Ђакон Ненад Илић: Демократија, кад би било…

djakon-nenad-ilicНеко вече, уморан од целодневног посла, укључим ТВ. Кад оно – политички аналитичар. Каже човек да је без везе не изаћи на изборе, кад већ не постоји у изборном закону правило да су избори неважећи ако на њих не изађе макар 50% становништва, а да би баш то вероватно био већински избор. Помислим – па, што се не промени изборни закон? А онда схватим да би бојкоти и криза власти можда били добар пут да се дође до како-тако реалног стања, али за то би било потребно много времена. А ми времена немамо. 

Кад већ почнеш да размишљаш о томе да изборни закон није никаква света књига, него може да се мења – помислиш, а зашто се он не би мењао кад већ очигледно не ваља.

Сад, како се мења ко хоће да га мења, јесте све то компликација, али није немогуће. Могуће је масовно дићи џеву и направити притисак, па сад – шта буде. Очигледно је да страначки систем овако организован Србији неће донети ништа добро. Сви се куну у демократију, али она има много облика. Није ово једини.

Сетим се да су у старој Грчкој која је измислила демократију највиши представници власти, архонти и други бирани – жребом. Знали су људи да они богати или моћни лако могу да поткупе масу па да избори и не буду на корист државе него појединаца. Знали су и да не може баш свако да буде на власти па су ипак бирали само између представника угледних и богатијих породица из целе (мале) земље. Али жребом. Како Бог да (или богови, како су већ они веровали). Прво су бирани доживотно, па на десет година, па на годину дана.

ni-1222016

Овде ће избори бити, колико знам, усред Великог поста, па што онда да се кварим, боље сад. Зар не би било боље да се овде уведе неки сличан метод? Људи гласају за листу појединаца који су се у нечему показали. Не мора баш да се гледа у ситна црева. Ко је па скроз поштен и без греха? Изабрани жребом са те листе не би тако брзо и лако могли да се сложе у закулисним радњама, били би стално на оку јавности, а не скривени иза страначких застава, а ми бисмо морали да се молимо за њих у црквама, јер смо Богу (неко ће рећи случају) препустили избор.

Наравно, нисам баш скроз луд, знам да је то утопија, али, поштено речено, зар би то заиста било горе од овога сада?

А онда као свако назови нормалан пребацим на следећи програм.

У ствари, и не волим да гледам телевизију па се сетим песме коју је мој славни презимењак (није ми и предак) написао пре стотинак година, јер је све у вези са Србима и странкама схватио још тада.

Србин у рају

Умре један Србин, не зна се од чега,
Али Господ прими у насеља њега,
И рече му Господ: „О љубазни сине!
Доспео си, ево, у рајске висине.

Ево овде има блага свакојака,
И учених људи, и добрих јунака.
Нек те, дакле, брига и туга не гуши,
Но слободно ишти што ти драго души.“

А Србин ће њему: „О господе јаки!
Ја бих жељно иско новина ма каки’,
У којима пише шта ли доле раде,
Какве нове сплетке пред изборе граде?“

Окрете се Господ анђелима редом,
И затресе тужно својом главом седом:
„Подајте му, – рече – а шта друго знамо?
Та то један Србин и разуме само.“

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-74B



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s