Биографија Александра Вучића, кандидата за мандатара Владе Републике Србије

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ

aleksandar-vucic-1024x549

Основни подаци
Рођен 05.03.1970. године у Београду, СФРЈ.
Ожењен, отац двоје деце.

ОБРАЗОВАЊЕ
Дипломирани правник, Правни факултет Универзитета у Београду, 1994. година. Завршио у року с највишим оценама уз академске похвале.

Матурира у Земунској гимназији 1988. године с похвалама за одличан успех и допринос угледу школе.

Завршава основну школу „Бранко Радичевић“ с одличним успехом и титулом првака Србије, Града Београда и општине Нови Београд на такмичењу из историје.

КАРИЈЕРА И РАДНО ИСКУСТВО
Приступа Српској радикалној странци 1993. године.

Изабран за генералног секретара Српске радикалне странке 1994. године. На дужности остаје до 2008. године.

Именован за директора Спортско-пословног центра „Пинки“  у Земуну 1996. године. Знањима, руководећом вештином и домаћинским односом реконструише ово запуштено спортско здање, а успешним пословањем вишеструко повећава примања запослених. На примеру центра „Пинки“ демонстрира радну доктрину за коју се и данас залаже и која доводи до пословног успеха: лична посвећеност, друштвени интерес изнад сваког другог, поштен и домаћински однос према запосленима и својини, визија развоја, стратегија примене иновације у знању и технологији, оспособљеност кадрова и перманентно образовање запослених у циљу стручне оспособљености и напредовања.

Именован за министра информисања 1998. године од стране владе националног јединства.

Посланик у Савезној скупштини СРЈ, три мандата:

  • Веће република од фебруара 1998.
  • Веће република од маја 2000.
  • Од 24. септембра 2000. године изабран је на савезним изборима.

На локалним изборима за градоначелника Београда, под слоганом „Вучић за метрополу“, осваја 29% гласова у првом кругу избора, односно 48% гласова у другом кругу.

На локалним изборима за градоначелника Београда одржаним у мају 2009. године, добио је 316.357 гласова, односно 34,7%.

Са Томиславом Николићем оснива Српску напредну странку. На Оснивачкој конвенцији октобра 2008. године, на којој је Томислав Николић изабран за председника, Александар Вучић је изабран за заменика председника. Политичка визија, мудрост и искуство председника новоосноване странке, али и пословна енергичност, посвећеност, знање и вештина Александра Вучића, заслужни су за развој страначке инфраструктуре, њено политичко профилисање и претварање странке у покрет који је почео да мења Србију у модерну и просперитетну државу. Заједно са Томиславом Николићем и чланством, које се увећавало из дана у дан, доприноси угледу странке у земљи и иностранству што ће резултирати победом тадашњег председника странке на председничким изборима 2012. године и кључним улогама чланова СНС-а у парламенту и Влади Србије.

Води изборне тимове на ванредним локалним изборима у београдским општинама Земун и Вождовац 2009. године. Српска непредна странка тада остварује убедљиву победу и преузима власт на локалном нивоу.

После општих парламентарних избора одржаних 2012, преузима функцију министра одбране и првог председника Владе Републике Србије задуженог за борбу против корупције и криминала.

Након оставке Томислава Николића на место председника Српсаке напредне странке 24. маја 2012. године, чиме је испунио своје обећање да ће бити председник свих грађана Србије, Александар Вучић постаје в.д. лидер Српске напредне странке.

На другом конгресу странке одржаном 29. септембра 2012. године, једногласно је изабран за председника Српске нaпредне странке.

Обавља функцију министра одбране од 28. јула 2012. године до реконструкције Владе Републике Србије 2. септембра 2013. године.

Активно учествује у програмима Владе Републике Србије и привремених институција у Приштини под покровитељством Европске уније. Помаже да у априлу 2013. године дође до потписивања Бриселског споразума, чиме је први пут од 1999. године створена реална основа да српски народ који живи на Косову  и Метохији успостави институције које ће бити признате од међународне заједнице.

Од септембра 2013. године обавља функцију првог потпредседника Владе са јасном политичком и цивилизацијском идејом о једнакостима свих пред законом, о тајкунима и корумпираним појединцима из политичког, криминалног и привредног миљеа који морају сносити законске последице за осиромашење државе и рушење њеног угледа у свету и међу грађанима. Његова политичка визија је да Србија постане држава у којој за добробит грађана функционишу институције, функционише систем мотивисан искључиво интересом државе и друштва уместо вољом појединца или странке.

Економска обнова као услов свих услова, основа је политичке посвећености Александра Вучића и странке коју предводи. Сву своју енергију несебично посвећује мисији која Србију види као уређену, модерну европску државу, регионалног лидера у економији, политици, инфраструктури, енергетици, стабилности сваке врсте, афирмацији људских права и слобода, али и у образовању, култури, науци, просвећености, спорту и, најзад, наталитету. Свестан да је стварање Србије која иде у корак са светом процес који дуго траје и подразумева промену система вредности и промену свести, спреман је да се свом снагом посвети овом циљу који доживљава као један од својих животних задатака.

Након избора одржаних 16. марта 2014. године, Српскa напредна странка, предвођена Александром Вучићем, осваја готово 49% гласова грађана, постаје одлучујући фактор политичког живота Србије и добија највеће поверење грађана које доживљава као одговорност да храбрим политичким лидерством неоптерећеним компромисима, личним и партијским интересима, популизмом, већ искључиво и само интересима грађана и државе, одржи предизборно обећање и настави процес стварања економски јаке, просперитетне, у свету поштоване Републике Србије.

На ванредним парламентарним изборима 24. априла 2016. године Српска напредна странка  и Александар Вучић, као носилац листе, осваја више гласова грађана него на изборима 2014. године и тиме добија потврду да је претходних година водио земљу у смеру развоја и стабилности, у економском, политичком и сваком другом смислу, те да би Србија требало да настави започети реформски пут.

Александар Вучић је од председника Републике Србије Томислава Николића добио мандат за састав нове Владе Републике Србије.

НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА

  • Пионирски првак Београда у шаху;
  • Носилац стипендије из Фондације за развој младих научника 1991. године;
  • „Капетан Миша Анастасијевић“ за личност године 2012;
  • „Личност године 2013“ , избор „Независних новина“, Босна и Херцеговина;
  • „Човек године 2013“, избор европског магазина „Мan“;
  • „Најевропљанин 2013“, избор међународне организације „Прва европска кућа“;
  • „Видовданска награда 2013, додељује град Крушевац;
  • Почасни грађанин Лесковца, 2013;
  • Почасни грађанин Лепосавића, 2013;
  • „Регионални лидер 2014“, избор регионалног жирија и читалаца „Вечерњег листа“, Босна и Херцеговина.

ПОСЕБНА ЗНАЊА И ВЕШТИНА

Страствен је читалац литературе из области историографије и геополитике, али и српске и светске књижевности; поседује завидну личну библиотеку.

Игра шах.

Течно говори енглески и руски.

Служи се француским језиком.

Учи немачки.

Београд, 03.06.2016.

Извор: службена биографија Александра Вучића, достављена народним посланицима

(Доста је било, 29. 6. 2016)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7T9

Advertisements


Категорије:Портрети према живим политичарима

Ознаке:

6 replies

  1. Нешто је тешко сложити. Матурира 1988, а дипломира „У РОКУ“ 1994 године. Питам се, на коме Правном факултету у ондашњој држави студије права трају ШЕСТ година? Да ли је студирао четири године, или целих шест? Ако то не штима, како је са осталим податцима? Очигледно је, да су сви његови сарадници, пали са Марса и да нису способни ни биографију да напишу како треба. До данас ми није пало напамет, да посамњам у успешно завршене студије са одличним оценама и у року, али сада се питам о чему се ради. Има смисла тражити на увид и диплому.

    Свиђа ми се

  2. Могуће је ако је студије уписао касније – две године по матурирању.

    Свиђа ми се

  3. С обзиром да је једна морална громада попут Симе Аврамовића рекла како је Александар Вучић један од најбољих студената Правног факултета у Београду у његовој историји немамо ни најмањег разлога да сумњамо у академска достигнућа будућег премијера.

    Свиђа ми се

  4. @Milos
    Немојте, молим Вас, да и остале Ваше коментаре почнем, да схватам као шаљиве. Зар не би допуна да је две године нешто „радио“, била плус у биографији? Рецимо, радио две године у гвожђари у Лондону? А о моралној громади би могли посебно, да отворимо дискусију. Успут, ако није 1988 уписао факс, морао је у војску, а знамо, да није био. Можда и јесте, али су „биографи“ заборавили.

    Свиђа ми се

  5. @Слободан Млинаревић
    Није служио војску? Штета, то је био занимљив период историје ЈНА.

    Свиђа ми се

  6. @Александар Живковић
    „Можда и јесте, али су „биографи“ заборавили.“ После завршене средње школе, да би одложио војску, мораш уписати факс. О те две године „биографи“, ни морална громада не рекоше ништа.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s