Драгослав Пакић: Србија се сагињати не сме

У жељи да дамо скроман допринос стручним и објективним анализама наших еминентних тумача медијске свакидашњице у изборној трци, усуђујемо се, иако лаици у овој области, да ствари осмотримо обрнутим редом. И поред тога што је то објективно немогућа мисија, ми бисмо овог пута А. Вучића ставили у други план и у центар наше анализе унели све оне који су против њега. Одмах се ограђујемо од могућих инсинуације да, примењујући народне аршине – три лоша, убише Милоша – ни на крај памети нам није да супротставимо Чеду, Бориса и Чанка једном Вучићу.

kutija-izbori-2016-1-800x44

Признајемо да је велика неправда да Вучић сваки дан има прилику да убаци понеку лопату бетона у темељне рупе без дна док опозицији није омогућена ни кафена кашичица малтера иако је иницијална идеја о рупама без дна оригинално њихова.

Па ево, о чему се, заправо, ради.

У највећем броју опозиционих гласила главнину прилога заузимају критике премијера Вучића. Онда, такође опозициони аналитичари, то узимају као крунски доказ да Вучић узурпира укупни медијски простор у циљу сопствене промоције.

Пајтић, на пример, четрдесет посто својих излагања посвећује управо Вучићу. Онда се љути како Вучића на медијима много више помињу него њега, Бориса, Чанка, Чеду и све остале заједно. Поред тога, на питања са шкакљивом конотацијом, Пајтић одговара снисходљиво и са приметним устручавањем као када је у Скупштини, машући авионским картама, доказивао да је Неда Арнерић из турског летовалишта Бодрум долетела у Београд, гласала у Скупштини и вратила се истим авионом за цигло осам минута и тридесет четири секунде. На питање да ли неки београдски таксиста може да посведочи да је Неду превезао од аеродрома до Скупштине, одговара да Неда није ни користила такси, него је дошла фијакером. Ено, још увек два коња фијакерске запреге, као живи доказ Пајтићевог сведочења, стоје пропети на улазу у Скупштину.

Чеда, Борис, Чанак траже три пута већу заступљеност у ТВ програмима од једног Вучића. Уосталом, у сваком иоле нормалном ТВ студију, Чанку би, по природи ствари и габаритно, припадао и три пута већи простор. Једна фотеља, да је медијске правде, била би одређена за Чанков штап са сребрном дршком. Као у оним шабачким фијакерима који су превозили деду, шешир и штап са три посебне запреге. Нико још није видео да неко без фијакера тера кера.

Фудбалски навијачи, борци против гнусног режима А. Вучића, подучени од стране саветника за пропаганду, позајмњених за једнократну употребу, почели су, уместо „Вучићу педеру“! да скандирају: „Вучићу Шредеру“! Изгледа европскије и никога не вређа, осим Шредера. Прижељкују Вучића на месту центар-фора. Његова улога, као одличног техничара и мајстора дриблинга на малом простору, била би да предрибла целу противничку одбрану и пред празним голом тријумфално стане на лопту, а цео опозициони стадион громогласно довикује: „Пуцај у д*пе те росно“! – уверени да му тако ласкају и, за сваки случај, подилазе.

Стручни штабови фудбалских екипа које негују савремени фудбал сличан оном који упражњавају Бајерн или Барселона, на притисак навијача, који се и њима обраћају као и Вучићу, пристају да замоле Вучића: „Премијеру, скини се да те пробамо!“

Опозиција у хору подржава овакву молбу понављајући: „Скини се, скини се…“ – већ једном.

Све у свему и хвала, нема на чему, укупни резултати наше мултимедијалне анализе могли би се сaжети у три основна закључка:

Прво и прво, предизборна кампања је веома слична геј паради;

Друго и затим, разлика је у томе што се парада организује на на ограниченом простору;

И треће, за разлику од простора у претходном примеру, у кампањи су ограничени учесници.

Финале: ситуација је таква да се Србија сагињати не сме.


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7um

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. ПРЕДИЗБОРНА, ИЗБОРНА И ПОСТИЗБОРНА ЖЕЉА
    ЈЕДНОГ ДЕТЕТА – СВЕ ДЕЦЕ СРБИЈЕ И СВЕТА

    У дечијој емисији Радио „СЛОВОЉУБВЕ“ – ПИСМА ДРАГОМ БОГУ – једно дете је изговорило и овакву молбу:

    “Молим Те, Драги Боже,… – да мој тата и моја мама примају редовно плату и имају времена за МЕНЕ…!!!”

    А шта и како да кажу – замоле Бога – она деца чији мама и тата уопште не раде – а тaквих је све више и више, све више – што смо ближи ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И НАТО ПАКТУ …
    А шта да кажу она деца која су израбљивана /деца од 7-12 година/ за надницу од 1 или 2 долара дневно у фабрикама – казаматима – МЕГА КАПИТАЛА, који ДОС на велика врата доводи у намучену земљу СРБИЈУ

    То више није молба – то је ГОЛГОТСКИ БОЛ, ВАПАЈ, КРИК: “ БОЖЕ МОЈ! БОЖЕ МОЈ! БОЖЕ МОЈ! – ЗАШТО СИ МЕ ОСТАВИО?“

    Родитељи, баке и деке, заштитимо нашу децу и унучад од ове ПОШАСТИ, ако треба и изласком на улице – проливајући своју крв за своје потомке, као што су то чинилии наши преци за нас – своје потомке!!!

    За жалење је што је ова дечија емисија укинута на Радију “СЛОВОЉУБВЕ“.

    Дакле, нема се за кога гласати, и зато треба остати у својим кућама, и не ићи
    на биралишта!
    Учинак негативне кампање је остварен: до максимума је подигнут негативни
    набој код бирачког тела – “СВИ ПРОТИВ СВИХ“ – толико потребан противнику
    Бога и Човека којим се храни, битише и опстојава!
    На биралишта се не излази да би се неко определио “ЗА“, већ да би био “ПРОТИВ“ оне друге стране, тако да су биралишта својеврсна бојна поља на
    којима се одвија ЛУЦИФЕРСКИ – МИСАОНИ РАТ.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s