Протојереј Жарко Гавриловић: Куда иде СПЦ?

Говор одржан 21. новембра 2010. године на слави Св. Архангела Михаила, за време свечаног ручка у цркви Св. Архангела Михаила, у Торонту

Драга браћо и сестре,

Протојереј др Жарко Гавриловић (1933-2016)

Протојереј др Жарко Гавриловић

Ја мислим да сам овде најстарији вероучитељ, свештеник који има 54 године свештеничке службе, 78 година, прелетео сам 13 часова лета, да дођем, да вам честитам славу, и да се замолим Богу да је славите у здрављу и весељу много година, у највећем могућем расположењу, у братству, љубави и слози, јер пословица каже: „Слога је од Бога, а неслога од злога.“ То кажем сада, попут Светог Саве који је мирио Србе на све четири стране и мирио своју браћу завађену, и онда, када је Србија цветала.

Ми смо увек били захвални браћи Грцима овде присутним, јер смо ми примили Крштење, Свето Православље, најлепшу и најчистију веру, најбољу ортодоксију, то јест, Право Учење, најбољу ортопраксију, то јест права дела.

И никада у историји до сада Светосавље није било на већој жеравици истока и запада него што је данас зато што је сачувало праву веру у правога Бога, праву веру наслеђену од Господа Исуса Христа, наслеђену од апостола и светих отаца, међу којима смо се и ми, мали народи удостојили да дамо свете оце, не само Светог Саву, већ плејаду светитеља. Ја мислим да српска земља има највише светиња у својим темељима, светих предмета, светих гробова… тако је, рецимо, и лобања пророка Исаије, старозаветног јеванђелисте у предању онога који је пророковао да ће Девојка затруднети и родити Сина коме ће наденути име Емануил. Тај Син Божији јесте најлепше лице Бога који се показао на земљи, најлепшу науку је донео. Ја сам имао прилике студирајући и докторирајући, и на филолошком, и на теолошком, да изучавам и Хамурабијев законик и Законик Мојсијев, и Законик 12 таблица, Римског царства и Руску правду, ал’ оно што је Господ Исус Христос донео, то нико неће донети и нико никада до сада није донео. Свих десет Мојсијевих заповести Он је сажео у једну, то је заповест љубави која иде по вертикали горе, према Богу и по вертикали доле, према човеку, према ближњему, јер његов апостол каже да је Бог љубав и анђео је сваки који каже да воли Бога кога не види и кога није видео, а не воли ближњега свога кога види. И од нас, браћо и сестре, те исте речи можемо нагласити, анђео је сваки онај који каже да воли Бога кога не види, а не воли свога кога види. Тој сврси служи слава. Није слава само пагански обичај. Најмање је пагански обичај. Свети Сава је калемио српску славу да буде слава колективна, слава породице или племена.

Када западни свет слави рођендан, и тиме узвисује своју гордост, гордост свога имена и тако показује да покори цео свет, а источни део слави имендан, да се утопи у колектив, у групу. Свети Сава је славио славу своју, није славио ни рођендан, ни имендан, барем нису то до сада.

Срби су, док нису дошли атеисти, то исто радили, и на тај начин, развијају индивидуални дух… А како смо могли ми, мали и нејаки да дамо Теслу, и Пупина и Миланковића и светитеље од Светога Саве бројне. У најновије време, владику Николаја Велимировића, Христољупца без премца. Само му је св. Јован Златоусти био раван по златноточним речима. Зато је он и назван Српски Златоуст. И светог оца Јустина Поповића, најбољег догматичара, најбољег изучаваоца светих отаца, чија је Догматика, нажалост, данас, због ватиканских ђака на врху цркве српске православне, избачена као уџбеник са факултета и уведена је друга, нехришћанска и неправославна догматика у наставу факултета.

Доносим вам тужне вести. Ја сам 2003. године био у Бимброку и поднео рапорт генералу Дражи Михаиловићу о стању у Отаџбини. Сад тај извештај подносим вама. Стање у нашој цркви, стање у нашој држави не може да буде горе него што јесте. Најбољи се највише прогоне. Као што су Грци највећег и најмудријег човека отровали… као што су Јудејци Најсветију Главу разапели, Господа Исуса Христа, тако дакле и сабор Српске Православне Цркве рашчињава најортодокснијег епископа Артемија. Заједно са епископом Јефремом и још неколико, можете на прсте да их набројите. Он је светило цркве. И узалуд опомена Божија са потресом Краљева, и земљотресом, и није узалуд метеор који се јавља са треском над Куршумлијом. То су знаци Божији. Срби су слепи, глув и неми. Нарочито они који нас предводе. Погордили се као да су римске папе. Сваки епископ је римски папа. Безгрешан. Н е може да погреши, ма шта да ради, ма како да живи. Иако је положио три завета монашка: апсолутног сиромаштва, апсолутне послушности и апсолутне девствености. Иако је положио заклетву да чува литургијско, канонско и догматско јединство, они то газе, упркос тога што је Сабор три пута наређивао да се литургија служи онако како се вековима служило, онако како се служило у доба Светог Саве. Данас браћо драга влада хајдучија, у врховима државе исто тако мафија, ево ја сад док једем овде са вама, за овом богатом трпезом, ја се једем што многа српска уста су гладна, што деца у Србији траже хлеба… што цео народ гладује, 80% српског народа је гладно, 80% српског народа нема од чега да живи, 80% српског народа има платицу, плату, кажу просечна негде око 20 000 динара, а то је двеста евра. Можете сад да замислите, ја, као двоструки доктор имам пензију 12 7000 динара, шта рећи за неку баку која не може да се снађе и нема од чега да живи. А за то време мафија у држави, мафија у цркви гомила капитале. Не знају шта раде са новцем. Крију га. Ништа неће понети са овог света. Господ је [рекао] „… то што спремаш да прошириш житнице, кад умреш, чије ће бити?“ [Лк. 12,20]

Браћо и сестре, ја сам два-три пута био тик до смрти. И није ми лако било да оставим своју кућу, своје сроднике. Али, свако од нас мора да помисли на тај смртни час. И свако од нас мора да зна ону пословицу коју је Краљевић Марко употребљавао: „Пола пије, пола Шарцу даје“, да пола од своје плате, пола од свог иметка да даде за сиротињу. Онда сте Хришћани, јер Господ каже: „Ко учини једном од ове моје мале браће, мени учини, а ко не учини ништа, Ја га не познајем, он иде на грешну страну, тамо где су јарци, а ми на десну, где су овце“. Ја вас најљубазније молим, да они који имају, помогну тамо своје сроднике који немају. Тако ћете стећи улазницу пред Богом у рај, јер Господ је дошао и увео две новине које свет никада није познавао, а то су новина васкрсења мртвога и новина Царства Божијег, за које апостол Павле каже: „Што око не виде и ухо не чу, и у срце човеку не дође, то припреми Господ онима које воли.“

Забадава правити велике главе, велика знања, као храну црвима, правити велико тело, исто тако, али правити велико дело за људе, велико дело за Бога, јесте часно. И зато сам ја, можда, а то опет Бог зна, последњи пут дошао код вас, да вас најљубазније замолим,ја сам четири-пет пута био у Канади, али никада ми није пала тежа посета Канади, од ове, када сам чуо, чим сам дошао на аеродром овде у Канаду да је владика Артемије рашчињен, затим да су, кад је служио литургију, упали полицајци, атеисти, они који не знају шта је служба, на предлог оних горе у Цркви, који одговарају пред Богом за сваку реч, за сваки поступак, да га отерају, да га истерају из његове келије на силу, и да га преместе тобоже у Краљево, у хотел. Шта ће њему старом хотел, кад је он монах од главе до пете, и њему хотел не треба, и оне сестре и оне монахе који га следују, као деца што следују оца, будући да је његов духовни син Теодосије, мој земљак, показао се оцеубицом, дакле, њега који га је предложио за епископа, њега је ликвидирао и отерао са епархије, заједно са митрополитом Амфилохијем, епископом Атанасијем, епископом Иринејем Буловићем који су, нажалост од Јустиноваца отерали Јустиновца, по пророчанству самог оца Јустина који је казао: „Мали, мали, имаћеш велике муке од својих школских другова.“ И то се обистинило.

Раскол се ствара у Српској Цркви. Раскол не ствара Артемије, раскол ствара врхушка Српске Православне Цркве на челу са Сабором. Они који су у Сабору не смеју да гукну, устао је један епископ да брани владику Артемија, они су казали: „И твој ћемо проблем брзо решити“. Устао је други, исто тако. Трећи је напустио Сабор, па је видео да нема ништа од тога, вратио се, да барем колико-толико утиче. Ја вас, можда, заморих са овим извештајем, али рачунам да морате бити правовремено и ваљано обавештени. Узмите интернет, читајте, видећете све што се ради у нашој земљи. А ја вам могу казати за себе, а како мислим могу вам казати и за владику Артемија, да све док носимо душу у своме телу, у своме носу, бићемо само Православци, и ништа друго. Никада римокатолици! Никада они који су клали српски народ у име вере, милионе Срба су поклали, никад се нису покајали, Степинца су прогласили светитељем, за све своје злочине за време инквизиције, за време убијања, нису се опрали, нису се покајали. Али, још увек, пошто су њихове цркве празне, бежи народ из цркава, од педофила, од хомосексуалаца, бежи од литургије која нема мистику источну, него се припремају уз рок музику. Сада издају своје цркве за рок концерте, а ми градимо наше цркве, зато што је душа жељна Бога, Бога Јединога и Живога, као што каже Цар Давид: „Жељна је душа Бога, као што кошута тражи потоке горске, тако душа моја тражи Бога.“

Нека је Бог с вама. Тражите увек Господа Исуса Христа. Немојте тражити мане један у другоме. Нико није без мане. Ни дрвета без гране, ни човека без мане. Тражите врлине и њих разгоревајте, и тако увећавајте народну снагу, јер смо дошли на најнижи ниво Српства, коме је угрожен опстанак, јер смо око осам милиона људи убили у мајчиној утроби, јер су нас усташе убијали, јер је Броз близу милион Срба убио без суда и пресуде, отерао вас многе у иностранство, и, ето тако, ми смо сада и сирочићи, по речима Светог Саве игуману Иринеју Студеничком, када је казао: „Ето, неки мисле да смо Исток, многи мисле да смо Запад, а ми се пометосмо, па смо и сами мислили да час припадамо Истоку, час Западу, а ја ти кажем, Иринеју, да ми на земљи немамо никога осим Вишњи Јерусалим на Небу.“

Хвала. Живели и срећна слава.


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7oF



Категорије:Поново прочитати/погледати

Ознаке:, , , , ,

1 reply

  1. Hvala ti Oce Zarko i danas na Vasim svetim i bogougodnim Recima!
    Napisano i izgovoreno od srca Oca Zarka Gavrilovica, je u rangu sa najvecim nasim Srpskim Svetiteljima, opominje i istovremeno nadahnjuje da ostanemo na Hristovom putu „kojim retko ko ide, jer je ostar kao ivica seciva“.
    Hvala ti oce Zarko sto si bio sa nama, sto si ziveo, radio i molio se za sve nas Srbe koji se nalaze svuda i pod ko zna kakvim prilikama i okolnostima!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s