Васкршњи парастос оцу Жарку Гавриловићу у родном и гробном му Дрежнику

Четрдесетодневни парастос и ступање на суд пред Господа Бога Његовог честитог протојереја оца Жарка Гавриловића збило се јуче на највећег Православног свештенослужитеља Светог Јована Златоуста. Широкогруди и чојствени Срби величанственог села Дрежника код Ужица, које је дало и владике и свештенике и комите многе, још су се више упознали са величином њиховог рођака и комшије који их је још у младости напустио – само да би Христу и целој Србији (па и њима самима) био ближе – као блистави свећњак на узвишеном месту постављен да светли свем народу, неретко клонулом и пречесто поробљеном народу.

zarko-bzv

Предивно време и предивнији људи – из многих крајева Србије (Београда, Ужица, Смедерева, Горњег Милановца, Ивањице, Чачка…), архимандрит Сава из манастира Раче плус седам свештеника-протојереја, и неколико десетина верног народа. Јесте људи премало било у односу на свесрбску величину блаженоупокојеног о. Жарка, али је зато велика радост била и велика се благодат осећала – тако да се народ дуго и дуго после парастоса просто није желео разилазити.

Пламене православне беседе достојне најправославнијег и најнеусташивијег проте Жарка су одржали његов кум свештеник Милан из Чачка и прота Илија из Бајине Баште. Његов сестрић Александар, у име породице, подсетио је на основне биографске податке и на чињеницу да је прота Жарко заправо био троструки доктор наука (са непризнатим докторатом у Оксфорду), истакавши да оца Жарка „није водила логика овог света него Логика Крста, како и гласи наслов једне његове књиге“. Брат Мирослав Вујанић је изговорио предивну песму посвећену оцу Жарку, уз коју је поменуо и како је отац Жарко више пута из болесничке постеље васкрсавао само како би предводио Православне Литије улицама Београда против свих наметаних од државе саблазни док би епитрахиљ крио испод капута како не би био ни кажњен због чинодејствовања од стране Патријаршије… А када су светосавска дечица отпевала песму о Светоме Сави није било тог ока тамо које није сузом бар заискрило… Таква и толика благодат Божија је потом одржала људе у дугом пријатељевању – тако да су се растанци низали уз чврсте загрљаје и наискреније братске пољупце.

Говор прот. Жарка Гавриловић против потапања Ваљевске Грачанице, 23. 6. 2015. (Говор почиње од 4:35)

Божија је Воља била да се прота Жарко овде сахрани – јер Београд и шира Србија му нису довољну захвалност припремили у срцима својим, а овај православни честити горштачки народ итекако се зна добром добру захвалити, јер они који су у свом планинском селу знали направити музеј посвећен неустрашивом православном родољупцу митрополиту Јосифу Цвијовићу – боље ће знати како се са праведницима Божијим опходи…

А ти Србијо, запитај се ко су ти узори и кад се у Христу освестиш знаће и куда треба поћи и коме се за заступништво обраћати…

Допуна текста и опрема: Стање ствари

(Истинољубље/Стање ствари)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-73y

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:,

2 replies

  1. To je bio covek i svestenik i istinski Hristov ratnik ! Vjecnaja pamjat oce Zarko !

    Свиђа ми се

  2. Oce nas Zarko moli Boga u Carstvu Nebeskom za nas nedostojne, da se obozimo, umudrimo, duhovno ozdravimo i Vaskrsnemo u Ljubavi i Sili Hristovoj a na radost sveukupnog Roda Srpskog, sadasnjeg i buduceg – A m i n !

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s