Драгослав Пакић: Кад државна структура у буџету направи мањак, грађани постају вишак

„Из Енглеске ми моји пријатељи Енглези упућују, по свему судећи, сасвим оправдане жалбе на тамошње катастрофалне временске и друге прилике“ – жали нам се наш Премијер. „Кажу – наставља Вучић забринути – да је у Енглеској преовладала нека ледена киша да те Бог сачува. Нит је киша, нити снег, нешто више као шприцер, додуше исправно хладан, али ко се и најмање разуме у геополитичка збивања, зна да Енглеска није Немачка и да Енглези не пију шприцер, него углавном пиво. И понекад виски, кад се нађе и кад нас позову у неку амбасаду на пријем“.

Фотомонтажа

Фотомонтажа

„Поред кише ту је и Магла, магла свуда око нас – настављају пријатељи са јадиковањем да се човек најежи. Толика магла да је Јосипа Лисац размишљала да нас тужи Суду у Стразбуру због плагијата из области метеорологије. Од те намере су је одвратили хрватски одвјетници због чега је Јосипа и самој себи постала одвратна иако је и даље остала лисац. Казали су јој да је Хрватска најмлађа чланица и мора да слуша старије и немоћне, а она ће, полазећи од свог презимена, то најбоље разумети.“

„Ја сам, забринут колико ми то слободно време дозвољава, поручио мојим енглеским пријатељима да се стрпе бар до маја месеца. Онда ће бити радо виђени гости на плавом и сунцем обасјаном Јадрану. Наравно, ако им то Немци буду дозволили. Наши пријатељи Немци су, наиме, закупили све капацитете хрватског приморја за наредних осамдесет година. Таман колико ћемо Меркела и ја бити на власти. После тога ће Енглези морати сами да се сналазе.“

„Предложио сам им да, док у Енглеској траје кијамет, организују мигрантску кризу и бар десет до дванаест месеци годишње нађу привремени смештај у суседној Француској. Они са мало више среће могли би да рачунају и на политички азил“ – додао сам.

Енглези су, што се и могло очекивати, са гнушањем одбили и саму помисао на евентуални прелазак на Евро континент. Поготову не у Француску. „Французи само једу и пију“, тврде острвљани. „Пола свог животног доба проведу за столом. Јетра је њихова национална болест. Осим тога, њихова најтања књига је списак националних хероја из задњег Светског рата који још увек траје а књига не повећава број страница. Познати су и по томе што, по традицији, уз путеве саде дрвореде јер знају да немачке трупе воле да марширају по хладовини док ми обожавамо сунце и чекамо га као озебли Руси.“

Французи, сазнавши шта о њима мисле Енглези, узвраћају галским духом тврдећи да Енглези, узимајући у обзир шта једу, цео свој животни век проведу за столом – сасвим за џабе. „Кад смо у Лондону попили кафу – кукуриче Галски петао – схватили смо због чега Енглези више воле чај“. „Признајемо, додуше тешког срца, да су измислили фудбал, тенис, Шекспира и траву. Нажалост, ни то им ништа не вреди пошто Бразилци играју боље фудбал, Срби боље тенис, а ми Шекспира боље разумемо. Наш Шекспир, Виктор Иго, без икакве љубоморе је за њиховог Шекспира, Виљема, рекао да је на земљи, после Бога, највише створио он – Шекспир. Иако је Виљем, а не Виктор а камоли Александар“. На крају свих крајева, Енглезима је остала само трава. Ни она не би била тако густа и толико зелена да им није онолико кише и магле која је свуда око њих – како каже Јосипа Лисац.

„Кад се Енглези и Французи толико жале на сопствену судбину, шта је онда мени, Александру Великом, мада у суштини јадном Сизифу, остало да чиним кад у мојој напаћеној земљи нико не навија за Сизифа, него сви, и то без изузетка, сви навијају за стену коју Сизиф гура уз брдо ка Европској унији“ – вајка се прегалац.

„Можда се то може и разумети будући да је укупно досадашње искуство показало да стена непогрешиво побеђује Сизифа. Сизиф, срећом, не одустаје и на питање како иду припреме за нове изборе? – смирено одговара: гура се, гура се“. „Ја, бре, гурам за тројицу, а они ми упућују замерке тврдећи да су, због тога, она друга двојица остала без посла. Када би код нас сви гурали за тројицу, две трећине би било на бироу за незапослене, а доходак по глави се не би смањио. Смањио би се само број глава што и објашњава претходну тврдњу која је аксиом укупне економске науке и у теорији и у пракси“.

Кад државна структура у буџету направи мањак, грађани постају вишак. Најпре они запослени.

„Нико да примети да сам ја, не штедећи труда и напора, за само неколико задњих месеци отворио тридесет и две фабрике и око осамдесет шест нужника по гудурама забите србијанске провинције. Ако се настави позитиван тренд прилива страног капитала, почећу и са отварањем школа. За недостајућу децу, тражићемо помоћ од наших доказаних пријатеља из претходних пасуса.“

„За разлику од неуједињене и посвађане опозиције, деца су ми захвална и држе ме за искреног пријатеља. У неким новоотвореним просторијама, о којима је овде реч, окачене су, јавили су ми, моје слике са натписом У НУЖДИ СЕ ПОЗНАЈУ ПРИЈАТЕЉИ“.

„Кад сам то чуо, онај камен који гурам ,пао ми је са срца. Право у бубреге, жучну кесу и бешику. Али, ја се не жалим, осим што, да би се олакшао, ређе идем у описане просторије. Њих остављам нашој деци за светлу будућност.“


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7d2

Advertisements


Категорије:Сатиристика

Ознаке:,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s