Ђакон Ненад Илић: Саборност или аутизам

djakon-nenad-ilicКрајње је време да се сви мало уозбиљимо.

Нашим епископима је потребно хитно помоћи у управљању нашом помесном Црквом. Без неопходне саборности, они су осуђени на изолацију која их доводи у положај да не могу на прави начин да процењују околности у којима Црква код нас врши своју мисију, да доносе исправне одлуке и да делују како Црква од њих захтева. Поготово кад држава као сада код нас западне у овако болесно стање,то постаје веома опасно.

Да ово не би изгледало као скандалозно и револуционарно довођење у питање вековног црквеног поретка, можемо да погледамо праксу других помесних цркава.

На пример, по Уставу Руске Православне Цркве Помесном Сабору припада највиша власт у Руској Православној Цркви у питањима избора Патријарха Московског и све Русије и његовог одласка у мировину, давања аутокефалности, аутономије и самоуправе деловима Руске Православне Цркве, а такође разматрања оних питања чија се листа одређује постојећим Уставом.

Помесном Сабору припада највиша власт у Руској Православној Цркви у питањима избора Патријарха Московског и све Русије и његовог одласка у мировину, давања аутокефалности, аутономије и самоуправе деловима Руске Православне Цркве, а такође разматрања оних питања чија се листа одређује постојећим Уставом.

Помесни Сабор састоји се од архијереја, представника свештенства, монаха и мирјана, укључених у састав Помесног Сабора по дужности или по избору, у складу са прописима о саставу Помесног Сабора…

На пример при избору патријарха Кирила, Архијерејски Сабор РПЦ изабрао је три кандидата за патријарха (гласало укупно 197 архијереја) а Помесни Сабор изабрао је од њих за патријарха епископа Кирила (учествовало 702 члана Сабора).

prijem-spc-tito

И код нас је у састав Сабора улазио осим архијереја и један број свештеника и лаика активних у црквеним телима, али је у ванредним условима владавине комунизма 1967. због жеље да се онемогући утицај државе на одлуке Сабора састав сведен само на архијереје.

Околности су се промениле, јасно је да држава може и само преко архијереја да утиче на одлуке а саборност је озбиљно пострадала.

Занимљив је из Устава РПЦ и овај став

Глава XV тачка 26:

„Кад напуни 75 година архијереј предаје Патријарху Московском и све Русије молбу за одлазак у пензију. Питање о времену испуњавања такве молбе решава Свети Синод“.

Код нас је случај пензионисања, без обзира на године старости епископа, (скандалозни) изузетак.

Ако желимо да спречимо код нас усред очигледне пропасти аутистично повлачење Цркве у резерват морамо под хитно да почнемо да се бавимо успостављањем здраве саборности.

Сви ми који смо Црква морамо да почнемо озбиљно да разговарамо о овим темама са нашим свештеницима и владикама, па ако они покажу инерцију да почнемо да вршимо и одређени притисак на њих. Наравно, уз пуну одговорност и у љубави која није само сентиментално исказивање безусловне оданости. Сви знамо да се деца изложена само сентименталној љубави размазе, а некако смо заборавили да се то дешава и са одраслима, а поготово са оним старијима.

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6CH



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s