Разговор са Стефаном: Драган Вујичић, аутор књиге „Сребренички круг“ (видео)

Стефан Каргановић

Стефан Каргановић

Најновије издање „Историјског пројекта Сребреница“  је „Сребренички круг,“  изванредан, енциклопедијски приказ догађаја у Сребреници, њихове позадине и значаја, из пера искусног новинара београдских „Вечерњих новости“ Драгана Вујичића. То је књига коју данас стављамо пред вас, и зато смо на овај разговор позвали аутора Драгана Вујичића,  да бисмо вам је приказали и упознали вас са темом којом се бави.

Али, пре свега,укратко ћемо изложити геополитички значај теме „Сребреница“.

Желим да вам скренем пажњу на два важна момента.

Прво, догађаји у Сребреници у јулу 1995. године – а то је тема књиге коју вам представљамо –  службено се третирају искључиво са становишта наводног „геноцида.“ Фактографија и контекст тих догађаја систематски  се потискују у други план. При том, после двадесет година усмереног „истраживања“ и серије правно упитних суђења у Хагу и Сарајеву, кључне појединости још увек су непознате. Ниједан од судова или истражних органа није утврдио ко је осмислио и наредио да се у Сребреници изврши „геноцид,“ нити када је таква одлука донета и под каквим околностима. Нема сумње да је, у периоду од неколико дана после заузимања Сребренице од стране српских снага, стрељан одређени број заробљених војноспособних припадника муслиманске Армије БиХ. Међутим, та чињеница уопште не подржава закључке којима, већ две деценије, моћни и глобални пропагандни апарат покушава да вас индоктринира.

Књига "Сребренички круг"

Књига „Сребренички круг“

Тачан број стрељаних споран је чак и у пресудама Хашког трибунала, где варира између 4,900 и „око 8,000,“ што је приличан распон. Али кључан податак, ако пођемо од Конвенције о геноциду, није цифра него мотив. Геноцид је правно дефинисан не као просто убијање, него покушај истребљења једне етничке, расне или верске групе, као такве. У Сребреници су наводни извршиоци „геноцида“ све жене, децу, дакле репродуктивним део наводно нациљане заједнице, као и старије особе из заузете сребреничке енклаве, безбедно пребацили на територију супротне стране. Стрељани су само војноспособни мушкарци. Тај поступак је без икаквог оправдања. Међутим, да ли је то довољно да се злочин уздигне на ниво геноцида, чак ако би претпоставили да је стварно стрељано 8,000?

Зашто је то важно? Зато што је циљ сребреничке пропаганде да проглашавањем геноцида вас – српски народ – стави у исту раван са немачким народом по окончању Другог светског рата. Циљ је да вас жигошу за сва времена и да вас обремене моралним, политичким и економским теретом – не заборавитем поред осталог, огромне репарације које је Немачка с разлогом била принуђена дуго времена да исплаћује – али који ће неправедно носити ваша деца, унуци, праунуци и још низ генерација које следе за њима. Поред тога, циљ је да се одбрамбени капацитети ваше државе паралишу на дуги рок да би се њено черупање и разграђивање несметано одвијало под изговором да је Србија спонзор или саучесник у геноциду и самим тим лишена права да пружа отпор.

Пресуда коју се спремају да изрекну Републици Српској и вашим сународницима са оне стране Дрине, по истом основу, још је страшнија. Вама је досуђено само полагано мрцварење и морална деградација. Али Република Српска као наводна „геноцидна творевина“ – то је формулација Соње Бисерко, Наташе Кандић и Чеде Јовановића – осуђена је на нестанак.

Пре два месеца, сазнали смо шокантан податак.  Током рата који већ неколико месеци воде против Јемена, не поштујући ни међународна ни исламска ратна правила, оружане снаге Саудијске Арабије убиле су 8,278 јеменских цивила, укључујући 2,236 деце, а раниле 16,015 особа. Жртве масовног убијања у Јемену су цивили, неборбена лица. За Сребреницу се тврди да је Војска Републике Српске стрељала око 8,000 заробљених припадника муслиманских оружаних снага. Ако су само цифре пресудне, моје прво питање гласи: зашто је Сребреница геноцид, а рат који Саудијска Арабија води у Јемену – није?

„Нема помирења без признања геноцида у Сребреници” (Данас, 11. јун 2016)

„Нема помирења без признања геноцида у Сребреници” (Данас, 11. јун 2016)

Ситуација у једној другој арапској и муслиманској земљи – Ираку – још је драматичнија. Према документу комисије Уједињених Нација под називом „Извештај о заштити цивила у оружаном сукобу у Ираку,“ објављеном у јануару ове 2016. године, током последње две године у Ираку је убијено најмање 18,802 цивила, а 36,245 је рањено. У том периоду, 3,206,736 Ирачана је присилно протерано са својих огњишта, међу њима преко милион деце. У документу се наглашава да су ове цифре конзервативне, т. ј. приказане у најмањем могућем обиму.

Моје друго питање гласи овако. Ако је за Сребреницу цифра од 8,000 мериторна за утврђивање геноцида, да ли се и у Јемену догађа геноцид и да ли је Саудијска Арабија, један од кључних западних савезника на Блиском Истоку, одговорна за његово извршење? По истом основу, да ли је погубљење у Ираку преко два пута више особа него наводно у Сребреници, или у Јемену – такође геноцид? Зашто, по истој логици, не би било? И ако јесте, ко је одговоран? Западна коалиција, која је 2003. године оружаним нападом и уништењем Ирака као државе покренула ланац догађаја који је резултирао овим масовним убијањем? И то је скроман биланс који се односи – да вас подсетим – само за задње две године сукоба, док се за претходни период, од почетка агресије и окупације Ирака, процењује да је страдало још око милион Ирачана.

Где је ту Сребреница, и како се може говорити о „геноциду“ у Сребреници а систематски избегавати поређење са операцијама масовног убијања на другим местима које су по обиму једнаке Сребреници, или је превазилазе?  Као у Јемену, на пример, где је убијање које врши страни (али привилеговани, прозападни) агресор несумњиво усмерено против припадника једног народа као таквог, што је потпуно у складу са дефиницијом кривичног дела геноцида по Конвенцији о геноциду? Или масовно убијање истовремено и по етничком и по верском основу – сунити против шиита – као у Ираку, што такође у потпуности задовољава норме које Конвенција прописује за утврђивање геноцида?

Да ли је то зато што постоји једно мерило за рањиве и слабе, као што су Србија и Република Српска, поготово ако их треба још дотући исконструисаном оптужбом за најгнуснији злочин у међународном кривичном праву, а потпуно друго мерило за јаке и силне, којима је дозвољено широм  света да невина људска бића масовно тамане, и да за то буду изузети од сваке одговорности?

То су нека од кључних питања која вас позивам да поставите и себи и представницима лажних невладиних организација, када буду  дошли да вас убеђују да је ваш народ крив за извршење геноцида, и да за то још дуго времена – по њима вероватно у недоглед – мора да испашта.

Други моменат на који желим да вам скренем пажњу је следећи. Не умањујући важност фактографије самог догађаја, у светлу претходних разматрања верујем да ћете се сложити самном да Сребреница није превасходно питање ни о томе колико је људи било стрељано нити која би правна квалификација била најприкладнија – геноцид, масакр, освета или нешто друго. Право питање гласи: за какав се геополитички циљ Сребреница користи? Ко профитира од верзије догађаја у Сребреници коју је наметнула западна пропаганда и чему та тенденциозно исконструисана прича служи?

Главни начин коришћења Сребренице је да послужи као псеудоморална подлога и политички параван за доктрину такозваног „права на заштиту“ угроженог становништа, или на енглеском R2P. Ту доктрину западне силе користе искључиво за агресивне нападе против суверених држава које им се не покоравају, најчешће под изговором да „крше људска права.“ Ти напади се редовно одвијају мимо одредби међународног права и противно њима. Карактеристика те доктрине је да западне државе, које се самопроглашавају за „међународну заједницу,“ себи резервишу искључиво право да одреде околности и начин њене примене, као и то ко ће бити следећа мета, односно жртва.

Осуда Донатела Пођија за вербални деликт у Швајцарској

Осуда Донатела Пођија за вербални деликт у Швајцарској

Сребреница у овом геополитичком тренутку игра улогу од огромног значаја као привидно хуманитарни изговор за извођење смртоносних војних дејстава са циљем уништења држава које одбијају да се у потпуности покоре диктатима Запада. Косово, Ирак, Либија, Сирија и Јемен, илуструју циничну примену овог лажног хуманитарног повода. Где год је Запад користио Сребреницу као изговор за извођење агресије, у питању су били политички интереси који немају везе са хуманошћу, или је, истовремено, био присутан материјални интерес да се нациљана држава окупира и опљачкају њени природни ресурси.

Ни по једној основној тачки званична прича о Сребреници коју промовишу политички руководиоци западних држава, западни медији, или судови и установе које је Запад успоставио и финансира, као што је Хашки трибунал – не може да издржи озбиљну критику. То ће вам бити јасно када будете прочитали књигу „Сребренички круг“ Драгана Вујичића. То је зато што Сребреница никада није била прописно истражена, као криминолошки случај. Од самога почетка, а то траје већ двадесет година, Сребреница се обрађује искључиво као политички и пропагандни адут. Сви одговори које сте до сада добили углавном су погрешни и једино служе интересима оних који монополишу право да то питање решавају у своју корист.

Сврха службене верзије сребреничких догађаја је да вас деморалише и да вам утисне комплекс кривице за геноцид и насилну смрт „осам хиљада мушкараца и дечака.“ Међутим, и то ћу категорички подвући, у овом тренутку расположиве чињенице не подржавају ниједну од тих теза. Службени наратив о „Сребреници“ није ни историјска нити правно утврђена чињеница. То је специјална операција, која се систематски, упорно и упркос обиљу доказа о суштински различитом чињеничком стању, већ две деценије спроводи. Циљ те операције је деморалисање и историјска демобилизација најважнијег и најдржавотворнијег народа на Балкану који, при томе, заузима геополитички простор од кључног значаја за предстојећи удар на Русију.

Зато, немојте  подлећи комплексу кривице који вам се перфидно намеће за један још увек до краја неразјашњен, али по многим карактеристикама крајње сумњив злочин. Будите скептични према тврдњама оних који немају посебног разлога да вама и вашој земљи желе добро и да вас о важним стварима савесно и правилно обавештавају. Трудите се што је могуће више да се као одговорни грађани самостално информишете о овом и свим другим питањима од јавног значаја.

Стефан Каргановић

„РАЗГОВОР СА СТЕФАНОМ“, СНАГА НАРОДА, СУБОТА 11. ЈУН 2016.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7M3

Advertisements


Категорије:Стање фото/видео ствари

Ознаке:, ,

1 reply

  1. По не знам који пут, г. Каргановића би ваљало измислити да га нема. Свака нормална држава би га окитила признањима и обасула средствима за рад.
    Али, нормалној држави, и нечему што је уопште држава, он не би ни био потребан, држава би радила свој посао.
    Г. Каргановић је један од анђела правде и истине.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s