Забрањено је плакати а да се нешто не научи,
пробудити се, а не знати шта са собом,
плашити се својих сопствених успомена.
Забрањено је не смејати се проблемима,
не борити се за оно што желиш,
одустати од свега због сопственог страха
да оствариш своје снове.
Забрањено је оставити своје пријатеље,
не покушати разумети све што сте заједно проживели,
и звати их само онда кад су неопходни.
Забрањено је не бити свој пред другима,
претварати се пред људима до којих ти није стало,
изигравати кловна да би те памтили,
и заборавити све којима је заиста стало до тебе.
Забрањено је не учинити све за себе самог,
бити уплашен од живота и од онога чиме те живот обавезује,
не живети сваки дан до посљедњег даха.
Забрањено је да ти недостаје неко без радости,
да заборавиш његов осмех и очи,
а све само зато што је он изабрао другачији пут од твог,
забрањено је заборавити његову прошлост
и заменити је његовом садашњошћу.
Забрањено је не покушавати схватити друге
мислити да је њихов живот вреднији од твог,
не спознати да свако има свој пут и славу.
Забрањено је не стварати сопствену причу,
не имати тренутак за оне којима си потребан,
не разумети да је живот оно што даје,
а такође и оно што узима.
Забрањено је не тражити срећу,
не живети живот с позитивним ставом,
не сматрати да увек можемо бити бољи;
Забрањено је заборавити да без тебе
овај свет не би био исти.
Објављено по идеји Светлане Максовић
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7TE
Categories: Поново прочитати/погледати
Иако се ова песма приписује Паблу Неруди (неко ју је поставио на интеренту под његовим именом пре неколико година), њен аутор је Алфредо Куерво Бареро (Alfredo Cuervo Barrero). Штавише, оригинал је нешто дужи, нпр. прескочене су читаве три строфе на почетку:
QUEDA PROHIBIDO
¿Qué es lo verdaderamente importante?
Busco en mi interior la respuesta,
y me es tan difícil de encontrar.
Falsas ideas invaden mi mente,
acostumbrada a enmascarar lo que no entiende,
aturdida en un mundo de falsas ilusiones,
donde la vanidad, el miedo, la riqueza,
la violencia, el odio, la indiferencia,
se convierten en adorados héroes.
Me preguntas cómo se puede ser feliz,
cómo entre tanta mentira se puede vivir,
es cada uno quien se tiene que responder,
aunque para mí, aquí, ahora y para siempre:
Queda prohibido llorar sin aprender,
levantarme un día sin saber qué hacer,
tener miedo a mis recuerdos,
sentirme sólo alguna vez.
Queda prohibido no sonreír a los problemas,
no luchar por lo que quiero,
abandonarlo todo por tener miedo,
no convertir en realidad mis sueños.
Queda prohibido no demostrarte mi amor,
hacer que pagues mis dudas y mi mal humor,
inventarme cosas que nunca ocurrieron,
recordarte sólo cuando no te tengo.
Queda prohibido dejar a mis amigos,
no intentar comprender lo que vivimos,
llamarles sólo cuando les necesito,
no ver que también nosotros somos distintos.
Queda prohibido no ser yo ante la gente,
fingir ante las personas que no me importan,
hacerme el gracioso con tal de que me recuerden,
olvidar a toda la gente que me quiere.
Queda prohibido no hacer las cosas por mí mismo,
no creer en mi dios y hacer mi destino,
tener miedo a la vida y a sus castigos,
no vivir cada día como si fuera un último suspiro.
Queda prohibido echarte de menos sin alegrarme,
olvidar los momentos que me hicieron quererte,
todo porque nuestros caminos han dejado de abrazarse,
olvidar nuestro pasado y pagarlo con nuestro presente.
Queda prohibido no intentar comprender a las personas,
pensar que sus vidas valen más que la mía,
no saber que cada uno tiene su camino y su dicha,
pensar que con su falta el mundo se termina.
Queda prohibido no crear mi historia,
dejar de dar las gracias a mi familia por mi vida,
no tener un momento para la gente que me necesita,
no comprender que lo que la vida nos da, también nos lo quita.
Alfredo Cuervo Barrero
@ Небитно
Хвала на исправци!
Нема на чему.
Ауторство песме не умањује њену вредност ни поруку, бар не у овом случају 🙂
Ко ће нам превести остатак ове предивне пјесме, без обзира ко је написао…
Одлична идеја за прилог. Надам се да ће постати редовна пракса.
Мало руках, малена и снага… Да покушам да превед прве три строфе:
ЗАБРАЊЕНО ЈЕ
Шта је истински важно?
Тражећи одговор у себи
јако је тешко наћи га.
Лажне идеје нападају ми ум,
навикнут да замаскира оно што не разуме,
обезнањен у свету лажних илузија,
где сујета, страх, богатство,
насиље, мржња, равнодушност,
постају обожавани хероји.
Питају ме како постати срећан,
како се може живети усред оволико лажи,
али свако мора да да себи одговор,
иако, за мене, сад и увек:
[овде се наставља песма понуђена у првом чланку – прим. прев.]
Забрањено је плакати а да се нешто не научи
…