Војислав М. Станојчић: Утуци напредњака на критике опозиције или „А шта ви радите црнцима?”

Пошто је разједињена, опозиција у Србији је, разумљиво, и слаба и нема много утицаја на политички живот. А како су јој и медији окренули леђа, преостају јој друштвене мреже путем којих могу да излажу своје идеје или да указују на погрешке и незаконите радње власти. Питање је, опет, колико се њене поруке шире, односно, колики је број грађана до којих оне допиру.

SNS-DS-svadja-1

Извор: НСПМ

Опозиционе странке, које имају посланике у Народној скупштини, користе прилике да критикују странке владајуће коалиције приликом расправа или постављањем питања Влади сваког четвртка.

Од тога, међутим, немају много користи ни оне саме, а још мање становници Србије.

На сваку критику следи муњевита контракритика, на свако питање долази контрапитање. Шеф посланичке групе СНС-а, инж. Бабић, звани Синеопсис, изгледа да је непосредно задужен да одговара на критике опозиције. Мора му се признати да је увек снабдевен неопходним чињеницама којима побија противничке. Понекад се учини да је већ унапред знао на шта ће се односити питање или критика опозиције, да је имао довољно времена да се на њих припреми и пронађе одговарајуће чињенице за своје контрапитање којим, бар наизглед, „запуши уста” политичким противницима. Последица је да се, после краће или дуже препирке, све заврши без објашњења, односно, без икаквог одговора на постављено питање или критику.

Слично је и са саопштењима које опозиционе странке – најчешће Демократска странка – објаве на некој од телевизијских станица. Пошто спикер прочита критички осврт на рад Српске напредне странке или неких њених истакнутијих чланова (или, не дај Боже, самог председника!), одмах следи утук, који често може да буде и дужи од критике. И поред свих невероватних техничких могућности нашега доба, ипак се намеће помисао да уредници телевизије – пошто добију саопштење опозиције – сачекају одговор СНС-а на критику и затим их објаве једно за другим. Гледаоцу се тако не остави ни тренутак да размишља о критици, већ одмах уследе контрапитања и контракритика.

Извор: Политика

Извор: Политика

Недавно је, рецимо, председник Демократске странке Бојан Пајтић изјавио да има повода за сумњу како га прислушкују. Прва реакција СНС-а била је да је у време владавине ДС-а прислушкиван Александар Вучић. Затим се разбуктала расправа, помињан полиграф и шта све не, а да се није ни корак учинио ка утврђивању истине.

Пре неколико дана посланик ДС-а поставио је у Народној скупштини питање због чега је почетна цена за продају Пољопривредног комбината Београд свега 51 одсто од тржишне вредности, да би се одмах за њим јавио посланик СНС-а да пита Министарство привреде шта ће урадити поводом продаје шећеране у Ковачици у време власти ДС-а, где је 200 хектара пољопривредног земљишта продато практично по 15 евра за хектар, а шећерана практично дошла приде, и све у корист тадашњег финансијског директора ДС-а.

А кад је Александра Јерков, посланица ДС-а, позвала државне органе да испитају случај градоначелника Београда Синише Малог, за кога је Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) објавила да је купио 24 стана на бугарском приморју, њој је одмах одговорио Владимир Ђукановић из СНС-а оптужбом да ДС води скандалозну кампању против Синише Малог, а преко њега, у ствари, против А. Вучића.

(Што, можда и није сасвим неосновано. Када се пре годину дана посумњало да је градоначелник Београда делове своје докторске дисертације преписао од других аутора, председник српске владе изјавио је „како у животу није чуо већу глупост”, те, ваљда, због тога комисија Београдског универзитета никако не успева да саопшти своју одлуку о плагијату. И у овом случају, који је повезан са Малим, он изјављује како „зна” да Мали нема 24 стана. Што би, ако се покаже да их, ипак, има, могло да угрози необично високи постотак премијерове популарности.)

Извор: Б92

Извор: Б92

Старији читаоци вероватно још памте некада веома популаран виц о Американцу који долази у СССР у посету свом познанику Русу. Овај му се у писмима много хвалио како је совјетска власт искоренила непоштење и да крадљиваца, практично, више нема. Догодило се, ипак, да је торба коју је Американац за тренутак спустио крај својих ногу док је куповао карту за метро ишчезла готово истог тренутка. Кад је он, затим, згрануто, причао Русу шта му се догодило и питао га како је то могуће у светлу онога што му је писао о лоповима, Рус му је, не збуњујући се ни за тренутак, одговорио: „Јесте, а шта ви радите црнцима?” Има ли неке разлике између Руса из овог вица и начина на који реагују напредњаци у Народној скупштини, на телевизији, у новинама…?


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6b1

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s