Епископ Атанасије (Јевтић): Вучићево поповање против „небеске Србије“ или Приватизација неба и земље

Епископ Атанасије (Јевтић)

Епископ Атанасије (Јевтић)

Господин Александар Вучић је приватизовао и небеску и земаљску Србију, и као сваки неокомунистички мутант прогласио се за самозваног господара неба и земље, одредитеља и пресудитеља судбине Србије и српског народа у оба света и оба века, у историји и метаисторији.

Признaјемо да нисмо, ипак, очекивали да тај скоројевић буде толико примитивно претенциозан – свака је претенциозност увек примитивна и скоројевићска – да српском народу у Србији, и urbi et orbi ван ње, после познатих осионо-комунистичких и инфернално-демонских претензија да „промени свест српског народа“ (као да се ради о заморчићима из неке само њему познате „шуварове“ или „болоњске“, или већ неке сличне „школе“ његових учитеља или ученика, попут, напр., креатуре садашњег министра просвете, или неке друге свезналачке му области „реконструирања“ и „декомпозирања“ свега што није као он и његови узори и модели); или већ колико пута поновљених изрицања неприкосновених судова о његовој свенадлежности над земљом и небом српског народа (памтимо, рецимо, осионе му пресуде: „Шта ће нам Небо! Тамо нема закона, тамо се ништа не ради!“ итд.).

Ретко је и оваква каква је ова титоистичка „и после Тита Тито Србија“ имала на врху власти таквог дилетанта и примитивца какав је Вучић (са „стручним стажом“ министра информација код самоосионог Милошевића и годинама стажирања у странци код Шешеља). Јер да није тако, зар би на Нову годину прво што је имао да каже Србији и Србима била ова порука (дај Боже,Опорука) што им је упутио преко Вечерњих новости?

Као Србин из земље Србије и њен, од рођења, држављанин на Земљи и на Небу, који у небоземној Србији треба „не само да умрем и ништа више“, него и да живим, као што и живим и живећу у њој и за њу (без питања и дозволе „господара Вучића“), питам се: ко том јадову Србину, ругачу јединствене небоземне Србије, даде власт и право да ми скраћује просторе и границе једине земље и отаџбине у све четири њене димензије, укључујући и ону дубинску и ону безграничну висинску, коју сам од Бога, а не од таквог наметењака, сметењака и издајника, добио и наследио у оба света и за оба света? Осим ако му је човек само пуж, или црв (по Праведном Јову), а не и соко и небопарни орао – „стрела чезнућа кренута Богом живим и истинитим из небића ка Свебићу“ (О. Јустин Поповић)?

Ко га је то овластио да из свог снобовског, еврослинавског, безверног и лакејски подајничког, несмисленог и бескичменог провинцијализма (да ли само „бугојнског“?) и пустопразног срљања у Европу – као да Србије није Европа и пре Европе: „Исток на Западу и Запад на Истоку“? (осим ако му је Еуропа само онај уски земљопадни полумесец на северозападу, каква је ова осакаћена и слепоока Еуропа, а не она исконска Εὐρώπη широкоока и великозорна Девојка од Урала до Гиблартара) – тој и таквој новоколонијалној Еуропи издаје и предаје српско небоземно Косово и Метохију?

Има ли Александар Вучић деце? И има ли их Србија – јуче, данас, сутра? И хоће ли их имати довека – у времену и историји, у есхатону и метаисторији Царства Небеског?

Кад сам у Конресу несрећне, некада демократске Републике, а данас окупаторске USA империје, сведочио не тако давне 1990. г., заједно са тада епископом а потом патријархом Павлом, о српском Косову и Метохији, питао сам већ тада протежиране од те тиранске „тоталдемо(но)кратске“ Империје (горе неголи некада огрезле у крви невиних Хришћана Римске), присутне Шиптаре, г. Ругову и г-ђу Пуљу: Имају ли Срби на Косову и Метохији децу, или само ви, придошли с тиранским турским исламом на ту Свету земљу Срба хришћана, заливену и освећену сопственом, а не туђом крвљу, знојем и сузама, кад на таквој и толикој мржњи коју према српској деци усађујете у свест и срца своје деце, заснивате будућност те деце? А сва деца света, додадосмо тада, и додајемо увек и сада, па и сва деца Косова и Метохије, имају богодано право и боголико достојанство за богодаровану, човека достојну будућност. Какво ли г. Вучић достојанство и право заснива својој деци кад им одузима и Косово и небо (као, нажалост, и пре њега Ђинђић и сада Дачић – све титићи и шуваровци, попут и радикалног Шешеља)?

За њега, самозваног скоројевићког окупатора и предатора и Земље и Неба јединствене небоземне Србије, као и за сличне му садашње окупаторе распетог Косова и Метохије, амеронатоовце и Тачијеве учековце, Косово и Метохија су „мртви“ Космет (са свим познатим или још неоткривеним „мртвим“ ресурсима и људским органима), погодан изгледа само за фамозну базу Бондстил и за жуте куће, јер им је небоземна Србија над Косметом „мртва“, тако да се, по форензичару Вучићу, у њој „само умире“, а не и живи – на њој, и за њу, и њоме.

Мада је на тој Земљи, као и у Витлејему јудејском, „Бог сишао на земљу и постао Дете Младо Предвечни Бог – да живимо Њиме“ (1Јн.4,9), како ми Срби певамо сада о Божићу. И певали смо, и певаћемо; и живели смо, и живићемо, док је Неба и Земље, и рода српског крстоносног са којим је и данас Ем-ману-Ел = С нама Бог!

А да није тако, зар би тај самохвалисавац који, кад му то гебеловска демагогија (буквално: народозавођење, косовски речено: издајничко „завођење за Голеш планину“) дозволи, па му затреба, онда се и српством „буса у прса“, могао рећи за Нову годину: „У „небеској Србијитреба само да умремо, ништа више, а ја сам обећао живот“?

Који је то живот „господар живота и смрти“ Вучић обећао српској деци на Косову и Метохији? Није ваљда фамозна продаја магле око ЗСО? – већ пре настанка оспоравана и порицана, како на Космету, у сузавац-скупштини и у Нато-Еулекс енклавама (макар да су сличне „индијанским резерватима“ у фамозној USAD Аризони-дрим), тако и у Еурозаједници у Бриселу, где столују и Нато и Еулекс, окупљени око чудовишног Нато-знака – стравичног „крста“ – раскрста, који пре личи на Хитлерову „свастику“, него на знак распетога и васкрслога Сина човечијега, Кога ће о последњој Парусији угледати сва племана земаљска; и – заплакати од радости! (Мт.24,30). И, хвала Богу.

Ако ли је г. Вучић, у својој нагој, бедно огољеној, дубоко нехуманој, истински нечовечној хоризонтали, и мислио на неки „живот“, онда, по свему судећи, то су само преостали му у свести, а не дај Боже и у души, рецидиви неизживљеног марксизма и титоизма. Или, ајде да кажемо, евентуалног неког толико му драгог у земљи Србији немачког протестантског капитализма, јер су му, види се то и у овој новогодишњој (о)поруци, то дошапнули Немци од „Лутера и Вебера“, па надаље до кћери-пастора Меркелове, те зато, забога, по овом иноватору Србије, од „протестантске радне етике… морамо да потражимо у прошлости коју нам је историја одузела управо оне примере који ће нам омогућити да почнемо да учимо и радимо“!

Оно што је код г. премијера Вучића неприхватљиво за Србе и Србију као народ и земљу са вековним достојанством и својственим слободарством и демократичношћу, то је што се код тог самопренапетог човека, опседнутог собом и својом незаменљивошћу, одмах види отуђеност од изворног карактера и етоса овог народа, од живог предања и идентитета и интегритета српског, који нас чини различитим од других народа Балкана и Европе, не мање важних и вредних од нас, али ипак посебних, а не копија једних од других. Не треба Србе учити партијашки и партијско-комесарски како и шта треба да раде, још конкретније какви треба да буду, како да се владају, понашају, како да живе и битују, што веле браћа Косовци и Метохијци.

Срби су прошли векове живота у слободи и слави, потом векове у ропству и борбама за слободу и самосталност. У томе нас је, кад није одмагала, ипак помагала и хришћанска Европа, неке бар велике и пријатељске државе и народи. И ми смо им захвални. Али Срби нису никада трпели да их на Балкану праве и октроишу по својим мерилима и моделима, најмање Аустрија и Немачка, па ни горди Албион. Зато није ни комунизам ни социјализам успео код Срба, нити ће Вучићев евроцентризам успети. Поготову не од ове већ распадајуће у свом тоталитаризмуЕуропске заједнице. Јер Срби на Балкану нису од јуче, нити су дивљаци, који само знају да се кољу „у балканској крчми“, како нас презриво карактеришу и јетко над нама иронишу многе отуда незвано дошле „усијане главе ледено хладних срцâ“, што рекао Свети владика Николај, бољи зналац Европе од Вучића.

Наш свети патријарх Павле је 1999. г. јуна месеца у Грачаници – после Милошевићеве срамне капитулације у Куманову (да ли новопечене вође овакве Србије знају: Што баш ту? – Зато што је кумановском победом ослобођено Косово, па се сад „победом“ фамозне терористичке Нато-Европе васпоставља „турско“ и „исламско“ Косово!, као што се и тзв. умишљеном флоскулом о „Прешевској долини“ враћа Србија на границе пре Берлинског конгреса!) и одмах затим бруталне унвазије и окупације NATO-пацифистâ-терористâ, уследиле после страшног тромесечног бомбардовања те ратнохушкачке организације (која и данас тражи стварни „rezon-d-etr“ свог постојања, јер где је то својим доласком донела икакво добро, осим крви и раздора?) недужног народа и његових Светиња и Деце, питао тада, дакле, стари патријарх: „Господине генерале (био је то Енглез Мајкл Џексон), наш српски народ је народ који је градио и чувао ове Светиње: Грачаницу, Пећ, Дечане, Љевишку. Зашто нам их сада отимате, и дозвољавате пљачкање, рушење, паљење? Ако је крив Милошевић, шта је крив овај невини народ? Што нас, и Светиње, не штитите?“ Мајкл Џексон је имао толико поштења да призна: „Ми нисмо овде да вас штитимо, већ да вам омогућимо да безбедно одете!“

И тако је и било: под огромном армадом Нато-снага Америке и Европе испражњена је Метохија и већи део Косова: око 300.000 Срба бежало је с главом у торби (а преко хиљаду тада киднапованих ни до данас није нађено) од терора лопова, убица и паликућа, и напустило своја вековна огњишта, домове, храмове, имања, њиве, сва блага небоземне лепоте једне Земље размера свега 100 х 120 км!

Сви косовскометохијски градови су испражњени од Срба, и то су и до данас (осим северног дела Косовске Митровице и насеља даље до Руднице код Рашке, на који део сваки дан нападају, подржавани од лицемерне ЕУ-заједнице, исти сејачи терора, за који ниједан, нико до данас није одговарао, нити ће бити суђен, јер Еулекс и није ту за друго већ да омогући докрајчење „остатака закланога народа“).

Од тада је са Косова отишло још на стотине и стотине Срба, под Тадићем и Дачићем, и одлазе и даље под Вучићем, који уместо државничког и патриотско-дипломатског делања и спасавања и заштите свога егзистенцијално угроженог народа и његових вековних небоземних светиња, само шири своју странку, по Штрпцу и Зубином Потоку, и широм Србије – и то нам нуди ваљда као једино спасење! И тиме, ето, прави своје фамозне „велике скокове“! – у издаји и велеиздаји Косова, усред (и услед) свих европреговора и евродоговора са Приштином, без питања и учешћа самих Срба!

Несрећни Вучић је наметнуо северу Косова (65 км, са 70.000 чисто српског живља, на простору од скретања Ибра на север до 30 м испод самог Панчићевог врха на Копаонику /па зато Вучић иСиа обележавају Видовдан – за њега „дан мртвих“!/ тек у Крушевцу, /јер су стратешки Копаоник предали Нато-у и Тачију/, територију која никада, ни географски ни историјски, није било Косово, јер је Косово „од Чечана до Звечана“, а „малена Бањска је крај Косова“, а не на Косово, као ни Ибарски Колашин, Зубин Поток, Газиводе, Трепчини и Ибарски рудници, Лепосавић, Лешак) – све је то двојац Дачић-Вучић дао на поклон злочинцу Тачију и његовој терористичкој УЧКА и АНА, и подигао „интегрисане границе“, иако су ти исти терористи, добро финансирани са Запада, већ под Титом над Србима трасирали оквире ултарфашистичке „Велике Албаније“! Како је то показала и посета бедном „државнику“ Вучићу албанског председника Раме недавно. И утакмица Србија-Албанија усред Београда, где је под и пред Вучићем, Србија и понижена и опет кажњена од лицемерне Европе, чији је он лакејски идолопоклоник.

Високоучени а недоучени, или преучени, што би рекли Херцеговци, Вучић ваљда зна да Срби добро виде колико он ради и шта ради. Па што нам то стално и нападно подвлачи, рекламира и на нос натура? Ваљда зато што је, по њему и учитељима му, „рад створио човека“! На то би му трезвени и оштроумни, марљиви и радни Србин радо додао: „Па рад га је и урнисао!“

Као вајни интелектуалац, требало би да зна, макар као информацију, да и ђаво – „стално ради, никад се не одмара од зла“; и такође „да тајна безакоња у свету непрекидно ради“ (2Сол.2,7). Али, те вековне људске мудрости су за Вучићев ниво свести само превазиђени митови, зато радо цитира Волтеров мит да „само бедни народи живе од историје, и то тако што је измишљају“.

И зато, као Волтеров ученик, тако и толико примитивно потцењује српски народ. И олако претендује да му буде самозвани учитељ историје, те га зато тако и толико често опседа својим офанзивним „прањем мозга“ – простонародно речено „лапрдајући“ о својим „Марковим конацима“, народу смућеном и смућиваном још више од њега док га слуша, гледа, чита. Господине Вучићу, браћа Руси кажу: „На безрибици и рак је риба!“ А српски сељак вели: „На безљудици, свако је причало неко и нешто!“ А браћа Грци кажу: „У земљи киклопа, сваки двооки је дипломата!“

Ваша дела и „велики скокови“ су само бедно просјачење „страних инвестиција“, да сакријете велеиздају Косова, која је на делу. Признајeте да је Србија леш, коме „требају инвестиције као крвоток“! А тек о тим „инвестицијама“ требало би рећи праву, али горку реч истине: оцену и процену ко инвестира, у шта и зашто, с којим циљем, и куда све то нас води?

И који је резултат свега? И који ће тек бити? – Србија тоне све дубље у дуговима и у вишеструком националном дугу! Хоће ли наша деца икада дићи главу из њих[1], кад ни ова Титова нису отплатили његове дугове, у којима нас је оставио до гуше!? И још се слави као „велики бренд“ – тај највећи крвник Србије (рекао је Мештровићу: „Средио сам Србе, сто година неће дићи главу!“), и главни гробар српског Косова и Метохије, Вучић и слични му, на сцени су гробља: пошто су покопали „мртву“ Небеску, сада покопавају и полумртву Земаљску Србију. „О серва Сербија, о станиште бола!“

Али, пред нама је Божић: „Божић, Божић, Благи дан, сав радошћу обасјан!“ – „Жив је Бог, и жива ће бити душа наша“, говорили су пророци Бога живог и истинитог и у најтежим данима и тминама историје. И тако опстали и опстајали. То и ми данас говоримо, и певамо да опстанемо: „Слава на висини Богу, и на Земљи мир, међу људима добра воља“. Христос се роди!

О Божићу, 2016.

(НСПМ, 9. 1. 2016)

________________

[1] За Вучићеву потпредседницу и министарку Зорану Михајловић главна „опасност за будућност наше деце“, нису дугови, ни катастрофална политике клике СНС, него ево шта: „Треба обратити посебну пажњу на националистичку коалицију ДСС-Двери јер она представља опасност за будућност наше деце“, изјавила је потпредседница СНС-а Зорана Михајловић


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6UL

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:,

11 replies

  1. Преопширно а испразно и неуверљиво…

    Чему овакви текстови?

    Рећи за садашњег првог министра да је „лакејски идолопоклоник (Европе)“, као уосталом и свака наша власт у последњих 15 година, је једнако информативно и корисно, као на пример установити да саксија има рупу.

    Владика ламентира (и) над нестанком Срба из КиМ градова а заборавља да је и он био директни саучесник у несрећној работи — протеривању са КиМ-а неких тамо монаха и Владике Рашко-Призренског. Сиротице, са Косова истерани, да би у Шумадији били даље прогањани, и још из Цркве Србске изопштени… Сви ћемо морати да дамо одговор на страшном судишту, да нам Господ буде на помоћи.

    Христос се роди! Славите га!

    Свиђа ми се

  2. @ Don Quixote

    Поштовани,

    Пробајте да овакав ИСТИ коментар који сте објавили на СС обајавите на месту где је изворно текст објављен. И јавите резултат. Можда ће вам онда бити јасније да има сврхе понекад пренети нешто и због „слободе коментарисања.“

    Свиђа ми се

  3. @Стање ствари
    Има на НСПМ-у после деведесетак афирмативних коментара о Јевтићевом „шатро“ нападу на Вођу и један знатно оштрији и убитачнији од овог Дон Кихотовог.
    Може бити да наш народ болује од кратког памћења, па отуда толико одушевљење изненадном накнадном памећу Јевтићевом?
    Ја се сећам Јевтићевог лелемуђења по београдским трговима од 9. марта 1991. па до 5. октобра 2000. при чему је дувао у пркно највећем издајнику међ’ Србима, Вуку Драшковићу!
    Кад напише сличну пашквилу о овом мегаиздајнику, увериће ме у своје часне намере!

    Свиђа ми се

  4. Атанасије Јефтић и Александар Вучић раде на истој ствари: и један и други
    покушавају да промене свест србском народу, свако на свој начин!
    Атанасије Јефтић, са својим истомишљеницима, покушава да “римокатолизује“ и
    “ватиканизује“ Србију, упорно покушавајући да нас “приближи“ “сестринској“
    Римокатоличкој цркви, кроз процес ЕКУ/КУКУ!/МЕНИЗАЦИЈЕ, а Александар
    Вучић ради то исто, само мало другачије : покушава да “протестантизује“ србски
    народ и приближи га другој, “сестринској“ Протестантској цркви?!
    Свако од њих има своје разлоге зашто то чини, али и једн и други се односе са
    крјањим презиром према ВЕЋИНИ СРБСКОГ НАРОДА КОЈИ ТО НЕ ПРИХВАТА,
    гледају на ту већину као на -“ЈЕДНУ СТОКУ ГРДНУ“?!
    Међусобно се “надмудрују“ и “препуцавају“, док народ – “ЈЕДНА СТОКА ГРДНА“ –
    схвата да на кормилу Цркве и Државе имају вукове у јагњећој кожи!
    Обојица иду наруку непријатељима Бога и Људи који отворено говоре, да је
    ПРАВОСЛАВЉЕ НЕПРИЈАТЕЉ БРОЈ ЈЕДАН НОВОМ СВЕТСКОМ ПОРЕТКУ,
    а њих двојица са својим истомишљеницима, занемарљивој мањини, свесно или
    несвесно, колаборирају са њима – А ЗАШТО???
    Можда би одговор на то могла бити ова руска пословица:
    “Нема породице без наказе, али те наказе не би требало да буду они који су лидери.”

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  5. Нема шта, веома надахнуто писање Авиног скрнавитеља, ‘Тасе Чварка’.
    Кад протестантски баљегоносци начну један другом очи вадити, Ватикан спрема нешто озбиљно.

    Свиђа ми се

  6. @ Мирослав Анђелковић
    НИН бр 2221. од 23. јула 1993. на стр. 16, објавио је
    Отворено писмо Атанасија, епископа захумско-херцеговачког, Вуку Драшковићу
    ГЛАВАРИ ИЗ ЛИПСАНДРИЈЕ
    Господине Драшковићу,
    Тек што сте изашли из затвора а већ бисте хтели нас Србе у БиХ под затворски протекторат Запада, где смо већ били, и – знамо како се то завршило.
    Нисте ли, колико јуче, Ви и Ваш Супарник са Дедиња тражили од нас да се потчинимо Венс-Овеновом плану, па се сада правите невешти „ни лук јели ни лук мирисали“, а само ми знамо шта би било да смо се покорили диктату и неправди.
    Нас боли страдање сваког људског бића и народа, али знамо за ране братског нам Кипра, где господа из Женеве и Њујорка само санкционишу турску окупацију ево већ две деценије.
    Ваша и дедињска политика, углавном београдскопашалучка, час је „националистичка“ час „демократска“, мало или ретко истински патриотска и хришћански човечна, пре свега по лакејском, а тобож „достојанственом“ ставу пред моћницима овог света и века. За обојицу, изгледа, важније је да вас приме, или ви њих, да с њима доручкујете или издате заједничко саопштење, него што стварно изискује прави патриотизам свих Срба свуда и, поготову, истинска хуманост, слободарски и правдољубиви дух Христовог Православља.
    Лажна је дилема: држава или демократија, демократија или патриотизам, као што је лажна за Србе данас дилема: избор између вас двојице, или других сличних вама, а истог менталитета, политичких вођа у овој неприличној нам липсандрији (курзив) у земљама Светога Саве и Јована Дучића.
    Ви нисте ни слушали, а камоли послушали, савете пријатеља, попут најбољих надстраначких људи у Депосу, а поготово не Српског Патријарха, коме сте, попут кума Вам Шешеља, читали лекције. Нисте извукли никакву поуку из фијаска са Милошевићевићевим Панићем, нити из овог задњег дефетистичког „поста“. За Вас је, изгледа важније да дајете изјаве и интервјуе, него да макар навратите у Херцеговину.
    Читали сте, и бранили од комуниста, Великог Владику из Лелића, али сте игнорисали његово светосавско искуство Европе, оне која у свом тоталитарном менталитету прогони често и своје најбоље синове, а камоли нас на Балкану, где јој је свему најбољем извориште.
    „Мудроме је доста“… да не цитирам даље Соломона.
    На Св. Владимира Руског, 93
    Епископ Захумско- Херцеговачки
    АТАНАСИЈЕ.“

    Свиђа ми се

  7. Нека је владика рекао. Јер његова реч вреди много више него гунђање и мрмљање интернет активиста и полутеолога и њихових следбеника. Браво за цењеног г. Живковића. И нама мало мање мудрима би доста. А што се рупе у саксији тиче,не видимо је сви исто и не разумемо њену улогу сви исто. Да не ширим причу непотребно.Жив нам био владико! Понављам, нека је рекао, јер кад муња севне и краткотрајне сенке говоре.

    Свиђа ми се

  8. Хвала г. Живковићу.
    Премало је ово и анахроно за све Драшковићеве касније издаје!

    Свиђа ми се

  9. @Мирослав Анђелковић

    Бојим се да када би владика написао оно што приличи за Драшковићев политички ангажман да би озбиљно оскрнавио свој узвишени положај а вероватно и опоганио језик. Драшковић није имао прилике много шта да изда јер није био носилац неке важне државне функције – био је министар иностраних послова и ту је лупетао глупости али није много штрчао у односу на постпетооктобарске прве дипломате (нпр Свилановића који је и даље, по мом мишљењу, архетипски представник овдашњег евроатлантског слуге).

    Он је издао изразиту националистичку политику коју је тобоже заступао почетком деведесетих али ме не би чудило да је и онда био амерички потрчко – противљење мобилизацији и ратном ангажовању који је тада углавном подразумевао обезбеђивање минималног функционисања онога што је претекло од савезне државе а превасходно војне инфраструктуре широм земље; никакав милошевићевски војни поход што нам и сада ампутирају. Био је маркантна опозициона личност почетком 90-их али од половине те деценије његов значај је у константном паду – за оно што је од положаја остало заслужне су клановско-пословне везе а не упориште у бирачком телу. Иако, на моје чуђење и даље има људи који гласају за Драшковића.

    Свиђа ми се

  10. И да додам реч две о овом писаном иступу епископа Атанасија. По мом мишљењу врло разборито написано о важној теми – цивилизацијском опредељењу српског народа. Прворазредна идентетска тема која је у сржи интересовања реформатора – чуди ме зашто копа по прошлости ако стално подсећају да исту треба да оставимо иза себе. Толико фразеологије о менталитету, превазиђеним симболима и уверењима, комплексу ниже вредности да то неодољиво потпада под оно што је С. Антонић у недавном чланку означио као колонијална управа. Јер тој управи није довољно само да влада, њен легитимитет не треба да проистиче само из силе и односа снага на светској геополитичкој арени. Не, њихове разлоге треба да поунутрашње овдашњи представници елите и да нама осталима објаснимо да је колонијална сила у праву а ми заостали, лењи, учмали и оптерећени, митовима, историјом, есхатолошким сном о Небеској Србији и другим трицама и кучинама. Жао ми је што Антонић није у текст укључио неке врло упечатљиве примере сличног размишљања присутног широм света у ери када је колонијализам доживео свој врхунац. Сличности су запањујуће!

    Свиђа ми се

  11. Порука “завађеној“ браћи – Атанасију Јевтићу и Александру Вучићу!

    ФАКТИ – ПУТИН

    Српске гусле су на страни Владимира Путина и православне Русије

    · 07:39 13.01.2016.

    ·Р. ШОЈИЋ „ПЕСМОМ О ПУТИНУ“ ПОКАЗУЈЕ ЗАШТО ГУСЛЕ НИЈЕ УНИШТИО ТИТО, А НЕЋЕ НИ ИНТЕРНЕТ

    Video of Песма о Путину (песня о Путине, гусле) – Радован Шојић

    * Сад Русија мајка роди/ славног сина и племића,/ Владимир му Путин име, /ко Србима Обилића. / Син је Петра Великога, а брат славног Кутузова. / С Путином се данас пише/ историја свјетска нова…

    * Није Путин као Срби/ што Косово српско дају,/ Лазареву свету земљу/ сада крчме и продају. /Велика се Албанија/ пред очима српским ствара,/ са чиме ће српска Влада/ пред Милоша и Лазара?

    * Узалуд се данас труде/ унију нам неку нуде,/ ми волимо руског брата,/ а не лажи и џелата. /И Русија и Србија/ то је једна фамилија,/ вјечно ћемо браћа бити,/ не могу нас раставити…

    СРПСКИ непријатељи су се били понадали да ће гусле и гуслари нестати са Титом и његовом влашћу.

    Опстали су.

    Веровали су да неће преживети време телевизије.

    Преживели су.

    Сад се надају да ће им главе доћи интернет и сатеривање младих Срба у болоњизоване школе, туше невладине организације и кафиће.

    А песма гуслара Радована Шојића о Владимиру Путину – која је римована српска геополитика – шири се интернетом као шумски пожар.

    Нимало случајно. Ево неких стихова из те песме (остало одслушајте сами):

    „…Има једна земља,

    што крвнику не да мира,

    добро су је запамтили,

    у срце их само дира.

    Русија се она зове,

    оклен жарко сунце грије,

    одувек је поломила

    те нељудске тираније“.

    Све је исто као прије,

    исту крвних књигу пише,

    Русија се мора разбит,

    на држава што је више.

    Разбојници данас хоће

    да Русију опљачкају,

    пљачкали су свет и прије,

    сетите се Византије.

    Да робови Руси буду,

    као црнци из Африке,

    проклето ви семе било,

    творци славне Америке.

    Неће добит Украјину,

    то је Руска земља стара,

    ко Косово српско што је…

    Чујте браћо православна,

    сад немојте попуштати

    и пред Богом великијем

    своје име обрукати.

    Газте Папу, газте Блера,

    пушти срамну Америку,

    Британију и Њемачку

    – фашистичку политику.

    Сад Русија мајка роди

    славног сина и племића,

    Владимир му Путин име,

    ко Србима Обилића.

    Син је Петра Великога,

    а брат славног Кутузова.

    С Путином се данас пише

    историја свјетска нова.

    Владимире мили брате

    свијет данас гледа на те,

    ову битку да добијеш

    и крвнике да побијеш.

    Ти једини данас можеш,

    заставити Америку,

    Британију и Њемачку

    – НАТО банде политику…

    Није Путин као Срби

    што Косово српско дају,

    Лазареву свету земљу

    сада крчме и продају.

    Велика се Албанија

    пред очима српским ствара,

    са чиме ће српска Влада

    пред Милоша и Лазара?

    „… Владимире мили брате,

    И Срби су сви уза те..

    „Ми с Русијом братском

    данас сви волимо изгинути

    но крваву НАТО руку

    ко Бранковић пољубити.

    Узалуд се данас труде

    унију нам неку нуде,

    ми волимо руског брата,

    а не лажи и џелата.

    И Русија и Србија

    то је једна фамилија,

    вјечно ћемо браћа бити,

    не могу нас раставити…

    Категорије:

    Serbian Point

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s