Протођакон Андреј Курајев: Хоће ли и свака нова интервенција бити праведна и света?

ss-face-240Није обичај да текстовима на „Стању ствари“ претходи тумачење или „упутство за употребу“; овога пута сматрамо да је неопходно да се читалац упозна са основним подацима о аутору чији осврт на беседу руског патријарха Кирила преносимо. Реч је о протођакону Андреју Курајеву (1963), познатом руском мисионару и (рекло би се) још познатијем блогеру. У нашој јавности је пре неколико година означаван као један од најближих сарадника патријарха Кирила, а онда је и у добром делу српске јавности  добио епитете типа „скандал-мајстор“ и „апологета Пуси рајот“.

Највише буре код нас изазвала је оцена протођакона Курајева да је Гаврило Принцип „убица Европе“, „терориста“ и „бубуљичаст школарац који је убио трудну жену“. У међувремену је Андреј Курајев отпуштен са Московске духовне академије, јер се „појављује у средствима масовног информисања и у блогосфери са провокативним публикацијама и његова активност у тим областима у појединим случајевима остаје скандалозна и провокативна“.

Пре реакције протођакона Курајева преносимо проповед патријарха Кирила.

А. Л.

Патријарх Кирил: Војна операција Русије на Блиском Истоку може спречити велики рат

Војна операција Русије на Блиском Истоку може да спречи велики рат и уклони опасности од наше земље, изјавио је патријарх московски и целе Руси Кирил по завршетку богослужења у Тројице-Сергијевој лаври на дан сећања на преподобног Сергија Радоњешког.

„Видимо какве нам грозне и опасне знаке доноси данашњи дан. Сасвим близу, поред граница наших, траје рат, од чијег резултата зависи, између осталог, и благостање Русије. Понекад су најопаснија и настрашнија крвопролића почињала далеко од граница наших, а потом се испостављало да смо ми сносили најтеже последице тих ратова” — истакао је поглавар РПЦ.

Патријарх московски и целе Руси Кирил

Патријарх московски и целе Руси Кирил

Он је подсетио на историју конфликата у XX веку и нагласио да „данашњи рат, који се води иза јужних граница Русије, може да се претвори у велики рат, уколико не буде заустављен буквално сада”.

„Молимо се преподобном Сергију да нам помогне да зауставимо крвопролиће и – што је најважније — да уклони опасност од наше отаџбине, да нам помогне да схватимо важност тренутка кроз који пролазимо и савладамо невоље, тешкоће, конфликте и поделе, које слабе живот народа” — казао је руски патријарх.

Он је нагласио:  „Ушли смо у посебну епоху. Већ се догађало у прошлости, када смо приступали нечему непознатом, али страшном, да се потом често излазак на крај са тим плаћао многим страдањима”.

„Молићемо Бога да Отаџбина наша, услед ратних дејстава која су сада у току, буде заштићена од напада непријатеља, од смрти и сваког зла” – истакао је поглавар Руске православне цркве.

(Факти, 9. 10. 2015)

Протођакон Андреј Курајев: Далеко-близу

(Блог протођакона Андреја Курајева, 8. 10. 2015)

Протођакон Андреј Курајев

Протођакон Андреј Курајев

„У близини наше (руске) границе, води се рат, а од резултата ратних сукоба у том случају зависиће не само свет, већ и просперитет Свете Русије“, рекао је руски патријарх Кирил у четвртак на крају литургије у Тројственој лаври Светог Сергеја (рус. Троице-Сергиевой лавре), где се јуче молитвено обележавао спомен на Светог Сергија Радоњешког – „игумана руске земље“.

Патријарх Кирил је подсетио да су „некад најопаснија и страшна крвопролића почињала далеко изван наше Отаџбине, да би се затим на нас сваљивала сва последица тог рата: довољно је подсетити на све што се десило у двадесетом веку“.

Дакле, Сирија је близу (Русије) или далеко изван (наше) Отаџбине?

Има 1700 километара не до Москве, него до (руске) границе – и по каквим мерилима је израчунато да је „на (руској) граници“? Да Египат, случајно, није предграђе Москве? И исконско-руско село Израиљка на Јордану (многи Руси називају Израиљ „село Израиљка“, што ове веома вређа – прим. прев.), такође, чујем није мирно…

Тако да сада испада, морамо интервенисати када год нас позове неко острвце попут Гренаде, да му помогнемо? И опет ћемо то назвати превентивни рат, праведан и свети?

daleko-blizu

И све се то изговара у манастиру Светог Сергија – оног који је чак Димитрија Донског одвраћао колико год је могао од битке са Мамајем.

На видео снимку те проповеди забележено је још нешто важно: „Кренули смо у непознато и ужасно искуство, његово решавање биће праћено многим страдањима.“ Тако да можда и није било неопходно да се и ово искуси? Раздражиш осињак, а онда се тужиш што те осе убадају – то је помало чудно понашање.

Истина је да би се понекад извесна ратна авантура, почевши од Русије, окретала управо против ње саме, а цена била страшна. Па тако и није било неопходно да се улази у ову ратну игру. Зар нас 1914-та година није ништа научила? Поново широм света проналазимо „братушек“ и заузимамо се за њих? А нешто раније смо желели да устанемо због неправде учињене браћи-монархистима француским санкилотима. И цену коју смо платили, било је – спаљивање Москве…

А данас читавог дана ТВ-кисељ (телевизијски канал ТВ Русија 1 чији је синоним познати водитељ гео-политичке ток-шоу емисије, Димитриј Кисиљев – прим. прев.) наговештава да и у Авганистану, поново без нас не могу изаћи на крај…

Чуле се и гласине да је Виборски архиепископ Кирил (Гундајев, на место виборског епископа постављен 3. марта 1976. год. – прим. прев.) био лишен звања ректора православне духовне академије и протеран у Смољенск зато што на некој екуменистичкој конференцији није блокирао резолуцију о осуди совјетске инвазије на Авганистан. Вероватно лажу. Наш Патријарх увек је био веран светоотачкој доктрини „војевати на туђој земљи и са мало крви“.

Са руског посрбио: Славиша Лекић 


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5XG



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , ,

6 replies

  1. Педерство духа. Педерство духа повећава вероватноћу за налажењем педерстава и на другим плановима човековим :/

  2. Из земаљске перспективе судити, јесте право дато само реткима. Протођакон Курајев би да приграби право које је имао апостол Павле (будући вазнет на треће небо), те његове речи имају некакву политичку, али никакву богословску тежину. Слични ставови се налазе и код многих наших младих теолога који су узели себи право да бране Православље од православних (и хришћанство од православних?). Будимо савршени као Отац наш небески, имајући у виду да се савршенство не достиже писањем памфлета.

  3. „… младих теолога који су узели себи право да бране…“
    Исправка: дали себи право.

  4. Најпогубнија особина неког клирика православне цркве, као у случају овог протођакона, је да има мозак који функционише и колико-толико слободно и критички размишља, а још ако он то несмотрено и јавно износи (какав ужасни грех и погибељ!!!) – не гине му удаљавање, рашчињавање, и шта све још не. У римокатоличкој цркви се то још некако (до извесног степена) и толерише, а у протестантским то није велики проблем – јер ако у једној грани “забрљаш“ има бар још десет других у које можеш прећи.

  5. Kurajev tacno zna sta radi.
    On je vrhunski profesionalac, koji smieljeno pise svako slovo.
    I to je covjek iza kojeg stoje antihriscanske strukture u Rusiji.

    Mnogima je nepoznato da je Kurajev bio jedan od najagresivnijih ateista u SSSR i da je kao student izdavao i ateisticki i bogoborni casopis.

    Onda se po zadatku upisao na teologiju i po zadatku postao vjerujuci celovjek.
    Posle zavrsetka studija, sluzba ga je postavila sa bude licni sekretar ruskog patrijaha a ista sluzba se potrudila da mu digne rejting kao misionara Rusije.

    Kurajev je clan istog lobija kojem pripadaju i mnoge vladike u Rusiji a taj lobi bi se mogao nazvati kabalisticki.

    On je vrlo korisna osoba, jer posmatrajuci njega i one koji stoje iza njega tacno mozemo da vidimo sta se desava u ruskoj ekumenistickoj crkvi.

  6. Страшни, некад чудесни ђакон, Андреј Курајев – чија је ерудиција на мене деловала хипнотички, поче да се претвара у старца који управља оном застрашујућом скаламеријом у дивном дечјем роману „Чаробњак из Оза“ Frenka Bauma, старца који је на путу да буде ништа. А ништа није тако јадно као малограђанштина одевена у рухо приземног трезвеноумља, шаховског кибицера који види 3 потеза највише али и то мутно и са зловољом. Русија је погрешила 1914 – ето неко довољно храбар да исправи Св. Серафима Саровског и његово завештање Цару. Не није Господ диктирао „непослушном“ Серафиму шта да преда последњем Цару – него то је све само једна реч, како каже ђакон Курајев: „грешка“. И упркос грешкама Русија постоји и буди наду свом осталом свету. А зар није боље да се узмакла од себе, свог послања и као Шведска „почела да се гоји као ушкопљени петао“ (Александар Солжењицин). Најбољи питомац „Факултета за научни атеизам“ сада ђакон као да не види; да није у Сирији, али овај пут као беспрекорна сила Русија; та иста Русија ускоро поново страдала у Москви, Ростову, Волгграду, Смолењску до потпуног нестајања. Не. Важно је ситним малим, малограђанским умовањем бити „трезвен“ за пијацу и кафану.за руске другосрбијанце – потенцијално међународно усташтво.

Оставите коментар