Нерешена мистерија рушења у Савамали у ноћи 25. априла, која ће, сви су изгледи, још дуго остати таква, разумљиво, изазива страх грађана Београда и других грађана Србије, управо због тајанствености која прати тобожњу немоћ власти да открије извршитеље са фантомкама и, што је много важније, њихове налогодавце. Ствар је далеко озбиљнија од потраге за крадљивцима бакра, споменика или поклопаца за водовод и канализацију, али је јавност посебно узнемирена тиме што се не може приметити како власт улаже напоре да реши и грађанима објасни савамалску загонетку.
Душан Петричић: Фантом из Савамале (карикатура из Политике)
Уверени како, ваљда, бар Александар Вучић, који се меша у сва догађања у Србији зна шта се десило, новинари су му на једној од конференција за медије поставили питање о тајанственом рушењу у ноћи 25. априла.
Једна њихова колегиница из правоверног Студија Б побунила се што се стално покреће то питање, али је премијер сматрао како је потребно да одговори на њега. Објаснио је затим како су ти објекти и били предвиђени за рушење, да ту нема ничег спорног и незаконитог, само је грешка „неког идиота” што је одлучио да се то уради током ноћи”. Све би, значи, било у реду да је „идиот” рушио по дану, а не по мраку. Као што се и могло очекивати, премијер је конференцију за медије искористио и као згодну прилику да изгрди новинаре што увек настоје да постављају таква питања, али, рецимо, не и о хулиганима који му на фудбалским утакмицама скандирају увредљиве сексуалне поруке.
По свему судећи, премијер је био уверен да је медије и јавност умирио причом о „идиоту” који је наредио рушење ноћу (његово име је и дан данас велика тајна), али се затим сазнало како је А. Вучић у своме одговору помало штедљиво користио истину: решења о рушењу објеката у Савамали нису била донета, па је акција „савамалских фантома“ била потпуно незаконита.
Уследила је нова конференција за медије на којој је премијер, понављајући сопствену причу о „идиоту”, ноћном рушитељу (и вампиру), замерио новинарима што се не потруде да сазнају ко су, заправо, власници тих срушених објеката и испитају на који су начин су до њих дошли. (Он, вероватно, има неопходне податке и увид у судске одлуке, пошто је без оклевања навео како су се те имовине власници домогли корупцијом, а затим је издавали другима и на томе зарађивали. Поменуо је и како само један од тих власника има 64 кривичне пријаве). И у свом уобичајеном маниру, Александар Вучић је обогатио причу за јавност помињући оне који су хапсили Милошевића, који су такође носили фантомке, били припадници Земунског клана, а радили за власт. Додао је још, ваљда као поуку, како су им те фантомке биле основно средство за рад
Све у свему – жив ми Тодор, нек се држи говор, али одговор на питање: ко су били „савамалски фантоми“ и ко их је послао, новинари, па тако и српска јавност, нису чули. И због чега се ни после више од месец дана не зна ко је решио да се руше објекти за које није правно ваљаном одлуком утврђено да су БЕСПРАВНО подигнути.
Премијер се, изгледа, мало заиграо својом уобичајеном причом о лоповима и корупционашима из доба претходне власти, па је директор фирме „Транспорт перони”, коме је уништено 400 квадратних метара пословног простора, осећајући се оклеветаним, одлучио да га тужи. „Ниједан објекат у Херцеговачкој улици није стечен криминалом и корупцијом!” тврди он, закључујући да су премијерове изјаве дате како би се замаглила акција рушења.
Ако он заиста поднесе тужбу – без обзира како ће суд поступити по њој – тај би случај могао позитивно да утиче на међустраначке односе у нашој земљи, јер би скренуо пажњу на бахату и бесмислену праксу СНС-а, чији председник, функционери и посланици у Народној скупштини на питања опозиције која им се не свиђају, одговарају надмено и презриво, поручујући како немају право да их постављају они који су покрали и опљачкали све што су могли.
Сувишно је, разуме се, нагађати како ће суд поступити по тужби која још није поднета и можда неће ни бити. А ако се то и догоди, велико је питање неће ли, због заузетости многобројним предметима, поступак морати да се одлаже све док тужба не застари.
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7IJ
Categories: Судбина као политика
Власнику фирме Искра је порушено 1000 м2 и поступак неће застарити јер није у питању прекршајна одговорност већ цео сет тешких кривичних дела које би тужилаштво морало да гони по службеној дужности… Плус што су власници порушених објеката већ најавили да ће ићи до Стразбура, а то значи да ће сви грађани Србије морати да плате штету која им је начињена…