Џоан Хои: Зашто је Британија гласала за излазак

Главни разлози зашто је већина гласала за излазак из ЕУ налазе се у слогану кампање за излазак: „Преузми контролу.”

Џоан Хои

Џоан Хои

То је значило много различитих ствари. Истицала се жеља да се од ЕУ преузме контрола над границама Велике Британије и имиграцијом. Ова тема је погодила веома велики број људи широм земље за које је имиграција пре свега економско питање и који брину због терета који досељеници стављају на запошљавање, плате и приступ образовању, здравству и социјалним службама.

Али преузимање контроле није се тицало само, чак ни првенствено имиграције. То је био израз жеље за народним суверенитетом и за националним суверенитетом. Гласачи опције „напусти” изразили су осећај обесправљености. Њима је више преко главе тога да одлуке доноси удаљена, неодговорна елита у Бриселу и Стразбуру, која не представља британски народ – и у Вестминстеру такође. „Преузми контролу” је изразило жудњу људи да негде припадају, да неко заступа њихове интересе и становишта и да имају контролу над сопственом судбином. Дакле, у суштини се радило о демосу и демократији. Естаблишмент је ширио страх и то је одбило бираче. Дојадило им је да им се обраћају с висине и да им попују „експерти” који верују да знају шта је за њих најбоље. Нису их довољно поколебали аргументи о економски штетним последицама гласања за излазак.

Многи политичари заговорници останка нису деловали као да су свим срцем у томе, и не само вођа лабуриста Џереми Корбин, него и многи међу конзервативцима. Било им је тешко да објасне зашто је боље остати у ЕУ. Европска унија није дала Дејвиду Камерону смоквин лист у преговорима о специјалном статусу. То је оставило утисак и било је тема у неким ТВ дебатама.

Постојао је оштар класни јаз. Средња класа је била подељена, али је већина радничке класе гласала за излазак. Лабуристичка странка није успела ни у својим старим упориштима.

Историјски гледано, Британија је увек била једном ногом у Европи, а другом ван ње. Никада није била у потпуности посвећена ЕУ. Забринутост је расла како се ЕУ у деценијама након Мастрихта 1992. претварала из чисто трговинског блока у политичку унију.

Сви ови фактори узети заједно претегли су у односу на страх од непознатог, економске трошкове изласка, тежњу да се одржи статус кво.

Џоан Хои (Joan Hoey) је менаџер за централну и источну Европу „Економске обавештајне јединице“ при британској медијској групи „Економист”

(Политика, 29. 6. 2016)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7RG

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

1 reply

  1. Страх је нормална људска емоција, врло сврсисходна… Међутим, управо у овом времену, а Србија није никакав изузетак, чини се све да се влада на подстицању страха, измишљању непостојећих или преувеличавању постојећих забринутости преко сваке мере. За разлику од реалних страхова који нам омогућавају опстанак, неуротични делују паралишуће и уништавајуће. Суочавање са њима је одличан почетак терапије, корак ка излечењу…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s