Мирослав Лазански: „Институционална сарадња” Станишића са момцима из Ленглија

То како у Хагу пролазе амерички штићеници мање-више је познато. Пролазе добро. Баш као и чињеница да је некадашњи први човек српске државне службе безбедности, претече БИА, господин Јовица Станишић, дуго година радио за ЦИА. Из најбољих намера. Да сачува мир на Балкану. Тајно се сусретао са америчким обавештајцима по београдским парковима, по сплавовима, на америчким ратним бродовима у Јадрану, по џез клубовима у САД, у лову са пушкама из прошлог века. Све је то објавио „Лос Анђелес тајмс”, наводећи и друге пикантерије. Од давања поверљивих докумената, све у племенитом напору да се спречи ескалација рата на овим просторима, до одавања локације на којој се налазе заробљени француски пилоти с обореног „миража-2000” изнад Пала.

cia-stan

Извор: Инфо Анонимни

Заправо, овде неко дебело лаже, или „Лос Анђелес тајмс”, који пише да је то било 1993, а било је 1995. године, и наравно сам Станишић који наводи да је он јавио ЦИА где се налазе заробљени француски пилоти. То нема благе везе с истином, јер главну улогу у ослобађању француских пилота 1995. имала је Војска Југославије, а не ДБ и Станишић. Они појма нису имали где су пилоти, јер њима генерал Младић, као цивилној служби, уопште није веровао. Како се сада види, са разлогом. Уосталом, на примопредаји пилота француском генералу Дуену у Зворнику нису били ни Станишић, нити неко од шефова ДБ-а, а били су шефови војних служби из Београда. Није лепо приписивати себи заслуге које не постоје.

Јовица Станишић као шеф тајне службе никоме није подносио извештаје о тим сусретима с америчким пријатељима. Изгледа да је био уверен да само он може да спаси Србију. Можда су га у то уверили амерички пријатељи, који сваки контакт са страним особама обавезно морају да пријављују надлежним контролним органима, па онда да одговарају на питања пред одређеним комитетима у Конгресу САД. То је правило и процедура у свакој демократској држави. Изговор типа шта урадити ако држава није демократска, ако јој је на челу, рецимо, Слободан Милошевић, па ћу ја сам себе да одредим као спаситеља Србије, не држи воду. Господин Станишић улогу спаситеља није верификовао на изборима, а није извршио ни пуч. Са позиције на којој је био „институционална сарадња”, како он то назива, са момцима из Ленглија, мирише на приватлук, па и на издају.

Оптужени да су одали Москви америчке атомске тајне, Розенбергови су својевремено завршили на електричној столици. Код нас је пре 19 година дошло до врло необичног споразума једне војне службе са америчком, али не са себи сродном службом већ Одбрамбеном обавештајном агенцијом, која између осталог третира и нашу. И ником ништа. Издаја је код нас постала феномен јавног подсмеха, свако ко се осећа прозваним јавно и признаје да је издајник. И сви се смеју. А онда нам екселенција Кирби саопшти то што нам саопшти.

Све Шојић до Шојића…

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 28. 12. 2015)

Како је ЦИА направила преседан за Јовицу Станишића

Бивши шеф српске државне безбедности се пред Хашким судом позвао на своје америчке савезнике. Бивши официр ЦИА Лофгрен рекао је да је ЦИА саставила документ да би показала како је „овај наводно зли човек учинио многе добре ствари”

pol-sta

Незабележено је у историји америчке тајне службе ЦИА да начини такав преседан тиме што ће Хашком трибуналу послати поверљив документ гарантујући за Јовицу Станишића како би му помогла да добије привремени отпуст из притвора у Схевенингену.

Захваљујући америчкој штампи, јавност је сазнала да је Станишић осам година био главни човек ЦИА у Београду. У чланку „Лос Анђелес тајмса”, написаном 2009. на основу бројних интервјуа агената ЦИА, уз сагласност агенције, што је за ову тајну службу крајње неочекивано, наводи се како је ЦИА Хагу доставила тајни документ из кога је произашло да је Станишић радио за америчку обавештајну агенцију, „помажући напоре да се у региону склопи мир”, као и да за своје „услуге” никад није примио ниједан долар од Американаца. То је довело до бројних спекулација да је ЦИА заправо била заслужна за ослобађање Јовице Станишића и Франка Симатовића Френкија из притвора у Хагу. Чини се да је ЦИА тим потезом Јовици Станишићу вратила дуг.

Грег Милер, новинар који је ово обелоданио, и сам је био изненађен информацијама које је добио. Годинама је пратио рад ЦИА и изјавио је да му се у каријери није десило да агенти те тајне службе буду тако отворени као у овом случају.

„У ноћи када су травњаци празни и лампе дуж пешачких стаза једини извор светлости, Топчидерски парк у Београду је идеално место окупљања шпијуна”, репортажно и поетично почиње овај обиман чланак.

Те вечери 1992, у време грађанског рата у бившој Југославији, Станишић се састао с официром ЦИА Вилијамом Лофгреном. Тада су „два шпијуна склопила тајно партнерство за које нико није сазнао”, наводи се у тексту.

Милер пише да су Милошевићевог шефа службе Државне безбедности Јовицу Станишића многи сматрали мозгом режима „захваљујући коме је свет добио застрашујући нови термин ’етничко чишћење’”, али официру ЦИА Вилијаму Лофгрену била је потребна помоћ јер ЦИА није знала шта да ради када је у Југославији избио грађански рат. По избијању сукоба у Босни и Херцеговини, америчка тајна служба је желела да дође до обавештајних података изнутра, пише лист, наводећи како су Станишић и Лофгрен на тајним састанцима на бродовима и у безбедним кућама дуж Саве размењивали детаље о функционисању Милошевићевог режима.

Јовица Станишић се пред Хашким судом позвао на своје америчке савезнике. Бивши официр ЦИА Лофгрен рекао је да је ЦИА саставила документ да би показала како је „овај наводно зли човек учинио многе добре ствари”.

„Лос Анђелес тајмс” је навео да се Станишићева одбрана у Хагу заснивала на разговорима са званичницима америчких и српских обавештајних агенција. Амерички лист је имао увид у документа међу којима се се налазили званични досијеи српске обавештајне службе и извештаји на седам страна о периоду грађанског рата у бившој Југославији. Такође, објављени су и делови докумената које је Станишић написао док се налазио у притвору у Хагу.

Станишић себе представља као човека који је покушао да утиче на Милошевића да буде умеренији и који је интензивно сарађивао са ЦИА како би зауставио кризу, наводи се у тексту.

„Ја сам институционализовао сарадњу с америчким обавештајцима, упркос томе што су односи између наше две земље били веома лоши, та сарадња је у великој мери допринела деескалацији сукоба”, написао је Станишић, а пренео „Лос Анђелес тајмс”.

Тужилац Дермот Грум је на суђењу у Хагу показао фотографије Станишића с припадницима специјалних јединица као и видео снимак на којем се види како припадници паравојне формације „шкорпиони” убијају муслимане. Бивши припадници ДБ-а оспоравали су свој удео у овим злочинима. „Никада нисмо починили геноцид. Напротив, покушавали смо да га зауставимо”, казао је Владо Драгићевић, који је годинама био Станишићев заменик, наводи се у тексту.

Официри ЦИА који су радили у том региону рекли су да никада нису видели доказ да је Станишић умешан у ратне злочине.

Агенти америчке тајне службе Станишића су сматрали кључним савезником.

„Лос Анђелес тајмс” је открио и да је Станишић на једном од састанака с Лофгреном, предао фасциклу с документима међу којима су били и дијаграми склоништа и других објеката које су српске компаније изградиле у Ираку за Садама Хусеина.

Међутим, Станишић никада није узео ни долар од ЦИА, није учествовао у њеним операцијама, нити је чинио било шта што је сматрао издајом свог шефа, пише амерички лист.

После многобројних тајних састанака, Станишић је, како пише лист, убедио Слободана Милошевића да му дозволи да успостави контакт с ЦИА.

У писму достављеном 2004. Хашком трибуналу ЦИА пише како је Станишић покушао да спречи неке од ратних догађаја у Босни и да је у пролеће 1993, на наговор ЦИА, извршио притисак на Ратка Младића, начелника Генералштаба Војске РС, да накратко прекине гранатирање Сарајева, пише лист.

„Он је помогао у ослобађању 388 војника НАТО-а којима су скинули униформе и везали их за стабла да би служили као људски штит од бомби НАТО-а. Станишић је написао како је преговарао о ослобађању талаца уз подршку руководилаца ЦИА”, наводи се у тексту. Додаје се и да је покушао да интервенише 1993. када су оборени и заробљени француски пилоти. „Младић није хтео да призна да је заробио пилоте, али моја служба је успела да открије околности и место њиховог заробљавања и доставила је те информације ЦИА и француским властима”, написао је Станишић.

Даг Смит, шеф станице ЦИА у Босни, почео је редовно да се састаје са Станишићем. Једном приликом срели су се на неком броду на Сави, пише у тексту.

Тадашњи директор ЦИА Џон Дојч позвао је Станишића у седиште агенције 1996. Шефа српске тајне службе Американци су угостили у џез клубу „Блуз ели” у Џорџтауну. Сутрадан, водили су га у лов на птице у Мериленду. Тада су, пише „Лос Анђелес тајмс”, Дојч и Станишић пуцали из Паркер пушке израђене 1937, оружја коме се диве колекционари.

Александар Бојовић

(Политика, 28. 12. 2015)

 


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6SX



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Danas je postala vrlina biti izdajnik i to je vrlina veca ako si na visem polozaju ! Cudi me da novi Gestapo ne objavi molbu da Srbi vise ne deniciraju svoje sugradjane i institucije jer imaju mnogo predmeta za obradu pa analiika ne postize a i nema vise municije za streljanja u Jajincima.Pored Jovice pojavice se uskoro i neka nova i svezija imena!

Оставите коментар