Као и бившег италијанског премијера, терете ме за „незаконит улазак на територију Украјине“. Међутим, ја никад у животу нисам био на Криму

Истог дана када је украјинско тужилаштво подигло оптужницу против Силвија Берлусконија, за кривично дело које предвиђа до осам година затвора, кијевски Савет за националну безбедност и одбрану Украјине је ставио и моје име на листу „ратних криминалаца“. Као и бившег италијанског премијера, терете ме за „незаконит улазак на територију Украјине“ и сарадњу са „окупационим режимом на Криму“. Силвио Берлускони је посетио Крим, тамо се састао са Владимиром Путином и разговарао о привредној сарадњи.

Међутим, ја никада у животу нисам био на Криму. Ни пре референдума, ни после њега. Истина, два пута сам добијао позиве да, различитим поводима, посетим Крим. Али због посла и породичних обавеза нисам могао на те позиве да одговорим потврдно. Украјина ће, тако, постати једна од ретких земаља у којој можете да кривично одговарате само зато што вас је неко позвао у госте. Тако нешто се дешавало у нацистичкој Немачкој после паљења Рајхстага 1933. године, у Совјетском Савезу за време чистки, или у Титовој Југославији 1948. године за време прогона ИБ-оваца (то су оне приче када иследник закључује: „Крив си јер имаш разгледницу Москве на креденцу.“). Гледано са правно-формалне стране, ја већ разматрам могућност да ли има простора да се мало бавим „омиљеним српским спортом“: да тужим државу Украјину и тражим дебелу одштету. Па ако треба, да се терамо до Стразбура. Овде се ради о грубој клевети и неко за то мора да одговара. Ако већ у Кијеву желе да глуматају правну државу (иначе, степен корупције у данашњој Украјини је толики да се чак и Србија може назвати идеално уређеном државом), па подижу оптужницу и против Силвија Берлусконија, онда треба да знају да то подразумева и одговорност. За грешке се мора одговарати. И платити.

Ипак, политичка димензија свега овога је много важнија. Ја могу да живим нормално и ако ми тамо неки суд доживотно забрани улазак у Украјину. Али, држава Украјина не може да живи нормално са оваквим режимом.

Себе сматрам пријатељем Украјинаца. То је диван и поносан народ, народ Тараса Шевченка и Николаја Гогоља. Некада сам урадио и један оглед о народотворном процесу Украјинаца. Међутим, украјински народ је једно, а украјинске владајуће структуре нешто сасвим друго (у власти је толико полусвета, да се не могу назвати „владајућом“ или „политичком елитом“).

Оваква Украјина нема будућност. Њу ће неке западне силе користити као средство за обрачун против Русије, све док не погине и последњи украјински војник. Зашто би у спровођењу „стратегије обуздавања Русије“ гинули амерички и британски војници? Украјинска крв је бесплатна.

Нажалост, гласови разума из самог Кијева, који су упозоравали на оно што се дешава и какве ће то последице оставити, сурово су угушени. Зато је убијен Олег Бузина. На њега подсећам јер смо припадали истој генерацији, делили исте ставове, не само о будућности Украјине, већ и шире, о уређењу сасвим нових односа између словенских и православних народа. Био је велики интелектуалац, писац и јавни радник којем није недостајала храброст. Убијен је испред улаза у зграду у којој је живео, у Кијеву, док се враћао из јутарњег бакалука. Иза њега су остали жена и малолетна ћерка.

Украјина тоне у насиље, диктатуру корумпираних и уцењених политичара који немају подршку народа за оно што раде; њеном територијом шпартају приватне војске тајкуна и екстремисти из неколико неофашистичких формација. У данашњој Украјини се губи глава због супротстављања фашистима. Или се доспева на листу „ратних криминалаца“.

Украјину тек чекају велика искушења. За то Украјинци не треба да криве Русију, а још мање оне који путују Крим. Проблем није ни у Москви, ни у Симферопољу, ни у Севастопољу, ни у Белусконију. Проблем је у центру Кијева. И ако га Украјинци тамо не реше, сасвим је могуће да Украјина не преживи као држава. А то ће онда оставити много шире последице геополитичког карактера, о којима и у Србији треба размишљати.

Наслов: Стање ствари

(Новости/Нови стандард, 3. 11. 2015)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

• Лидери ДСС-а и Двери са Берлусконијем на црној листи (Политика, 31. 10. 2015)

• Чи Сербія і досі “сидить на двох стільцях”? (ВВС Україна, 2. 11. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6hp

Categories: Преносимо

Tags: Душан Пророковић, Крим, Силвио Берлускони, Украјина