После стварања коалиције ХДЗ-а и Моста, и двомесечних натезања око формирања владe, оно мало Срба што је још остало у Хрватској има много разлога да се озбиљно забрине за своју будућност. Из изјава појединих министара наслућује се да они прижељкују повратак у 1941, а и да, у складу са тим, сачине регистар издајника и агресора у рату 1991-95. Истог је мишљења и Томислав Карамарко, председник ХДЗ-а (Хрватске дружине зликоваца, како неки читају ову скраћеницу), који додаје да је доласком његове странке на власт „нехрватство макнуто са свих нивоа власти”. Што би у преводу требало да значи да више неће бити разбијања ћириличних табли у Вуковару, јер више никада неће ни бити постављене. Нико се више не сећа да је управо ХДЗ, својевремено, у договору са српским одборницима у Вуковару донео одлуку о постављању ћириличних табли.

Нажалост, има још лоших наговештаја. Потпредседник новог Сабора већ је изразио идеју да треба смањити број заступника мањина у Сабору… А Европска унија, вероватно презаузета другим пословима, разуме се, неће имати времена да се запита како се поштују права националних мањина у једној од њених чланица.

У таквим околностима посебно обесхрабрује деловање уредника и водитеља емисије „Марков трг” Марка Јурича на Загребачкој приватној телевизији З1, већ одраније познатог по испадима против Срба и њихових институција у Хрватској. Пре неки дан упозорио је Загрепчане да буду опрезни када пролазе поред Српске православне цркве на Цвјетном тргу, а пре свих мајке са децом. Како је рекао „ту столују српски викари, који би могли да истрче и у свом маниру клања изведу свој крави пир на нашем најљепшем загребачком тргу. Сем тога, требало би вероватно поставити и табле са натписима: „Позор, оштар четник у близини”. Рекао је још да се из цркве чује певање „четничких” песама, не наводећи њихове називе. Биће да су за њега речи четник и четнички само синоними за омрзнуте Србе и све што је српско.

У реаговањима на ову емисију (доступна на интернету) гледаоци су давали велику подршку Јуричу, а најекстремнији су отворено величали НДХ и усташтво.

Спорни део почиње од 57:44

Савет за електронске медије на ванредном састанку покренуо је хитну процедуру за утврђивање чињеница и најавио пријаву тужилаштву, док је Хрватско новинарско друштво упозорило да је ово отворени говор мржње и опасна провокација која може имати последице по безбедност грађана Загреба и свих посетилаца града, без обзира на њихово национално порекло и верску опредељеност. Уследила је тродневна забрана емитовања телевизије З1, а онда и протестно окупљање због те одлуке. Десетак хиљада домољуба-србомрзаца окупило се да изрази подршку Марку Јуричу и негодовање због угрожавања права новинара на слободно изражавање.

Дан-два после емисије водитеља Марка Јурича, у којој је упозоравао Загрепчане да не пролазе поред Српске православне цркве, на сцени Хрватског народног казалишта у Загребу гостовало је Југословенско драмско позориште са Молијеровим „Уображеним болесником”. Препуном гледалишту, очигледно, није засметало „четничко” порекло извођача представе, па је глумце наградило бурним овацијама.

Марко Јурич

Како закључити које је право лице Хрватске? Јесу ли то гледаоци у ХНК-у или, нажалост, ХДЗ, Марко Јурич и његови истомишљеници?

Несумњиво – и једни и други.

Питање је само колико их је на једној а колико на другој страни.

Кратка веза:’http://wp.me/p3RqN8-6ZR

Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: Војислав М. Станојчић, Марко Јурич, Србија и Хрватска, ХДЗ, Хрватска