Када су усташе у Шведској убиле југословенског амбасадора Роловића, укупна београдска штампа је саопштила како је тај гнусни терористички акт дело четничко усташке емигрантске камариле. Данас се у европским круговима сматра да је четничка емиграција праузрок актуелне мигрантске кризе. Историчари се већ припремају да то прогласе Сарајевским атентатом који ће сносити пуну одговорност за рушење Европског царства и Трећи светски рат.
У оно време, када су новинари писали по диктату – јер налогодавци нису знали да пишу па су морали да диктирају, због чега их у историји бележе као диктаторе, то је и било разумљиво и оправдано, а објашњавало се схватљивим потребама за паралелама које су биле гарант мира у кући.
Данас, када су сви писмени, просвећени и проевропски оријентисани, паралеле се праве на другачији, продуховљенији начин уз обавезан гламур и учешће већег броја истомишљеника.
Тако чувена водитељка, уредница још, плавуша по унутрашњим вокацијама, са платом до неба – оног неба на коме живе небески Срби којима је задатак да пуне буџет из кога ће се вође и вођитељке несебично исплаћивати – у својим емисијама прави такве паралеле да би јој на томе позавидели паралелопипеди светског гласа.
Да не бисмо грешили душу, требало би признати да има и оних који такве емисије на јавном сервису већ злурадо називају дуплим сервис грешкама.
Да би испоштовала правила опробаних паралела и напала „Наше Двери“, које доказани борци за другу Србију и велики противници говора мржње, већ назваше „Наше Звери“, водитељка прави подужи увод емитујући казивања и упозорења чувеног загребачког водитеља Јурича који на трагикомичан начин скреће пажњу мајкама са малом децом да се на тргу куда пролазе налази православна црква у којој столују четнички викари увек спремни на клање и злочин. Зато се мајкама препоручује да поведу рачуна куда иду, а од власти се тражи да на тргу поред православног храма истакну таблу упозорења са натписом: „Пази, оштар четник“!
Загребачки регулаторци медијске сцене су казнили Јурича са цела три дана забране јавног наступа на дотичној телевизији што је код огорчених загребачких бораца за слободу говора мржње изазвало реакције којима се не би могло ни примаћи реаговање београдске јавности и њених медија на хиљадугодишње казне робије које је Хашки трибунал изрекао српским генералима и државним велможама. Уколико је реаговања у Београду уопште и било.
Е, сада, ако се јавност у суседној држави, чланици ЕУ, тако и толико одговорно односи само према несмотреном вербалном иступу водитеља, одговорног учесника збивања на јавној сцени, шта онда у Србији, пита водитељка, радити са „Дверима“?
Да би дошла до правог и пуног одговора на постављено питање, плавуша у свој студио позива професора Правног факултета из Крагујевца, члана организације „Двери“, а као своју помоћницу, директорку неке организације грађанског сектора плаћене доларима из неке „пријатељске“ земље.
Професору права се држе лекције из области права уз нагласак да она, водитељка, добро познаје америчко право, док он, професор, о праву нема појма јер чита руско. При том, професору не дозвољава да доврши ни једну започету мисао прекидајући га у пола реченице пискавим продорним гласом чији крешендо изазива непријатности у ушима ретких гледалаца емисије не заборављајући да напомене како свако од незадовољних гледалаца поседује спасоносно дугменце на даљинском управљачу којим може, када год му се прохте, да пређе на неки други канал, али да за овај месечну претплату мора да испуни.
Када се, а и то се понекад дешава, водитељка замори, на сцену ступа помоћница из невладиних организација. За време док невладарка професору држи векелу, плавуша се обраћа камерама са циничним осмехом и видљивом поруком како је професора изгазила, надгорњала, исекла, претворила у фронцле доказујући да је слобода говора слобода која важи само за оне који мисле да воде.
Да, можда, не, или, мож’ да бидне, ал’ не мора да значи, односно како да не, а на енглеском: how yes not, питања су од животне важности за укупну популацију ТВ претплатника.
Зато су неразумљиви и неприхватљиви предлози оних који траже да се поред јавне куће истог таквог сервиса истакне табла са натписом: „Пази, оштра водитељка!“
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6ZX
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Па шта, ово је уобичајена машина за млевење костију. Професор је само (по милионити пут) насео на обећање да ће расправа бити уравнотежена. Зашто лепо не устане и оде из емисије чим га први пут прекину? Како Шешеља нико не може да превесла?