Век од почетка Макензенове офанзиве на Србију

У селу Рам на Дунаву у среду ће бити обележена стогодишњица од првог судара српске војске са немачким трупама у Великом рату

Осматрачки змај-балон српске војске (Фото: Историјски архив Пожаревац)

Осматрачки змај-балон српске војске (Фото: Историјски архив Пожаревац)

Ових дана навршава се сто година откако су у Првом светском рату, после блиставих победа српске војске на Церу и Колубари 1914. године, здруженим снагама Немачка, Аустроугарска извршиле напад на Краљевину Србију почетком октобра 1915. године. Након што им се придружила Бугарска, српска војска се и поред јуначког отпора нашла у безизлазној ситуацији, а оно што је потом уследило данас нам је познато као „Албанска голгота”.

Један од главних праваца продора немачких снага, с којима се српски војник тада први пут срео, био је у селу Рам на Дунаву, у општини Велико Градиште. Тим поводом, општина Велико Градиште и град Пожаревац заједничким програмом обележавају стогодишњицу одбране Стига у Великом рату.

„Пре сто година овде се бранила Србија. Треба напоменути чињеницу да је велики број војника потицао управо с овог подручја, из општина Велико Градиште и Пожаревац. У беспоштедним борбама с Немцима војници из Стига, Млаве и Хомоља су буквално бранили кућни праг”, каже за „Политику” Драган Милић, први човек општине Велико Градиште и председник Организационог одбора за обележавање стогодишњице одбране Стига.

У намери да бројно надмоћнијем и технички опремљенијем непријатељу пруже отпор што дуже, како би држали одступницу главнини војске и избеглицама у повлачењу, српске снаге су десетковане, а међу изгинулим јунацима био је и син јединац књижевника Бранислава Нушића, Страхиња Бан Нушић. У свом делу „Деветстопетнаеста: трагедија једног народа” Бранислав Нушић је описао ову тешку годину у српској историји.

После једног века од почетка Макензенове офанзиве, браниоцима Србије изгинулим у борбама с Немцима на овом делу тадашњег балканског фронта биће откривено спомен-обележје.

„Централна свечаност одржаће у среду, седмог октобра у селу Рам, где је пре сто година почело пребацивање немачке 11. армије преко Дунава. Позвали смо цео државни врх, а за сада смо добили усмену потврду министра Братислава Гашића да ће присуствовати овом догађају”, рекао је Драган Милић.

Откривању споменика претходиће културно-уметнички програм, као и виртуелна изложба Историјског архива Пожаревац „Стогодишњица одбране Стига и Браничева 1915–2015”. Др Јасмина Николић, директорка историјског архива у Пожаревцу, објашњава да су се током периода затишја 1915. године Централне силе припремале за велику офанзиву против Србије у којој је планирано ангажовање елитних јединица три државе, Немачке, Аустроугарске и Бугарске, под командом Макензена.

„Немачке и аустроугарске трупе почеле су артиљеријски и десантни напад 6. октобра 1915, да би 7. октобра започеле форсирање Дунава на рамском и костолачком сектору. Главнина немачке војске извршила је упад источно од Београда према долини Велике Мораве, док је на Београд усмерена аустроугарска војска због морално-политичког и пропагандног значаја освајања престонице”, наводи др Николић.

Немачка 11. армија, под командом генерала Макса фон Галвица, била је распоређена су на левој обали Дунава од Београда до Голупца. Супротставиле су им се, на потесу од Гроцке до Голупца, Дринска и Дунавска дивизија првог позива, као и Браничевски одред (три пешадијска пука трећег позива). Ове трупе биле су део 3. српске армије под командом генерала Павла Јуришића Штурма.

Према наредбама Врховне команде, која је очекивала савезничку помоћ, српска војска је у борбама почетком октобра 1915. ипак успела да делимично успори напредовање непријатеља. Будући да су савезничке акције изостале, Врховна команда издала је наредбу о повлачењу. До 15. октобра су аустроугарска војска правцем преко Дрине и Саве, а немачка армија преко Дунава, заузеле Београд, Смедерево, Пожаревац и Голубац, приморавши српске трупе на повлачење према Јужној Србији. Истовремено, 15. октобра 1915. без објаве рата, Србију је напала Бугарска армија, онемогућивши повлачење српске војске према грчкој граници и Солуну.

„Уследиле су у новембру 1915. тешке борбе Српске оперативне групе генерала Петра Бојовића против шест бугарских дивизија ради пробоја према Скопљу. Пошто пробој није успео, повлачење српске војске се, преко Косова и Метохије, Црне Горе и Албаније, завршило на Јадрану”, додала је др Јасмина Николић.

———————————-

Србија пионир у развоју ратног ваздухопловства

У оквиру виртуелне изложбе Историјског архива Пожаревац поводом стогодишњице Макензенове офанзиве, посебна пажња биће посвећена борбеним дејствима српске војске на рекама (Сави и Дунаву), као и у ваздуху.

„Србија је била једна од пионира у развоју ратног ваздухопловства, као и у његовој примени. Ваздухопловна команда била је 1915. године пребачена из Београда у Пожаревац, где је радила и извиђачка школа”, рекла је др Јасмина Николић.

Марко Албуновић

(Политика, 5. 10. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5V7

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s