Митинг, контрамитинг и мирна Бањалука

Присталице власти с Трга Крајине упутили поздрав окупљенима у Парку Младен Стојановић, одакле су узвраћени поздрави „браћи с Трга Крајине”

banjaluka-protesti

Бањалука – Ако је намера опозиције у Републици Српској била да бројношћу присталица које ће привући на протесте у Бањалуци покаже своју снагу и величином скупа импресионира грађане у намери да каналише социјални гнев незадовољних, тешко да се могу похвалити успехом.

Осим што је Милораду Додику за руком пошло то да на митингу у режији власти на Тргу Крајине окупи приметно више људи него што је опозиција успела да привуче на протесте у Парк Младен Стојановић, делујући при том енергичније и убедљивије од опозиционих ривала, политички поен председнику РС уписан је и због тактике којом је ушао у протестну борбу. У ту битку Додик је ушао далеко се вештије заогрнувши заставом Републике Српске, што игра и те како велику улогу код становништва, натеравши својим непрестаним оптужбама опозицију да упорно доказује како нису издајници у Сарајеву. „Зато морамо да се боримо за државу, а наша држава је РС, не интересују нас белосветски хохштаплери који кажу да РС није држава. РС јесте држава”, и на самом је митингу говорио Додик, истакавши да српски народ има две државе – Србију и Републику Српску.

Додику је још раније пошло за руком да опозицију гурне у загрљај Сарајева, а себе поистовети са Српством и државним врхом Србије као и Српском православном црквом. То је до изражаја дошло и због тога што су последњи апели за мир упућени од стране власти у Србији и патријарха српског Иринеја – чак и уколико то није била намера Београда – ипак доживљени више као подршка Додику, него опозицији.

Несумњиво, уз чињеницу да се у Српској прилично тешко живи па постоји и огромно незадовољство (економско и политичко) релативни тактички успех Додика мора се свакако добрим делом приписати и привлачности какву има Србија у очима грађана Републике Српске. Наиме, може се закључити да ономе ко у политичкој игри у РС успе да се поистовети с Београдом то даје велику предност, при чему је опозиција у приметном дефициту.

Не само да је Додик успео Босића и остале приказати као „креатуре које само климају главом у Сарајеву”, а себе као човека који одолева и далеко већим силама света бранећи интересе Српске, него се тиме успео поистоветити и са самом РС, као и Србијом, знатно више него што су у томе успели опозиционари. Док је Додику пошло за руком да се поистовети с центром Српства, опозиционари су своју протестну кампању базирали на оптужбама за непотизам, корупцију и криминал, с порукама како је актуелна власт „збринула себе и своје”, што упркос свим мањкавостима које евидентно постоје у Српској, као и неспорно тешком животу, није претерано добро прошло код народа можда делом и ради тога што је препознато да такве оптужбе већином стижу од људи који су у политичком животу већ опробани. Међу њима, условно речено, нема неког Доналда Трампа чији би избор у политички живот Српске донео нешто ново што се не може предвидети.

Симпатије у редовима опозиције нису побрали вероватно ако се томе придода и то да позив на ванредне изборе и формирање прелазне владе који су с бине успоставили властима као захтеве, важи само за РС, али не и ниво БиХ (где су у власти), што је с правом резоновано као рулет у ком не би могла бити угрожена и њихова позиција. Свакако, чињеница јесте да је и сам Додик веома дуго на власти, али је председнику РС изгледа, ипак, пошло за руком да себе представи као човека који је је изабран на демократским изборима, а опозицију као групу која га покушава свргнути с власти по неком рецепту који се испробава у Македонији, што су оптужбе које се месецима провлаче у политичком животу. Томе су на самом митингу неспретно придонели и сами опозиционари, оптужбама на рачун Радио-телевизије РС, у чему многи препознају елементе коришћене 5. октобра. Наиме, ретки су заборавили да је и онда када је опозиција покушавала да сруши Милошевића уз помоћ уличних протеста све почињало шетњом према телевизији. Не знамо да ли би у случају да је од стране МУП-а РС опозицији дозвољена шетња лидери масу повели баш пред Радио-телевизију РС, али на ту могућност упућује то што су се могле препознати сличне реченице које су се чуле у Београду, када је у свргавању Милошевића учествовала опозиција, такође окупљена под именом – Савез за промене.

banjaluka-protesti-3

Америчка амбасадорка Морин Кормак је рекла да Америка није имала никакву везу са скуповима, а папири који колају медијима у Бањалуци и који у везу с актуелним протестима доводе Фондацију „Отворено друштво” можда и нису аутентични – јер постоји озбиљна сумња у њихову веродостојност – али сви знају да је на сличан начин финансирана српска опозиција против Милошевића, чији су протести почињали шетњом према ТВ „Бастиљи”, када је, као и на митингу, државна телевизија називана фабриком лажи.

Перцепција јесте да је Додик успео да добије подршку Београда, у ситуацији када се опозиција, не само порукама „готов је”, покушавала поистоветити с опозицијом Слободана Милошевића, па план отпора Додику донекле подсећа на план коришћен против Милошевића. То, међутим, не ужива посебне симпатије ни у самој Србији где се људи тога с одмаком времена не сећају с нарочитим поносом.

У Бањалуци је „доказ демократске зрелости” почео тако што је Додик нешто пре поднева у пратњи страначких функционера прошетао центром Бањалуке од Палате републике до Трга Крајине, где је нешто касније отпочео митинг власти. На километар одатле, нешто пре поднева, окупили су се опозиционари. На самом почетку, присталице власти с Трга Крајине су упутили поздрав окупљенима у Парку Младен Стојановић, одакле су узвраћени поздрави „браћи с Трга Крајине”. Потом су с оба скупа послате оштре поруке и међусобне оптужбе у којима су и једни и други сажели оно на чему им се највећим делом и заснивала политика уназад две године. „Власт у Бањалуци је корумпирана, Српску нагриза и угрожава криминал, незапосленост и непотизам”, поручено је из парка.

„Мека национална политика, послушност бошњачким политичарима и издаја интереса Републике Српске”, одговор је с Трга Крајине. Аутобуси су из свих делова Републике Српске од раних часова пристизали у Бањалуку, где се према проценама МУО-а РС на основу авионских снимака, скупило око 20.000 људи на митингу власти, и њих око 5.500 на протестима опозиције. Различите податке о посећености износи свака страна.

У Бањалуци протестанти једне или друге стране, са заставама и транспарентима. С различитим уверењима и виђењем садашњице, политичких узорка тренутног стања, али с поруком која им се, ипак, најчешће слаже у једном. То раде због Републике Српске. Све је прошло без иједног инцидента.

Митинг на Тргу Крајине који је почео нешто после поднева, завршен је око 13 часова и 30 минута, након што је Додик позвао окупљене да се у миру разиђу запевавши песму „Не може нам нико ништа”, што је опозиционар Бранислав Бореновић прокоментарисао рекавши „Милораде, ти си своје отпевао”. Опозиционари су се задржали око 50 минута дуже, након чега су лидери опозиције позвали присталице да мирно прошетају до аутобуса, до којих су их испратили. На митингу опозиције поред Додика говорили су лидери Марко Павић из ДНС-а, Петар Ђокић из СП-а, Драган Ђурђевић из СРС-а РС и припадник дринског корпуса ВРС Милан Јоловић. Окупљенима у парку Младен Стојановић обратили су се председник СДС-а Младен Босић Босић, који је затражио да актуелна власт расветли политичка убиства, корупционашке афере као и увођење природне управе у РТРС, обративши се потом председнику РС и с „Миле лопове”, те, Драган Чавић лидер НДП-а, Бранислав Бореновић из ПДП-а, Младен Иванић члан Председништва БиХ из РС…

Младићев син код Додика, Караџићева кћерка код опозиције

Међу говорницима на страни власти био је Дарко Младић, син генерала Ратка Младића коме се суди у Хагу. Пред микрофонима опозиције била је Соња Караџић, кћерка хашког осуђеника Радована Караџића. То и није тако необично знајући да је Ратко Младић био ближи Београду него Радован Караџић, а занимљиво је да је и сам Младић у ратним временима био у сталном сукобу с Караџићем, када је војсковођа добар део ауторитета црпео из добрих веза с Војском Југославије и Београдом. Све се то дешавало у време када је Додик био политички противник Караџића, а који је у Бањалуци успео да се представи као политичар више поистовећен с Републиком Српском него странка која ју је основала, то јест СДС.

Младен Кременовић

(Политика, 14. 5. 2016)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7C8



Categories: Преносимо

Tags: , ,

Оставите коментар