Приближава се Ехит. Сви су ехалтирани. Као да су пијани и као да се, Боже ме сачувај, ради о неким опијатима који нису ни пиво, ни шљивовица. Наравно да нису. Није Ехит ни Гуча, ни Бир фест. А и не чита се како је написано.
Директор Егзита и директор Србије
Премијер Србије плаћа дуплу туру и чашћава веселе госте у ћошку. Улога Ехита је цивилизацијска вредност – поручује велерадник коме је главни циљ да свој вољени народ научи да ради. Ако којим случајем, народ не би прихватио предлог вође да самопрегалаштвом постане нови ударник Алија Сиротановић, једина алтернатива је да и даље остане само сиротановић. Захваљујући надљудским напорима целе владе, на општу жалост мрзитеља Премијера, и у домену сиротановића осећа се видан напредак. Наш пут, дакле, није пут без алтернативе.
Захваљујући Ехиту Србија личи на цео свет. Пре би се, додуше, могло рећи на Западну половину света. Дакле, Србија личи на полусвет.
Еминентни часопис за политичку теорију и друштвена истраживања објављује фотографију полуобнаженог маљавог мушкарчине са микрофоном у једној руци док му је истовремено друга у гаћама. Тиме се, како истраживања друштвене свести показују, упућује на неодвојиву везу ова два, оберучке прихваћена, инструмента.
Председник Покрајинске владе (у даљем тексту ППв) упућује срдачне честитке и неопходна новчана средства директору фестивала Душану Ковачевићу. Захваљује му се на неоспорном комерцијалном и цивилизацијском успеху фестивала у Новом Саду. Покрајинска врхушка је директору фестивала изразила недвосмислену подршку наглашавајући да Ехит фестивал много више доприноси друштвеној заједници него што заједница улаже у њега. То је још једна неправда коју Покрајина мора да истрпи због накарадног Устава и београдског диктата.
Док се обнажени и длакави учесник фестивала у зноју лица свога мучи да на јавној сцени завуче слободну руку у сопствене гаће, дотле Београд без икаквог стида и морала дубоко завлачи руку у војвођанске џепове. Да ли то Европа види? – пита се ППв. Ако види а не подржи Председникове чврсте аргументе и у руци и у гаћама, него ноншалантно прелази преко тога и ништа не предузме против дубоко завучене руке у џеповима, онда је пут Војводине у боље сутра веома сличан коридору 10 – препун рупа и видних оштећења.
Ехит је, како рече ППв, светионик слободе у условима растућег примитивизма који надолази с југа. То је онај светионик у којем је Тадић сањао да живи и да ради, али му се омакло за сасвим малко.
На једном од фестивала настрадао је један посетилац због прекомерне употребе дроге. На следећем је погинуло двоје младих због пада гране која није била привредна. Кад падне привредна грана, страдалника је много више. Затим се број повећао на три, али из непознатих разлога. ППв и Покрајински секретар за културу су организаторима фестивала упутили честитке за цивилизацијски напредак са поруком „Само тако наставите“!
На светле перспективе фестивала указује и податак да је на једном од њих своје одсвирао и Динкић. И онда за појас заденуо. Сад у појасу, уместо свирале, држи целу банку. Ко свира зло – не мисли добро. Осим за себе лично.
Гесло древног Рима „Хлеба и игара“, због чега је Рим и пропао, замењенм је паролом „Дроге и игара“, која наговештава сличан крај. Нappy end – како би Енглези, идејни творци оваквог и сличних фестивала, рекли и Србима пожелели.
Ехит је опијум за народ. А од халицунација у предизборној кампањи нема ништа пожељније.
Римљани су говорили Cogito ergo sum, а ми: Гласам, дакле постојим.
Тако је Рим постао предграђе Ватикана, а Београд град на хлебу и води.
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7aR
Categories: Сатиристика
Оставите коментар