Евроазијски форум новинара (ЕФН) сматра да је саопштење Министарства културе о престанку постојања новинске агенције Танјуг врхунац политичког цинизма и да је смишљено укидање националне новинске агенције, чак и овакве каква је била до сада, корак ка растакању државе.
Подсећамо да је државни секретар у Министарству културе, Саша Мирковић, изјавио да се Танјугу десило оно у шта менаџмент тог медија није веровао – да ће закон бити примењен. „Ова новинска агенција имала је свој закон, који је престао да важи 31. октобра, а самим тим престао је да постоји и Танјуг. Да ли је било времена да се распише позив за приватизацију бесплатним преносом капитала на запослене, пошто се ни у другом кругу није појавио купац и зашто то није урађено, питање је за Агенцију за приватизацију и менаџмент Танјуга“, рекао је Мирковић“.
Евроазијски форум новинара сматра да је изјава Саше Мирковића бесмислена и неодговорна, јер је Министарство културе одлично знало да закон истиче и није ништа предузело да сачува и реформише националну новинску агенцију. Подсећамо и на изјаву Саше Мирковића да су Србији довољне две агенције – Фонет и Бета.
Фото: Политика/Р. Крстинић
Евроазијски форум новинара изражава оправдану сумњу да су скривени политички – а не државни – интереси руководили Министарство културе да овако поступи са националном новинском агенцијом и очекује да се о овом питању изјасни Влада Србије. Нешто више од 180 запослених никако нису били превелик терет за државни буџет, тим пре што је Танјуг остваривао и приходе.
Подсећамо да је Танјуг годишње емитовао око 130.000 информација, 36.000 видео-извештаја, 350.000 фотографија, 2.100 вести на енглеском језику и 12.500 тонских извештаја.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6iU
Categories: Преносимо
Odredbe o pojmu medija iz clan 29. Zakona o javnom informisanju i medijima glase:
„Medij je sredstvo javnog obaveštavanja koje rečima, slikom, odnosno zvukom prenosi urednički oblikovane informacije, ideje i mišljenja i druge sadržaje namenjene javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika.
Pod medijem se u smislu ovog zakona naročito podrazumevaju dnevne i periodične novine, servis novinske agencije, radio-program i televizijski program i elektronska izdanja tih medija, kao i samostalna elektronska izdanja (uređivački oblikovane internet stranice ili internet portali), a koji su registrovani u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom.
Medij nema svojstvo pravnog lica.“
S druge strane, novinska agencija, u smislu „Vikipedijine“ odrednice na srpskom jeziku, jeste uslužno preduzeće za sakupljanje, obradu i distribuciju vesti, čiji su proizvodi namenjeni novinama, časopisima, radiju, televiziji i drugim medijama masovne komunikacije. […].
Slicna definicija novinske agencije (news agency) data je i na engleskom jeziku.
Prema tome, posto servis (vest) novinske agencije nije namenjen javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika, on se ne moze smatrati medijem, niti se novinska agencija moze smatrati izdavacem medija. Ovakvo misljenje izneo sam i u toku javne rasprave o nacrtu pomenutog medijskog zakona, ali bez ikakvog efekta.