Мадлен Базен де Жесе: Западна култура ништавила против нихилизма Исламске државе

Дајте идеале младима Француске!

Људскост једне цивилизације се мери погледом на њену снагу културе. Варваризам се поново појавио јер смо допустили да култура пропадне.

francuska

Бомбардовање Сирије, затварање салафистичких џамија, претреси и хапшења… Те операције морају да се изврше, оне су одмах и започете и сви ћемо подржати власти да их до краја ураде како треба.

Међутим, илузорно је мислити да су ове ванредне мере довољне. Будимо отворени: елиминација Исламске државе у Сирији нас неће ставити ван опасности, јер се зло налази у нама. Неутралисање опасних индивидуа у Француској ће краткорочно бити ефикасно, али други ће пожурити да наставе где су ови први стали, али увек на другачији и дивљији начин. Зашто? Једноставно зато што је наш модел цивилизације данас неспособан да задржи те младе који су гладни радикализма и апсолутног. Ако је ИД успела да утуви у главу тих Француза своју црну заставу, то је зато што смо ми у њих усадили културу празнине.

Тим младима је потребан репер, а ми смо им пружили друштво без корена, без заједничког пројекта и без ограничавања.

Били су им потребни оквири, а ми смо их научили да одбацују сваки облик ауторитета, да убијају своје претке, оца и мајку, како би одрасли као дивља трава у лажљивом миту о самоутемељеном човеку.

Били су им потребни историја и модели идентитета, а ми смо их научили да мрзе нашу прошлост кроз сеансе непрестаног самокажњавања које су их забављале, неке у несносној кривици, друге пак у виктимизацији пуној мржње.

Били су им потребни акција, приврженост и пожртвовање, а ми смо војни рок заменили мониторима, видео игрицама и спортским теренима, мислећи да ће ти сурогати бити довољни да смире њихову жељу за авантуром.

Била им је потребна љубав, а ми смо их научили да уживају у потпуној безбедности, излажући у нашим киосцима, да сви виде, порно звезде које им показују пут ка „успеху“.

Била им је потребна она лепота која уздиже душу, а ми смо их опколили гвожђем и бетоном; заменили смо учење најлепших одломака из наше књижевности часовима технике, који су отужни и упрошћени, не покушавајући да развијемо телесну везу између њих и најузвишенија дела нашег културног наследства.

Била им је потребна духовност, а ми смо од шупљег секуларизма направили апсолутну вредност и уздигли потрошачко друштво као једини пут остварења, успут им пружајући приступ тржним центрима недељом како би нашли неки смисао животу гледајући предмете које вероватно никада себи неће моћи да приуште.

На крају, била им је потребна здушност, били су спремни да превазиђу сами себе, а ми смо их научили да мењају канале на ТВ-у и да се забављају.

Као што је правилно рекла [новинарка] Наташа Полони три дана пре атентата 13. новембра: „Свели смо западњачко друштво на оно што је најслабије у њему: на благостање и на право народа на монитор.“ Како се онда изненадити када је та култура ништавила конкуренција нихилизму Исламске државе?

Људскост једне цивилизације се мери погледом на њену снагу културе. Варваризам се поново појавио јер смо допустили да култура пропадне. Веровали смо да би афирмација онога што јесмо била нападна за оне који су дошли у Француску, а то је у ствари био услов њихове интеграције код нас, и чак њиховог остваривања. Данас видимо да се код наше деце појављује насиље за које смо мислили да је нестало са наше територије зато што смо се одрекли своје културне баштине и својих корена.

Наш одговор радикалном исламу неће ничему служити ако се ограничава на безбедносне, војне или политичке реакције; рат можемо да добијемо само ако волимо и ако учинимо да и други воле нашу заједничку културну баштину. Наше друштво ће морати да утврди љубав према његовој култури и великим мислиоцима, понос целе његове историје, од Гала до наше Републике, као и посвећеност нашим јудео-хришћанским коренима који му дају стабилност и духовне изворе. Култура само забаве и безграничне потрошње више никога не задовољава. Наша деца ће моћи да се одупру мамцима исламизма једино ако су интегрисана у једној цивилизацији која задовољава захтеве њихових стремљења. Време је да им се пруже идеали.

madeleinedejesseyМадлен Базен де Жесе (Madeleine de Jessey, 25 година) је портпарол покрета Здрав разум и један од националних секретара партије Николе Саркозија (бивша Унија за народни покрет а данашњи Републиканци). Дипломирала на чувеном универзитету l’Ecole Normale Superieure

(lafautearousseau.com, 19.11.2015)

Са француског посрбила: Светлана Максовић


ИЗМЕНА: Овом чланку је промењен наслов и додата белешка о аутору 28. 11. 2015. у 10:52.

Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6yk

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , , , , ,

10 replies

  1. “Варваризам се поново појавио јер смо допустили да култура пропадне. “

    “-Шта ћемо овде на агори окупљени?
    Треба данас варвари да стигну.
    -Зашто у сенату влада такав неред?
    Шта ће сенатори, већају а не доносе одлуке?
    Зато што ће варвари данас стићи.
    Какве још законе да донесу сенатори?
    Варвари ће их начинити чим стигну.
    -Зашто нам је цар тако поранио,
    и на главној капији града засео
    на престо, сав свечан са круном на глави?
    Зато што ће данас варвари стићи.
    Па цар чека да их прими
    њиховог вођу. Припремио је
    специјално за њега повељу на пергаменту
    са силним титулама и почастима.
    -Зашто су се наша два конзула и претори
    појавили у својим црвеним тогама са везом;
    зашто су ставили рукавице с толико аметиста,
    и сјајно прстење с дивним смарагдима;
    зашто су им данас у рукама скупоцени штапови
    са чудесним инкрустацијама у злату и сребру?
    Зато што ће варвари данас стићи;
    а такве ствари засењују варваре.
    -Зашто наших ваљаних ретора нема као увек да
    да саопште своје беседе, да кажу своју реч?
    Зато што ће данас варвари стићи;
    а њима су говори и свечане беседе досадни.
    -Зашто одједном настаде толики немир?
    и збрка. (Како су им лица постала озбиљна).
    Зашто се тако брзо празне улице и тргови
    и сви се враћају кућама забринути?
    Зато што се већ смркло, а варвари нису дошли.
    А неки људи су стигли са границе
    и рекли да варвара више нема.
    Па сад, шта ћемо без варвара?
    Они су ипак били неко решење.“

    Константин Кавафис,
    “ Ишчекујући варваре“

    Свиђа ми се

  2. Хвала Светлана – што посрбљујете:)
    И не тек било шта.

    Свиђа ми се

  3. @ Порфирије Петрович

    Хвала Вам пуно 🙂 Раније сам имала проблема да нађем шта ћу да преводим, а сада се овакви чланци све више појављују. Људи се буде, Европа се буди 🙂 Пробудимо се и ми 🙂

    Свиђа ми се

  4. ЈЕР ВАРВАРИ, ИПАК, НИЈЕСУ РИЈЕШЕЊЕ
    Богомил Ђузел

    ВАРВАРИ У ДЕЛОСУ
    Кавафију

    Заузесмо град после дуге опсаде,
    запалисмо га са све старцима-скелетима,
    али опет ништа. Заиста –
    обрушише се кровови и са зида малтер
    али камен оста камен.

    Целе смо седмице само рушили, на пример
    (такорећи голоруки) стубове главнога храма –
    толико чврсти беху, заглављени један у други
    као да су природно измакнуте громаде
    (можда је исто толико времена и њима
    требало да их углаве својим машинама).

    И још тада рекох себи:
    Шта нам вреди што смо храбри на мачу
    кад не знамо овакав да клешемо камен –
    камен не можеш да изместиш –
    из његовог људског засеченог лежишта!

    Барем да су нам оставили један одред војске
    да га поубијамо. Овако – бес нам се није стишао
    а неразрушиви камен разјари нас још више,
    Испоганили смо им бунаре, канале и бистијерне
    па отпловисмо, као немани, за следећом пљачком.

    Памтим –
    чак и плочице с којима је био насликан
    њихов Аполон како јаше два зауздана делфина
    нисмо могли сасвим да их ископамо.

    Од тада остаде предосећање
    – чак и ако га не обнове,
    један овакав полуразрушени камени град
    трајаће дуже од целог једног осионог народа.

    Делос, 20. септембар, 1971.

    СКЛ, април-мај 2015.

    Свиђа ми се

  5. …На жалост и наше покољење још увек верује да лепота може доћи споља и да уједињавање цивилизације претходи човекољубљу и примицању Богу. А заправо ствари стоје сасвим другачије. Најпре је потребно унутарње оплемењивање као предуслов било каквих интеграционих процеса, који, уосталом, нису неопходни на начин на који је то савремена прокламовала западна цивилизација.
    Поздрав уредништву и читаоцима.

    Свиђа ми се

  6. @Станимир Трифуновић

    “Не сметају нама други, сметамо самима себи. Ми мислимо да је зло напољу, да кружи око нас, али ако ми не бисмо имали зло у себи, оно се не би могло закачити за нас.”

    Отац Тадеј

    Сама Мадлен је рекла да је „зло у нама“.

    Свиђа ми се

  7. “Ако се не настани у камену, дрвету или реци, зло изабере човека – најопасније оружје.“
    Јунг

    Свиђа ми се

  8. @Светлана

    Ваш труд достојан је хвале.
    И кaд немате шта да преводите, а Ви нас подсећајте, рецимо на – Марлоа. Који је увек будан, жив и актуелан:).

    Свиђа ми се

  9. Пардон
    МАЛРОА
    Андре Малро.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s