Процес за рехабилитацију Милана Недића почиње 7. децембра

Пред Вишим судом у Београду појавиће се бројни сведоци, а подносиоци захтева припремили су и 1.389 докумената

(Фото: Википедија)

(Фото: Википедија)

Седмог децембра у 12 часова, пред Вишим судом у Београду заказано је прво рочиште у процесу за рехабилитацију Милана Недића, председника српске владе за време окупације у току Другог светског рата, изјавио је за „Политику” његов праунук, генерални секретар Српског либералног савета (СЛС) Александар Недић, подносилац захтева у име потомака.

Ова одлука долази након што је Врховни суд Србије наложио у јулу да почне процес рехабилитације армијског генерала Милана Недића. Процес је први пут заустављен у фебруару 2014, када је Виши суд у Београду одбацио захтев за рехабилитацију као „неуредан”. Александар Недић најављује учешће бројних сведока, међу којима има и јавних личности.

– То су људи које је Милан Недић својим одлукама спасао сигурне смрти стрељањем или депортацијом у логоре. Међу њима су неки истакнути комунисти, као и велики број припадника покрета Драже Михаиловића. Показаће се да Недићева влада није имала везе са са прогоном и уништењем Јевреја у Србији и Београду. То ће скинути љагу са Милана Недића, али и са Србије и Београда. Наш правни тим припремио је 1.389 докумената који поткрепљују ове тврдње – објашњава генерални секретар СЛС-а.

Недић истиче да је његов прадеда спасао од истребљења преко 350.000 Срба из НДХ, да нико из Србије није био мобилисан на Источни фронт, да Недић није оснивач Бањичког логора, већ је то била комесарска управа под Миланом Аћимовићем, као и да тадашња влада нема везе са оснивањем логора Сајмиште.

– Управа и стражари Сајмишта били су Немци или усташе, а са београдске стране, у организацији Немаца, превожени су београдски и српски Јевреји, директно по заповести Гестапоа. Сви ови документи се могу наћи у архивама града Београда и Архиву Србије. Лично је Недић спасао председника и секретара Јеврејске општине у Београду, дотурајући им лажна документа, како би пребегли у италијанску окупациону зону – тврди Александар Недић.

Потомци генерала траже да се поништи уредба Владе ФНРЈ из 1949, којом се народним непријатељима одузимају имовина и грађанска права. Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница. Ако рехабилитација успе, може се приступити решавању захтева о реституцији Недићеве имовине. Његов тестамент је сачињен 4. априла 1941, пре напада Немачке на Југославију. Недић и двојица његове браће, Бошко и Милутин, поседовали су 37 ари Земунског парка, део зграде у Немањиној 35, на чијем месту се данас налази Народна банка Србије, неколико плацева у Вртларској улици у Земуну и плацеве у Гроцкој.

———————————-

Херој и квислинг

Милан Недић био је одликовани официр српске војске у балканским ратовима, а као пуковник у Првом светском рату командовао је бригадом у пробоју Солунског фронта. Између два рата био је начелник Главног генералштаба Војске Краљевине Југославије, а од 1939. и министар војске и морнарице. Због залагања за сврставање уз Адолфа Хитлера, услед неспремности Југославије за рат, смењен је 1940, а реактивиран годину дана касније, уочи Априлског рата. Од окупационих снага прихватио је место председника квислиншке владе, 29. августа 1941, спроводећи немачку политику и идеологију. У октобру 1944. бежи у Аустрију, да би га британске снаге испоручиле Београду у јануару 1946. године. Београдске новине објавиле су 5. фебруара 1946. да је Недић извршио самоубиство у затвору, скочивши кроз прозор. Никада званично није објављено где је сахрањен.

Б. Билбија

(Политика, 9. 10. 2015)


Кратка веза до ове странице:



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

3 replies

  1. Рехабилитација Милана Недића је нешто најважније и најдрагоценије што би требало да нам се деси. За разлику од свих других рехабилитација – које су југословенске, односно рехабилитације личности и дела из периода Југославије, Недићева рехабилитација значи право на живот и самосталну будућност Србије. Рехабилитација двојице жандарма, убијених 7 јула 1941, у Белој Цркви, била је добар први корак у овом правцу, Недићева рехабилитација била би последњи и најважнији.
    Не би било добро да неко схвати рехабилитацију Недића идеолошки, па да из неког апстрактног патриотизма, антифашизма, било ког разлога, буде против. Јер, ми већ имамо нове пресуде за геноцид, те оцену и доминирајуће мишљење (готово целог света) које нас у континуитету држи са „друге стране цивилизованог света“. Самим тим, свако ко би је против ове рехабилитације – сврстава се уз „западне савезнике“ – оне који нам одређују главаре и намећу правила понашања и дозвољеног мишљења, истовремено подржавајући СВЕ српске непријатеље.

  2. Не познајући правничке формулације, мислим да је нелогично судски рехабилитовати никад суђеног (дакле, неосуђеног човека). Вероватно би се могло само констатовати да је ген.Недић неосуђиван, без обзира на све оптужбе и комунистичке клевете против њега. Он је, наводно, извршио “самоубиство“ током истраге (читај: убила га је УДБА). Вероватно би одлука суда да се он сматра неосуђиваним била довољна и да се покрене поступак реституције његове имовине наследницима. Инсистирање на судској рехабилитацији је у овом случају контрапродуктивно, јер комунисти (њихови наследници) који су још увек чврсто у седлу и владају Србијом су једва прогутали све претходне рехабилитације. Ову сигурно неће, а сви судови и судије су играчке у њиховим рукама. Одмах да кажем да сматрам да је генерал Милан Недић био племенит и храбар човек, који се у потпуно безнадежној ситуацији окупиране Србије свесно жртвовао да би спасао шта се спасти могло, и у томе у мери могућег и успео. Свима који у то сумњају, препоручујем да прочитају књигу Станислава Кракова: Генерал Милан Недић I – II, Искра, Минхен, 1963-1968 (фототипско издање поседује Народна Библиотека Србије).

  3. U svojoj AUTOBIOGRAFIJI O DRUGIMA (BIGZ 1990), Borislav Mihajlovic Mihiz dao je niz majstorskih portreta. Iz portreta Milana Nedica (1) navodim samo kraj :

    “ . . . Za svog najpopularnijeg junaka Kraljevica Marka srpska narodna poezija zna da ja „turska udvorica“, ali istovremeno shvata da on dvori sultana da koliko god moze zastiti raju od turskog zuluma. Knezu Milosu se Srbi cak i dive zbog uspelih vazalskih marifetluka kojima je Turcima izmicao asuru, cak mu kroz prste progledavaju i mrtvu kumovsku glavu Crnoga Djordja, poslanu na peskes pasi na Kalemegdanu i sultanu u Stambolu.

    Za Milana Nedica ne znam da li je nas narod nasao i da li ce naci razumevanja, ili ce zauvek ostati pod neizbrisivim zigom Vuka Brankovica. “

    (1) – Kako je Milan Dj. Nedic postao kvisling

Оставите коментар