У петнаестом веку Срби су после славе моћних и светих Немањића остали без државе.
Требало је под туђом, нехришћанском влашћу сачувати народ кога је Свети Сава заветовао Христу.
Највећу битку коју је пред пад у вишевековно ропство водио, српски геније претворио је у темељно посрбљени превод Новог Завета. У тумачењу догађаје непосредно пре, за време и после Косовске битке појавила се српска Тајна вечера, појавио се српски Јуда, појавила се велика добровољна жртва за чување везе Небеског и земаљског, у ствари појавио се народ – Христос предвођен својим Светим кнезом, појавио се посебни Српски Завет,
Можда је то био једини начин да српски народ сачува, своје име, свој идентитет: А у центру свог идентитета своју хришћанску веру. Истина исповедану и прихваћену на сасвим посебан начин. Само тако су у време у које је било мало очуваних цркава и недовољно рукоположених свештеника, сви српски очеви могли да постану свештеници, а свака кућа преко своје крсне славе место освећења хлеба и вина. Ако не место служења пуне Литургије,а оно место чувања сећања на „Летурђију“.
Кад је сазрело време Српски народ под заставом Кнеза Лазара и Видовдана дошао је поново до своје слободе и до своје државе.
Црква као његова духовна, идентитетска кичма, учествовала је и у прављењу нове државе. Обнављани су храмови дошколовани и школовани су нови свештеници. Звона су временом зазвонила по свим српским крајевима.
Међутим, јеванђелску слику Косовске битке преузели су националисти по новом европском калупу и почели полако да је мењају. Да релативизују њене хришћанске елементе. Навикли на то да су у ванредним околностима сви свештеници, уосталом у ванредним околностима свака крштена душа има право да крсти некрштеног, Срби су истина своју цркву поштовали, али нису у њу унели више снаге и памети него што је било неопходно за очување континуитета. Породична Крсна Слава остала је важнија од Свете Литургије.
Националисти су успешно користили Српско јеванђеље за вођење народа кроз нове велике подвиге. Међутим, предуго релативизовање везе између Косовске битке и Свете Литургије и умор настао због скорашњих објављених и необјављених пораза вођених под заставом Косовског завета, довео је Србе до потпуне збуњености и беспомоћности. Наш симбол и наш завет почели су да раде против нас самих.
Има се утисак да су пред нама Србима сад само два пута.
Један је да се како знају и умеју ослободимо Косовске битке као идентитетске основе, извора и провере свих вредности, а та операција није нимало лака – јер се не ради о референдумским одлукама (ту су укључени и преци и потомци и дубоки слојеви заједничке националне свести, идентитета без кога може да остане неки мртав а жив зомби-народ).
Други пут је да вратимо пун хришћански смисао нашег највећег символа. Да га ослободимо привремених и наменских наноса. Заправо да се определимо као народ да наставимо Косовску битку новим а старијим средствима. Да постанемо неупоредиво активнији хришћани, да не остављамо Цркву само професионалцима који ће „да се моле за нас“. Да на паметан начин оживимо свештеничко призвање свих нас које памтимо у оквиру националног кода, без анархије у коју нас уводи не-духовна демократија.
Да немогућу битку са силама света наставимо у духовној и културној зони, а да „земаљске бриге“ посветимо домаћинском хришћанском старању о земљи коју смо наследили, да је поново ослободимо и вратимо јој достојанство.
Како се за то молио и моли Свети Николај Српски:
„Господе Боже милостиви
Опрости нама Србима грехе наше,
Поврати нам слободу, и
Дај нам снаге да у слободи прославимо
Тебе као никада и нико.
Амин“
Сви који још увек осећају тежину Српског Завета знају који пут треба да изаберу. Он није лак и тражи много креативности, али кад се свим срцем изабере ништа није немогуће.
Срећан вам Видовдан!
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7QW
Categories: Преносимо
Амин, Боже дај!
БЛАГОСЛОВ СРБИМА СА НЕБА И СА ЗЕМЉЕ
Где су два или три у Име Моје, и Ја сам са (међу) њима!”, говори Христос!
“Ако се два или три сложе у чему им год драго на земљи, и не посумњају у
срцима својијем, у Име Моје, биће (буде, бива им) по речи њиховој!”, говори Христос!
„Наш народ, порекла срБскОГА, каже, а народном искуству треба веровати:
“НИ БЛАГОСЛОВИ НИСУ КАКО ТРЕБА , А КАМОЛИ КЛЕТВЕ”.
И још: “ИСТОРИЈА ЈЕ УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА”
Историја народа срБскОГА даје увек исте задатке, на којима треба да се подучумио и научимо, само су сценографија и учесници различити.
1389-е то је била сценографија Косовског боја, а учесници наши преци.
1999-е то је била сценографија ” Милосрдног анђела”, а учесници су били
потомци …
1389-е имамо Обилића и Бранковића,
а 1999- е имамо Слободана Милошевића и Вука Драшковића.
И у једном и у другом случају иамо НЕСЛОГУ – на тугу, јад и пропаст народа “срБскОГА, на грехоту пред Господом Богом и на “радост” – ЗЛОБНОСТ непријатеља Бога и Човека.
Историја није само педантно бележење, анализирање, класификовање историјских чињеница и њихово пласирање у датом историјском тренутку – за дати историјски тренутак, мање или више научно-научнички успешно, већ благовремено проживљавање сваког тренутка и кроз то ПРОЖИВЉАВАЊЕ – ПРОИГРАВАЊЕ, мењање МИСАОНИХ ОБРАЗАЦА – МАТРИЦЕ (елабората, програма, планова…) који су предходили РЕАЛНИМ ДОГАЂАЈИМА у простору и времену.
То што је Кнез Лазар проклео Вука Бранковића није ништа необично, само да је то oстало на томе.
Али, ту се умешо НАРОДНИ ПЕСНИК који је, уз гусле, ту “ЛАЗАРЕВУ КЛЕТВУ” овековечио епским десетерцем и тако “инсталирао”,” упрограмирао” у “КОЛЕКТИВНО НЕСВЕСНО”, (НЕСВЕСНО-СВЕСНО) – ПОДСВЕСТ народа срБскОГА, па је то постао општи модел понашања за сличне историјске ситуације, који увек резултира НЕСЛОГОМ – поделом на ОБИЛИЋЕ и БРАНКОВИЋЕ, са акцентом на ПРОКЛИЊАЊЕ БРАНКОВИЋА, не би ли се тако – КЛЕТВОМ – БРАНКОВИЋИ ПРИЗВАЛИ “ПАМЕТИ”?!
Тренутна политичка дешавања – заоштравање предизборне кампање у Србији – то врло сликовито приказује.Ту су само јалова препуцавања са БРАНКОВИЋЕВСКИМ етикецијама, а ОБИЛИЋА – већине народа срБскОГА – ту нигде нема.
Све то изгледа врло наивно и нестварно – а да ли је баш тако?
Не, то нимало није наивно, ако се узме у обзир да је клетва у 10-ерцу уз гусле, на земљи (простору и времену) , појањем појца преко слушалаца реемитована мислима на таласној дужини можданих таласа од 10Hz – herca у “ИНФОРМАЦИОНИ ОМОТАЧ ПЛАНЕТЕ”, односно, “КОЛЕКТИВНО НЕСВЕСНО”- “НЕБО” , и да је тамо увек присутна, као програм у компјутеру, да се стави у функцију, са већ вишевековно познатим историјским учинком унутар народа срБскОГ– НЕСЛОГОМ!!!
Разлог за препев “ЛАЗАРЕВЕ КЛЕТВЕ” у “ЛАЗАРЕВ БЛАГОСЛОВ” имамо и у РЕЧИМА ХИМНЕ СВ. САВИ.
И док “ЉУТО КУНЕ СРБСКИ КНЕЗ ЛАЗАРЕ…” НА ЗЕМЉИ…макар само Бранковиће – увек мањину, а не благосиља Обилиће – већину, дотле Свети Сава шаље благослов са Неба:
БЛАГОСЛОВ СВЕТОГ САВЕ
С неба шаље благослов
Свети отац Сава,
С а свих страна сви Срби,
С мора и Дунава,
К небу главе подигните,
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу,
Пред престолом
Творца!
Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози
Свети Саво, ти помози
Појте му Срби,
Песму и утројте!
На нама се остварују Христове речи:
“СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА ОПРАВДАТИ И СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА
ОСУДИТИ”, и “НЕКА ВАМ БУДЕ ПО РЕЧИ ВАШОЈ”.
Најмање што можемо да учинимо за своје претке , за себе и своје потомке (ПРОШЛУ садашњост, САДАШЊУ садашњост и БУДУЋУ садашњост):
ЈЕСТЕ на Небу, и БУДЕ на Земљи: ПРЕПЕВ “КЛЕТВЕ” у “БЛАГОСЛОВ“.
Један мудар Човек говори:
“КО ЖИВИ САДАШЊОСТ МЕЊА (ИСПРАВЉА) ПРОШЛОСТ И ОСВАЈА БУДУЋНОСТ!“
Други мудар Човек говори:
“КАКВЕ СУ ВАМ МИСЛИ, ТАКАВ ВАМ ЈЕ ЖИВОТ!“
Дакле, ми смо увек у историјском парадоксу – разапети између “КЛЕТВЕ КНЕЗА ЛАЗАРА”, НА ЗАМЉИ и БЛАГОСЛОВА СВЕТОГА САВЕ, СА НЕБА.
Није логично да се одричемо благослова Светога Саве са Неба, али је логично, пожељно и корисно да “ЛАЗАРЕВУ КЛЕТВУ”, бачену на БРАНКОВИЋЕ – увек историјску мањину :дефетисте, малодушне, кукавице…- препевамо у “ЛАЗАРЕВ БЛАГОСЛОВ” ОБИЛИЋИМА – увек историјској већини, храбрима, родољубима…
”КНЕЖЕВ БЛАГОСЛОВ”
…
Кад Лазару ситна књига дође,
Књигу гледа, у Бога се нада.
Да је коме послушати сада
Како кнеже Србе благосиља:
„Ко је Србин и србскога рода,
И од србске крви и кољена,
Те долази на бој на Косово, .
Бог му сваког добра подарио,
А од руке да му све родно било:
И у пољу бјелица пшеница,
И у брду винова лозица!
Блага имо за сваког кољена!
У кући му сва здрава дјечица,
Свако мушко – јунак до јунака,
И све Обилић до Обилића,
Свако женско – дична србска мајка.
Потомство му име проносило,
Проносило, њим се поносило,
Све док је свијета и вијека!
Поглавари, вође и кнезови,
Сви јунаци, србски витезови,
Част и слава нек вас увијек прате
Који Србско царство сачувате!“
Овим препевом ”Клетве” у ”Благослов” – знамо да смо сада и увек благословени и са Неба и са Земље, благословом Светог Саве и благословом Кнеза Лазара…
“Благословом” само Обилића, Бранковићи више нису под клетвом, али су лишени “Благослова”, а то му испада исто, само на ДОБАР НАЧИН, јер је ДОБРО САМО ОНО ШТО СЕ НА ДОБАР НАЧИН ОСТВАРИ!
Такође, наслов песме ”ПРОПАСТ ЦАРТСТВА СРПСКОГ” ПРЕНАСАЛОВИТИ У
”СПАСЕЊЕ, ВАСКРСЕЊЕ ЦАРСТВА СРПСКОГ”, будући да је реч ”ПРОПАСТ” из арсенала ”ТАМНЕ СТРАНЕ”, а реч ”ВАСКСЕЊЕ” из арсенала ”СВЕТЛЕ СТРАНЕ”.
Замислите колики је и какав учинак исказаних речи – ”КЛЕТВЕ” и – ”ПРОПАСТИ ЦАРСТВА СРПСКОГ” био , када је то било обавезно школско градиво за ко зна
колико генерација уназад.
Дакле, речи ”КЛЕТВЕ” и ”ПРОПАСТИ ЦАРСТВА СРПСКОГ”’, до сада су изговорене ко зна колико стотина хиљада и милиона пута, па за очекивати је
да нам, онда, тако мора бити, будући да свака реч има силу значење и остварује се у простру и времену.
Или, замислимо ову ситацију, а тога је било, како се у храму молимо Светом Кнезу, Цару Лазару и тако са Њим и Косовским јунацима остварујемо Евхаристијску, Литургијску заједницу, иштемо, молимо БЛАГОСЛОВ, а онда, после тога, у порти, дворишту храма, цркве, народни појац, гуслар, гроз уста КНЕЗА И ЦАРА ЛАЗАРА поје ”КЛЕТВУ”…?!
Руку на срце, ово је ипак неспојиво!
Силу и моћ језика срБскОГ схватили су и наши непријатељи, па зато хоће, ”БОЛОЊОМ”, да нам из школских програма изгурају епску народну поезију у 10-ерцу, а угурају Хари Потера и сличне Холи-ВУДУ сподобе.
Због тога су ГУСЛЕ – “МОЋНО ОРУЖИЈЕ ДОБРА /СРБА/”, а ПОРУКЕ
у 10-ерцу – “МОЋНА ИНФОРМАЦИЈСКА МУНИЦИЈА”.
Оно што је праћка у борби Давида против Голијата, то су гусле за Србе; а оно
што је камен за праћку, то је епска народна поезија у 10–ерцу за гусле.
ГУСЛЕ СУ МОЋНО ОРУЖИЈЕ ДОБРА,
ГУСЛЕ СУ МНОЋНО ОРУЖИЈЕ СРБА!
Ако би се вршила анализа слике честица песка, или кристала воде у леду,
после отслушане ”ЛАЗАРЕВЕ КЛЕТВЕ”, ”ПРОПАСТИ ЦАРСТВА СРБСКОГ”, сасвим сигурно да би то била једна хаотична, аморфна, неуређена нескладна… структура, нимало пријатана за око, баш као што је и случај са сликама непримерених речи /посовке, гнева злобе пакости, зависти… или поп, рок, хејви
метал…музике.
Али, ако би се извршила иста анализа БЛАГОСЛОВА СВЕТОГ САВЕ или
КНЕЗА ЛАЗАРА, уз гусле, сасвим сигурно да би резултат био као и код
приказаних слика честица песка и кристала леда, као савршено уређених скупова, речи за позититвним значањем /ЉУБАВ, ДОБРОТА, МИЛОСРДНОСТ…/
Замисао, да се ”Клетва Кназа Лазара” препорграмира у ”Благослов”, нашао сам у БЛАГОСЛОВУ КОЈИМ ЈЕ ГОСПОД БЛАГОСЛОВИО НАРОД ИЗРАИЉСКИ
КРОЗ УСТА ПРОРОКА МОЈСИЈА /IV КЊИГА МОЈСИЈЕВА, глава 6, стихови:
22, 23, 24, 25, 26, 27/:
22. Још рече Господ Мојсију гово-
рећи:
23. Реци Арону и синовима његовијем
и кажи: овако благосиљајте си-
нове Израиљеве говорећи им:
24. Да те благослови Господ и да те
чува!
25. Да те обасја Господ лицем својим
и буде ти милостив!
26. Да Господ обрати лице своје к те-
би и даде ти мир.
27. И нека призивљу име моје на си-
нове Израиљеве, и ја ћу их балагосло-
вити.
Дакле, из реченог, није то нека моја ”поетска фантастика”, већ има упориште и у Библији.
Ево примера и у дечијој књижевности.
Сличан случај је и са бајком “Успавана Лепотица”, кад зла вила Грдана изговара злу жељу (програм) – смрт Лепотици, а добра вила, не могавши ту жељу да опозове (депрограмира), преиначава (репрограмира) у добру жељу (програм) – стогодишњи сан, кад долази Принц и пољубцем “буди” Лепотицу.
И да поновим: смисао реченог је потврђен и вишевековним народним искуством:
”Ни благослови нису како треба, а камо ли клетве.”
А да поновим и потврдим Ваш став, исказан речима оца Тадеја:
”КАВЕ СУ ВАМ МИСЛИ, ТАКАВ ВАМ ЈЕ ЖИВОТ!”
Да ли има у свету народа који кроз своју народну поезију описује
Сопствену пропаст, као што то чине СРБИ песмом – ”ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРБСКОГ”?
Нема!
Е, па онда, не морамо ни ми, СРБСКИ НАРОД, ДА БУДЕМО, У ТОМ СМИСЛУ,
ИЗУЗЕТАК, по оној народној:
”КОЛАРИЋУ ПАНИЋУ ПЛЕТЕМО СЕ САМИЋУ….”
Лазареву клетву не треба брисати из народног памђења, али је не треба више никако упражњавати, већ је треба заменити реченим благословом.
Клетва није примерени облик друштевне комуникације, а никако не може бити
начин да се СРБИ ОПРЕДЕЛЕ ЗА ЦАРСТВО БОЖИЈЕ, али увек јесте разлог
за поделе – на БРАНКОВИЋЕВЦЕ и ОБИЛИЋЕВЦЕ, што резултира, увек и увек – НЕСЛОГОМ, безброј пута историјски потврђено.
Колико се треба пазити у коришђењу добрих речи, а избегавати речи из вокабулара ”тамне стране”, најречитије говри и пример са једног скупа.
Мајка са две девојчице, где старија /не више, можда, од 5 година/ пева
црквене песмице преко озвучења /са једног скупа/.
Тако се десило да је ова мајка својој девојчици суфлирала једну песмицу о НЕДОЛАСКУ ПАПЕ У СРБИЈУ, где, између осталог, каже:
”АКО БЕОГРАД НА ПАПУ ПРИСТАНЕ, БОЉЕ ДА ГА НЕСТАНЕ”?!
Видим да су ти стихови веома ”понели” присутне, да су аплаудирали и
видно их одобравали, дивећи се умећу певања то невиног божијег створења,
анђоског гласа.
Али, мајка губи из вида да су она и њена деца житељи Београда, и да тим
стиховима призива и сопствени нестанак и нестанак своје деце?!
Има ли она на то права, и по Богу и по Људима?
Имали то смисла – сами просудите – будући да она и велики део Беогрђана не
пристаје на долазак папе у Србију!
Ето, видите како је и колико матрица, модел ”клетве” присутан у нашем народу.
А то је могло бити речено и у форми БЛАГОСЛОВА, на пример:
БОГ БЛАГОСИЉА СВАКОГ СРБИНА,
КОЈИ НЕМА ВЈЕРЕ У ЛАТИНА!
БЛАГОСЛОВЕН ДА ЈЕ СРБИН СВАКИ,
КОЈИ НЕ ЖЕЛИ ПАПУ ВИДЕТИ!
Ја немам смисла за стихо-писање, али ово је само невешто дат приемр, да се покаже како се благословом може постићи већи учинак него клетвом, будући
да је неупоредиво већи број оних који не желе долазк Папе у Србију, и да их
благословм треба подржати.
Ето, са моје стране толико!
Захваљујем што сте били стрпљиви све ово да прочитате.
Хвала!
Драган Славнић
Hvala Dragane,
Procitao sam po dijagonali tvoj dugi i bogati komentar. U njega si smestio vise lepih misli i ideja ali, ne bih se slozio sa tobom povodom zadnje, povodom pape Franciska.
Papa je stekao sliku inteligentnog, otvorenog i postovanog coveka. Cim je ustolicen, posetili su ga Barak Obama, engl kraljica Elizabeta, a nesto kasnije i Vladimir Putin. Ne bi oni isli u Rim, da Papa nije cenjen i uticajan. I nas predsednik je pokusao – ali mu se avion pokvario iznad Jadrana (¿).
Negovati dobre, otvorene i ravnopravne odnose sa Vatikanom, moze Srbiji samo da koristi. Pozdravljam sve ljude koji – znajuci da je vera bila uzrok najgorih ratova u istoriji – teze dijalogu, saradnji i medjusobnom postovanju.