Велимир Гајић: Шта је позадина откривања споменика на Цветном тргу

Борислав Пекић

Борислав Пекић

Може Драгољуб Мићуновић, један од оснивача Демократске странке, да кука над својом судбином, да се каје због лоших ствари које као млади Скојевац чинио према српским православним свештеницима и ко зна шта све још, али је признао да га је Александар Вучић надиграо на његовом терену. Мићуновић се, наиме, није сетио да у годинама када је странка којој припада била на власти направи споменик Бориславу Пекићу, угледном али и спорном књижевнику, једном од оснивача Демократске странке. То је учинио Вучић! Нама остаје питање откуд да се баш он тога сети. Један од одговора могао би бити следећи:

После смрти народног посланика који је био изабран у београдској општини Раковица, требало је на допунским изборима гласати за новог. Одлучено је да се то обави почетком јуна 1991. године. Као кандидат Демократске странке истакнут је Борислав Пекић, а своје кандидате имали су Социјалистичка партија Србије, Савез комуниста – Покрет за Југославију (претеча ЈУЛ-а Мирјане Марковић), Српски покрет обнoве и Српска радикална странка која је предложила Војислава Шешеља на основу његовог договора са најближим сарадницима Томиславом Николићем и Александром Вучићем.

Победник избора био је Шешељ! Његов избор, међутим, није био ни мало случајан јер му је претходила припрема каква се у историји парламентаризма у Србији није десила.

Захваљујући богатој понуди старих папира на бувљацима, један мој пријатељ купио је нешто докумената која су опљачкана 5. октобра 2000. године из просторија Социјалистичке партије Србије. У тој гомили нашао се и записник састанка одржаног 30. маја у седишту те партије на коме су поред њених београдских челника, присуствовали главни уредници Политике, Политике Експрес, Радио телевизије Србије, угледни професори Правног факултета, високи руководиоци Службе државне безбедности, шеф кабинета Слободана Милошевића и други. Тада је договорена стратегија „изборне борбе“ која је, по жељи Слободана Милошевића, окончана победом Војислава Шешеља.

Сада да се вратимо на почетак: Истога дана када је Војислав Шешељ добио позив од суда (2. март 2016) да се јави како би му уручили авионску карту за Хаг, Александар Вучић је открио споменик Пекићу! Нама остаје да се запитамо да ли је тим чином „духовно чедо“ поручило свом „оцу“ да је његова политичка каријера окончана откривањем споменика ономе кога је незаслужено победио на изборима 1991, и то поводом 25-годишњице Шешељевог уласка у Народну скупштину.

(Фонд стратешке културе, 4. 3. 2016)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7dq



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

2 replies

  1. Овај текст ме прилично збуњује. Не знам зашто се Пекић означава као спорни књижевник? И не знам откуд се доводи у везу Шешељево испоручивање Хагу са откривањем споменика Пекићу? Почеци Шешељеве каријере везани су за допунске изборе на Раковици и победу над Пекићем али у тој победи нема ничега атипичног за парламентарну борбу – да властодржац настоји да прогура оне личности које сматра за погодне (а ту често направи грешку, судећи по једном случају са којим смо много приснији – улогом Демократске странке у формирању сада владајуће Српске нарпедне странке).

    Вучићево присуство овом отварању које би пре пристајало неком академику или књижевнику пре бих довео у везу са две много редовније побуде: његовом склоношћу да присуствује сваком могућем јавном дешавању – неки коментатори су се нашалили на тај рачун поручујући премијеру да имају неке конзерве кући па ако је расположен да се прикључи њиховом свечаном отварању – и друго жеља да се приближи београдским урбаним круговима, оној квазиелити за чијом подршком жуди.

  2. неко докон, па му свашта пада на памет

Оставите коментар