Ђакон Ненад Илић: Недеља Православља – победа Цркве

Постављено централно кубе на руској цркви у Паризу

Јуче је постављено централно кубе на руској цркви Свете Тројице, која се гради у оквиру руског културног центра у Паризу. Ускоро ће бити постављена још четири мања кубета.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Центар се налази недалеко од Ајфелове куле, на обали Сене, поред моста и метроа „Pont de l’Alma“. Центар (арх. Wilmotte) ће бити отворен крајем ове године.

Текст и фотографије: Deda Djole

Ђакон Ненад Илић: Недеља Православља – победа Цркве

Јуче, уочи Недеље Православља, у Паризу је постављена главна купола на нову руску цркву са пратећим руским културним центром.

ni-ruska

Пројекат храбар. Црква изгледа традиционално, али ипак са великим интервенцијама у обради. Из неког разлога човек не осећа стрепњу пред овим планом која увек прати сличне „модернистичке“ интервенције у православној уметности. Чак и ако је иза пројекта уствари француски тим архитеката који је победио на великом конкурсу. И наше немањићке цркве градили су западни градитељи. Најбоље је што се црква и уклапа у Париз и издваја. Одмах се препознаје да је руска црква, а опет не изгледа као да је пресађена однекуд из степе или залутала близу Ајфелове куле. Победа без оружја. Победа православља.

ni-ruska-1

У последње време Православни градитељи и код нас успевају да помере границе очекиваног, а да не искораче ван граница традиције. Да начине лепе грађевине које се уклапају у средину у којој настају, а да ипак постају доминантне. Наравно, Пеђа Ристић је ту дао највећи допринос. Као на пример у Подгорици и Бару где је радио идејни пројекат.

У Подгорици, захваљујући мегалитским каменим блоковима при темељу, храм изгледа као да ниче из тла, као да је камен оживео, слично као на иконама. У Бару би се рекло као да је Православље поново освајало Медитеран. Уклапајући се али побеђујући.

ni-pg-bar

У односу на руску у Паризу, наше цркве су ипак традиционалније, али и оне најављују нови живот Православља.

Победа Цркве коју славимо у Недељу Православља је обележавање победе иконе, победе над иконоборцима. Победом иконе сачувана је вера у то да је Бог у Христу постао човек, да би човек могао да постане Бог, вера у нову могућност виђења Бога али и живог додира Бога и човека. Било је сличних значајних победа и пре и касније, али ова је препозната као највећа и најзначајнија. Православље је тада опстало у поплави Истока, а касније је морало да се издиже изнад поплава са Запада.

ni-ikona

И дошло је до нас, пуно лепоте и снаге. А да ли ће та снага бити активирана у пуној мери у свету који иде опасним странпутицама – зависи од нас Православних.

У последњем таласу као да су архитекте направили најбоље иконе које охрабрују.

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7hS

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s