир, а разуме се и у економију. На крају, покушајмо, да пратимо идеју и да је полако развијамо. То посебно очекујем од вас православаца. Нисам приметио, да су православни мислиоци на које се сви позивате толико искључиви. А овде се излива толика количина искључивост, да сам затечен.

    Свиђа ми се

  50. Хвала на образложењима, скоро све, осим служења Лазићу и Varagiću примењујем дуже време. И шире ид тога. Што се тиче ваших опаски на православност, с обзиром да говорите у трећем лицу, закључујем да нисте православни. Ако је тако, онда су коментари о томе непотребни, штавише- неумесни. О искључивости, мораћете да објасните шта Вам то значи, осим ако није оно што сам већ горе описао као условни рефлекс некога чији назори почивају на вредностима супротном од оних које су овај народ очувале. Дакле, уколико немате образложење за своју оцену, етикете и пароле ме не занимају.

    Свиђа ми се

  51. У заградама је оно што би требало избећи, како се не би произвео сувише велики отпор и ако се очекује учешће свих грађана Србије.
    Уколико нешто није довољно јасно, радо ћу посебно образложити. Можемо дотеривати поједине мисли или појмове, али је све ово у складу са важећим Уставом, те се тиме избегавају могуће замерке, да нешто није у складу са Уставом.
    1. Србија је (национална) држава српског народа(, као) и свих (осталих) грађана који у њој живе.
    2. Службени (Званичан) језик је српски и ћириличко писмо(, једино писмо ћириличко.)
    3. Србија је световна (православна) држава. Цркве и верске заједнице су одвојене од државе.(Без обзира на посебан статус СПЦ,) у Србији се поштују верске слободе и право вероисповести.
    4. Србија је држава која се ослања на своје снаге, уз најбоље односе и везе са Русијом. О уласку у било какве заједнице или савезе неопходно је референдумско изјашњавање.
    5. Војска Србије, осим професионалног дела, подразумева и редовно служење војног рока.
    6. Приоритет у Србији имају народно здравље, народна просвета и наука.
    7. Економија у Србији служи за остваривање принципа хуманог живота становништва. Тржишна привреда, уз неопходне државне корекције. (Банкарски систем се ослања на јапанска искуства, где су банке финансијско-производне фирме.)
    8. Србија има независно, одговорно и ефикасно правосуђе.
    9. Србија одржава посебне везе са Србима у околним земљама. (Србија има Министарство за повратак људи из дијаспоре.)
    10. Штампа у Србији је слободна, али и одговорна – како према закону тако и према етичким и моралним стандардима.

    Свиђа ми се

  52. @ Урбана Герила

    Погледајте овако: ако ви и г. Млинаревић радите исте или сличне ствари, је ли онда битно да ли се он ФОРМАЛНО осећа православцем? „По делима њиховим познајте их.“

    Уопштеније, на претходна ваша питања КАКО ДАЉЕ, могућности су, како их ја видим:
    – деловати „беструктурно“, пробати да се ово прошири на што више адреса, сајтова и Фејсбук профила, да што више људи ово усвоји, живи по овим правилима (онда ће и сами знати за кога да гласају)
    – да неки покрети или странке усвоје ово као свој неодустајни програм
    – да сами направимо Покрет

    Ако сами правимо Покрет, моје основне идеје би биле:
    – оснивачи се обавезују да неће имати никакве функције нити заслуге (јер ово не раде лично због себе)
    – оснивачи даље позивају у Покрет (нема учлањивања) друге чланове
    – примамо САМО поштене, и да један/два члана гарантује за поштење новог (и сносе консеквенце ако је непоштен)
    – дакле, редослед је прво поштење, онда стручност

    @ они који на овом тексту шаље прилоге латиницом или без везе са темом

    Такви прилози неће бити објављивани или ће бити брисани.

    Свиђа ми се

  53. @ Урбана Герила
    С обзиром, да сте анонимни, Ваша изјава, да нешто примењујете или не, нема никаквог значаја. Уосталом, ако смо спремни, да на овим тачкама сарађујемо, упутно је и да се познајемо. Као што написа Лазић, да је потребно, да један или два члана гарантују, скоро сам сигуран, да и више „гаранција“ могу обезбедити са разних страна. Изгледа, да се нисте много бавили тиме, па Вам није познато, да су вредности православља и марксизма врло, врло сличне. У свим овим коментарима не нађох много сагласја, а сви се овде легитимишу и хвале сопственим вредностима и православљем, што подразумева и сопствени поглед и на веру и на оно што су православни мислиоци говорили. Показивати анимозитет према већини грађана Србије, који нису у пуном смислу православне вере, чини ми се, да не води ничему. Иначе сам крштен и има црквену крштеницу из 1946.

    Свиђа ми се

  54. @ слободан млинаревић

    Ценим ваш труд, али оно што сте ви ставили у заграде (саобразили Уставу) почело је да личи на „мачку којој су извађени зуби“. Ако тако ставимо и нпр. изађемо на изборе, која је разлика у односу на СНС?

    Оно што је битно из вашег прилога јесте да је питање да ли би такав Покрет могао да буде регистрован! Као правник ви сте исправно уочили да није сагласан са Уставом: али, кад се сагласи са Уставом – ГУБИ СВРХУ!

    Наравно, у овој земљи се можете залагати за „Природну Албанију“, за улазак у НАТО и истополне бракове (то није противуставно!), за признавање „Косова“ (о томе да не говоримо), али кад би Покрет рекао да жели ПРАВОСЛАВНУ СРБИЈУ вероватно не би добио дозволу…

    Што се Устава тиче, он је лепо написан, али га живот демантује. Поштеније би било да тамо пише

    1. Србија је грађанска држава.

    2. У Србији је главно писмо латиница.

    Итд.

    Свиђа ми се

  55. @ Урбана Герила

    Ако сам вас добро разумео, то што неко за себе каже да је телетабис или педер, то је насиље над српским народом.

    Истовремено, ви кажете да педер може да се осећа како хоће, да телетабиси могу да се зову како хоће.

    Да ли су педер и телетабис подстанар или станар (тј. да ли имају статус “домаћина“ или “пуноправног грађанина“ и да ли важи “право личности држављана“)?

    То што ви говорите, то су туђе идеологије.

    Наш народни програм се заснима на светосављу.

    Због тога ми нећемо никога да угњетавамо. Због тога се хришћани разликују до свих осталих. Због тога је Патријарх Павле говорио да је боље да нестанемо као народ, него да опстанемо чинећи зло, тј. као нехришћани.

    То не значи да се у име толеранције потиремо, да треба да уједначавамо и прилагођавамо Христа другим религијама, да препуштамо своје територије, да се идеологија хомосексуализма уводи у школе, да се одричемо свог језика и ћирилице, итд.

    Не знам одакле вам то, како сте нашли ту везу. То је ваша ствар, као и то што ви свакога ко није ултранационалиста, да не кажем неофашиста, према својим предрасудама трпате међу неолиберале, соросевце и слично, или пишете његово презиме латиницом… Немојте на мене да пројектујете оно што се у вама дешава.

    Затим, кажете да телетабис може да се зове како хоће, а у програму НП који сте послали јасно стоји да у књиге држављанства неће бити уписан онај ко се осећа као телетабис, као ни “измишљене нације Бошњаци и Црногорци“.

    Дакле, да ли Бошњаци и Црногорци који живе у Србији имају право да се тако осећају и зову, или немају то право? Ако немају то право, да ли би их ви избрисали из списка држављана, казнили новчано, или затвором, или нешто десето, пошто кажете “не заговарам насиље према њима, нека њих“? Ако их избришете из држављанства и тиме одузмете сва њихова права, да ли је то насиље? Није ми јасно зашта се ви тачно залажете и шта предлажете.

    Свиђа ми се

  56. @Александар Лазић
    Поштовани, ако ћемо причати са становишта ,,грађанских вредности“ онда можда и може да се расправља да ли је исто бити неке вере или није по питању сведочења вредности те вере. С обзиром да сте сами почели да говорите са становишта православца, ја сам као такав и сам прихватио. А са тог становишта није ни издалека близу. Нећемо се сад гађати цитатима из Светог Писма или отаца, просто ћу рећи да није битно да ли неко звучи или не као православац. За мене је важно да постоји неки заједнички именитељ са неким ко би требао да ми буде сарадник и саборац у политичкој борби. Неко ко не разликује Маркса и Христа то свакако није, али ни то не представља препреку да се на ову тему разговара смислено, а не некаквим оптужбама и злонамерним етикетирањем без образложења. То ће минирати ову тему пре него што се она дефинише. Сем тога, више пута сам се, при оваквим темама, уверио да је бесциљно удруживање са људима који се темеље на супротним вредностима. То је чисто практичан принцип.

    ,,пробати да се ово прошири на што више адреса, сајтова и Фејсбук профила“
    Немам ништа против, али сам овде прозван због постављања свезе за сличну страницу која на свој начин промишља о истој теми.
    Са осталим сам сагласан, као што би предложио и повезивање и сарадњу са свима који имају исте циљеве (ови ваши су прилично општи), али не само на папиру, већ и на делу.

    @слободан млинаревић
    Анонимност у оваквим коментарима служи да се саслуша нечије мишљење без истицања његовог имена, звања, друштвеног статуса, занимања и сличног што лако изазива предрасуде, а такође и да се избегне лично нападање које је иако крајње непристојно, врло често. Уосталом, како ја да знам ко се представља правим именом а ко не? Искрено, и не занима ме. Кад дође до саме сарадње лако ћемо се повезати, а дотле прво да видимо ко шта стварно хоће, и да ли окупљање има смисла. Имам много негативних искустава по овом питању, па не желим никакве непријатности.
    Одавно пропалом и превазиђеном шареном лажом марксизма се нисам, хвала Богу, бавио -осим онога што се морало. Довољно је плодова показала на испиту историје. О хришћанству, рекох, немам потребу да расправљам са неким кога оно не занима. Сем тога, господине млинаревићу, нисте ми образложили претходно етикетирање, а већ стављате ново? Из чега изводите закључке о искључивости и анимозитету? То већ постаје непристојно. Дајте да разговарамо, ако имате о чему, а везано за тему. На пример, ови предлози које сте ставили у заграде да се одстране да би се избегао отпор, чији? Нисам сигуран да разумете да ми не треба да бежимо од конфронтације, прво- јер немамо више куд, а друго- јер је још пре комунистичке диктатуре, а особито за њено време, српско родољубље и све што су његове тековине стављено под жиг шовинизма, забрањено и прогнано са јавне сцене. Измишљање нација, језика, стављање српских земаља под власт других и систематско одрођавање, озваничење и настављање потирања и брисања Срба где год је то могло, довело је до појаве колективног стокхолмског синдрома, и феномена аутошовинизма. У тој атмосфери после црвене, власт је преузела црна интернационала глобализма, рођена сестра комунизма. Дакле, владајуће наметане вредности, политички ,,центар“ и модели мишљења су на ставовима који директно угрожавају наше виталне интересе. Зато сад свако здраво родољубље, особито оно право (јер нема српског родољубља без основних вредности које су изградиле овај народ, а садржане су у Православљу) представља ,,нетолерантну“, политички некоректну (обратите пажњу на орвеловски цинизам: грађански исправно! А по чијем аршину?) чак фашистичку идеју!

    Молим Вас да, ако желите разговор, наставимо у духу здравог дијалога на тему, а ако Вам је једина аргументација неутемељено категорисање као лош изговор за недостатак јасних ставова, боље да не трошите ни моје, ни своје време. Па како радили, тако нам и Бог помогао!

    Свиђа ми се

  57. Да, нисте ме добро разумели, и нија вам јасно за шта се ја лично залажем, само нисам сигуран да ли што не можете или што нећете. На основу извртања онога што сам рекао и одбраном по тактици ,,држ’те лопова!“, рекао бих да је и једно и друго. Ипак ћу Вам одговорити и замолити да разговарамо без острашћености, ако се већ позивамо на Хришћанство. А то значи без вређања ,,у рукавицама“. То су заиста туђи обичаји. Ако ћемо разговарати. А ако ћемо се свађати, онда може, али не видим зашто.
    Елем; Мађар, Словак, Шиптар, Циганин (може и Ром, али не видим зашто ако ти људи себе зову Циганима), Румун и остале националне мањине које имају историјски континуитет у Србији имају сва могућа права, већа него Срби у њиховим националним државама (аки их имају), право на свој језик и многе друге повољности које у задње време у неким случајевима превазилазе права Срба у сопственој држави. Што се тиче телетабиса, бошњака, црногораца и осталих географских или шаљивих одредница, они нису нације, нити су то икад биле. Ипак, данас се може свако изјаснити како хоће, и не слажем се са НП по том питању, боље да се не пишу као Срби, јер то неће да буду. То је њихово право чиме се већ неоправдано изједначавају са стварним народима који живе у нашој земљи. Није исправно поређење, али погледајте какав је статус Срба и српског језика у историјским српским земљама које су сада постале државе изразито антисрпске политике. Дакле нико им не брани да се проглашавају за шта хоће и нико због тога неће да их угрожава. Али српски језик којим говоре, ма колико га искварили, лингвистика не препознаје као посебан (чак и хрватски осим кајкавског наречја, ако је веровати водећем хрватском лингвисти и здравој памети). Историја, коју су принуђени да измишљају, јер нису спремни да кажу да су просто нов народ и не желе да буду што су досад били, беспредметна је за било какву смислену расправу. Ако не верујете и имате стомака за то погледајте мало шта булазне и како бљују мржњу на све српско. И Ви поред свега тога питате где ја ту налазим везу са одрицањем од себе ако њих узимам здраво за готово? Или сте трагично необавештени, или ништа мање трагично несвесни шта је то уопште национална свест. Напоменућу да је ово најближе било каквој категоризацији Вас или управо Ваших ставова, тако да престаните да измишљате етикете које Вам нисам ставио. Латиничним потписом се сами потписујете овде (испеци па реци), ја само преносим, као и млинаревићево потписивање малим словом. Такође, то што не знате да одговорите на пристојно Вам постављена питања, не даје Вам за право да индиректно стављате у категорију лажи моју јасну изјаву да нисам члан ниједне партије. Ако Вас интересују ставови НП, предлажем да обуздате страсти и прочитате који су њихови ставови, или да приупитате њих директно. То што тамо коментаришем не чини ме обавезним да подржавам њихове ставове. Изгледа да међу ,,фашистима“ има више толеранције него међу неолибералима, како се сами називате.
    И да, педере сам заборавио. Ту се слажем са НП ставовима, па ето још једног подстицаја да прочитате нечије мишљење пре него што кренете у своје виртуелне свађе.

    Свиђа ми се

  58. Драги сви,
    Дискусија се разводнила, и узбркале се страсти, па ћу:
    1. Да затворим дискусију овде
    2. Да „сравним“ предлоге и да објавим нови текст ДА СЕ МИ ПИТАМО: ДЕСЕТ ТАЧАКА ЗА СРБИЈУ, па ћемо тамо наставити.

    хвала на разумевању,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се