Патријарх Иринеј посаветовао „грешном Милоју” кајање и овај одлучио да се осами, преиспита, исповеди и покаје за све што нађе нечисто у својим речима, мислима и делима, наводећи да је Крститељ казао у множини: „Покајте се, јер се приближи царство небеско!”
Милоје Стевановић говори на црквеном сабору Епархије рашко-призренске у избеглиштву, у Лозници код Чачка… Патријарх српски Иринеј с владиком шумадијским Јованом, приликом освештања храма Св. Успенија у Качулицама код Чачка (Фото: Г. Оташевић)
Чачак – На овојесењем Међународном сајму књига у Београду патријарх Иринеј (Гавриловић) предложио је Милоју Стевановићу да се покаје, што је он и учинио. „Грешни Милоје” је ових дана патријарху упутио поруку у којој, на послетку, стоји: „Приводећи крају ово писмо, као да чујем вапај кума Господњег: Покајте се, јер се приближи царство небеско! (Мт. 3:2). Гле, Крститељ каза у множини.”
Стевановић је 2011. године искључен из СПЦ, као једини мирјанин у Србији којег је стигла тако тешка казна, а сајамски сусрет двојице дубоко верујућих, већ остарелих и мудрих људи из чачанског краја (Иринеј, 85, родом је из Видове на Каблару, Милоје, 66, из Горачића на Јелици), био је толико неочекиван да нико није стигао да усмери фотоапарат или телефон и сними разговор.
Да ли то значи да ће, ма колико у појединим мислима удаљени, људи који су на овај или онај начин под окриљем свете Српске православне цркве, мање да се препоричу а више да мудро зборе? Као земљаци, ако ништа друго?
Одговор ће донети време, а Стевановић је у реченом писму „Патријарху србском”, у којем поглавара ословљава са „господине”, подсетио на сајамски сусрет.
„Посаветовали сте ме да се покајем. Рекох Вам: ’Ја сам се покајао и чак јавно то покајање у књигама изнео’. Узвратили сте: ’Пусти књиге, него се покај док није касно’. И још додадосте: ’Артемије је поштен и честит човек, а ви сте криви што је он дошао у ову ситуацију, јер да се ви не окупљате, он би био другачији’”, наводи Стевановић у својој посланици поглавару СПЦ.
„Грешни Милоје” за „Политику” вели да му је патријарх Иринеј, у овчарском манастиру Јовање 2012. године, казао: „Ти си крив што се Артемије тако понаша јер да их ти ниси примио другачије би се он понашао”.
Стевановић је из СПЦ протеран управо због тога што је јуна 2010. „примио на своје имање у селу Лозница код Чачка одбегле монахе из Епархије рашко-призренске”, којима је владика Артемије на челу, и што је после њиховог рашчињења „и даље наставио да пружа гостопримство”.
„На сајму бејах затечен олакшавајућом околношћу, јер сад нисам само ја крив, једнина је прерасла у множину. Тако затечен, одговорих Вам: ’Хоћете да кажете да смо га ми протерали с Космета и истерали из цркве?’ Човек са чела ваше пратње, готово наредбодавно, рече Вам: ’Ваша светости, чека Вас владика Јован (шумадијски)’”, наводи Милоје у писму.
Додаје да је у том тренутку помислио:
„Можда патријарх није крив. Можда од њега крију истину о томе шта се у народу догађа, као што су је крили од Броза, Милошевића и многих других који су, заслепљени лажном сликом, тумарали натресуме, док себе и народ нису довели на ивицу јаме. Они, пак, који су у најбољој намери истиновали, били су прогањани. Гледајући за Вама и видевши да Вам ретко ко прилази за благослов а угледавши, након једног сата, кад је истим простором наишао владика Артемије, како се народ у ројевима тиска просећи од Њега благослов, заплакао сам. Да ли од туге или радости – не знам. Бог зна.”
Стевановић је тада, вели, у срцу донео две одлуке:
„Прво, да Вас послушам: да се осамим, да се преиспитам, да се исповедим и да се покајем за све што нађем да је нечисто у мојим мислима, речима и делима. Друго, да Вама лично дотурим оно што крију од Вас они који, правећи Вам лажну и лицемерну слику, незаслужено уживају у благостању и преобиљу земаљскога царства”.
Те своје податке о стању у СПЦ и народу, Стевановић је патријарху упутио у облику књиге „Изгубљено јагње” коју је ових дана штампао. Моли старешину СПЦ: „И још ми верујте: нисмо ми (народ) протерали честитог и поштеног владику Артемија са Космета, нити из Србске православне цркве, него они што вам седе уз кољено”.
Грешни Милоје у писму посебно истиче два случаја, по својој оцени, у којима је патријарх био доследан:
„Најпре, оно што сте рекли на Сретењу 2010. у цркви Ружица на Калемегдану, гледајући у око камере, поновили сте при овом нашем сусрету, пет и по година касније: ’Артемије је поштен и честит човек’. То сви знају и то ће историја записати. Друго, оно што сте обећали амбасадорки САД а, гђи Ворлик, испунили сте. То најбоље сведоче њена депеша (10Belgrade248) и одлуке Синода које су уследиле. То многи знају, па ће и то историја забиљежити”.
Гвозден Оташевић
СПЦ одузела Пантелејмону монашки чин и име
Рашчињени архимандрит ових дана успоставља „светосавску богомољу у Јоханесбургу”:
Пантелејмон дели помоћ српској деци у Лабљану код Приштине, 2002. (Фото: Милан Бојовић)
Чачак – Владика ваљевски Милутин упутио је патријарху Српске православне цркве Иринеју Гавриловићу обавештење да је веће Црквеног суда те епархије 10. новембра донело одлуку којом се архимандрит Пантелејмон Јовановић оглашава кривим, „те да на њему треба применити казну лишавања свештеничког чина, монаштва и монашког имена”.
Разлог за то је, највероватније, одлука овог монаха да се, априла ове године, придружи Епархији рашко-призренској у езгилу и стави под старешинство рашчињеног владике Артемија Радосављевића. Чачанин Јовановић (41, световно Дарко) замонашио се 1996. гoдине у Високим Дечанима а 2002. године постављен је за старешину једине српске цркве на афричком континенту, храма Светог апостола Томе у Јоханесбургу (Јужна Африка).
Међутим, почетком 2014. власти СПЦ повукле су архимандрита са тог положаја и био је распоређен најпре за старешину православне цркве у Јасеновцу, у Хрватској. Затим је премештен у Ваљевску епархију, али је у априлу замолио Артемија да га прими под омофор, наводећи да је из Јоханесбурга склоњен „под притиском политичара и бизнисмена и многобројних клевета и неистина оних којима је сметао велики напредак наше светиње у Африци”.
У обавештењу владике Милутина, упућеном поглавару Српске православне цркве Иринеју 2. децембра, каже се још:
„Пресуду смо електронском поштом 16. новембра послали архимандриту Пантелејмону који је од тада са Црквеним судом Епархије ваљевске прекинуо свако општење, тако да нисмо добили доставницу да је пресуду примио. Како нам је познато, архимандрит Пантелејмон борави у Јужној Африци те му је пресуду немогуће уручити поштом што је неопходно, јер на исту има право апелације. Сада предстоји уручивање пресуде објављивањем на огласној плочи Суда и позивом преко ’Службеног гласника’ СПЦ да пресуду преузме, када ће му се, по истеку 30 дана од дана објављивања, уручење пресуде сматрати извршеним.
По истеку горњих рокова, Ваша светости, ми ћемо, сматрајући да је пресуда уручена и да на њу није изречена апелација, првостепену пресуду Црквеног суда Епархије ваљевске доставити Великом црквеном суду на оснажење.”
Иначе, Пантелејмон Јовановић је 13. новембра ове године електронском поштом обавестио дописника „Политике” у Чачку да је добио благослов Артемијев за обављање верске службе у Јужној Африци, те допутовао у Јоханесбург, и приложио скениране документе о томе, благослов владичански и реверс којим је у Србији задужио антиминс, флашицу са светим миром за крштење и прибор за крштење. У посланици Артемијевој каже се: „Овом потврдом дајемо свој архијерејски и очински благослов да архимандрит Пантелејмон може служити свету литургију, вршити богослужења и остале верске обреде на територији Јужне Африке, где живи и ради око 10.000 чланова наше православне заједнице, и да може бринути о њиховим духовним потребама”.
Пантелејмон је у међувремену обавестио Србе у Јужној Африци да је у току „успостављање светосавске богомоље у Јоханесбургу”, поручујући им: „Нема истине без љубави, ни љубави без истине”.
Тако сада наши исељеници у Јоханесбургу имају две православне богомоље из отаџбине.
Гвозден Оташевић
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6T9
Categories: Преносимо
Оставите коментар