Петру Молодец: Педофилија је скривена смерница хомосексуализма

Није могуће да не дођу саблазни,
али тешко ономе кроз кога долазе;
боље би му било да му се воденични камен обеси о врат,
и да га баце у море,
него да саблазни једнога од ових малих.

Лк. 17: 1–2

pedofilija-ilu

Из године у годину хомосексуалци „цивилизованог“ света одржавају у центрима великих западних градова параде, славећи своје јадне победе – надирање фронта Содома и Гоморе у саму срж друштва, које се све мање и мање може назвати хришћанским, а и оно само себе таквим не сматра.

Ове године румунски хомосексуалци су имали још један повод за славље: нови Кривични законик, који се тешко може назвати румунским, скривено је легализовао педофилију, смањивши до 13 година узраст од којег сексуални злочини над малолетницима не подлежу казни. Ова мера није ништа друго до прећутна сагласност с легализацијом гигантских међународних мрежа које тргују децом и за које наша земља представља привлачну мету.

Деца, деца, деца… Шта хомосексуалце брига за нашу децу?

У савременом свету, који жуди за стицањем „вечне младости“ и „вечног живота“ овде, на земљи, ниједан узраст није тако драгоцен као младост; нико никоме не повлађује толико колико се повлађује пубертетлији с његовим жељама и на први поглед нема бића које је заштићеније од детета.

Међутим, најновији догађаји сведоче о томе да данас нема рањивије групе људи него што су деца и тинејџери. Њихове душе и тела као да су постали поље борбе за судбину овог света.

Док пут од легализације абортуса до легализације и подизања на ниво норме научних експеримената с људским ембрионима и нерођеном децом није био тако дуг и трајао је свега неколико деценија (в. преглед у бр. 3 „Familia Ortodoxă“), пут од легализације до подизања на ниво норме хомосексуализма до декриминилизације и увођења у норму педофилије смањује се све бржим темпом.

Не само недавни догађаји, већ и научна истраживања, као и историја хомосексуалног покрета сведоче о томе да је овај покрет од саме своје појаве као једну од тачака дневног реда истицао подршку педофилије. Може се чак рећи да је педофилија најважнија компонента хомосексуалног покрета без које он практично не би могао да се настави.

А шта друго може да значи пропаганда хомосексуализма под параваном полног васпитања у школама, почевши од најнежнијег узраста, ако не развраћање дечјих душа како би се касније њихова тела претворила у олтаре содомске похоти? Разуме се, притом се истиче најдемократскији изговор – борба против дискриминације сексуалних мањина, равноправност могућности и слобода савести! Али какав други смисао може имати хомосексуално васпитање у школама ако не трагање за следбеницима?

Прећутна легализација педофилије

Кратак екскурс у историју хомосексуалног покрета и западних закона довољан је да би се видело оно што је тако брижљиво покушавала да сакрије кампања коју мас-медији врше у одбрану хомосексуализма – то је управо подршка педофилије.

Свуда на свету где је пропаганда хомосексуализма после Другог светског рата успела да наметне свој дневни ред, један од главних захтева било је управо укидање или смањење година сексуалне сагласности[1] – то је заправо глави циљ педофилских групација које су деловале и делују под маском покрета за права хомосексуалаца. Овај захтев је по правилу задовољен: у земљама у којима су хомосексуалци стекли права узраст сексуалне сагласности са хомосексуалним односима је нагло смањен и сведен је, у принципу, на исти као и за хетеросексуалне везе.

Чешка. До 1961. године хомосексуалне везе су овде биле забрањене. Нови Кривични законик који је уведен исте године декриминализовао је хомосексуализам, али је одредио узраст сексуалне сагласности на 18 година. Међутим, 1990. године узраст сексуалне сагласности за хомосексуалце изједначен је са истом таквом сагласношћу за хетеросексуаце и износи 15 година.

Естонија. До 1992. године законом су били забрањени хомосексуални односи, али је након изласка земље из састава СССР хомосексуализам легализован, узраст сексуалне сагласности за хомосексуалце је одређен на 16 година, а за хетеросексуалце на 14 година. Узраст сексуалне сагласности изједначен је 2001. године: он сад за обе групе износи 14 година.

Финска. Закон је забрањивао хомосексуалне везе до 1971. године, кад су декриминализоване, а узраст сексуалне сагласности је одређен на 18 година за хомосексуалце и 16 година за хетеросексуалце. Закон је 1998. године изједначио узраст сексуалне сагласности одредивши 16 година за лица обе категорије.

Мађарска. До 1961. године закон је забрањивао хомосексуалне везе, али су оне те године декриминализоване и узраст сексуалне сагласности је установљен на 20 година, да би потом био смањен на 18 година 1978. године. Уставни суд је 2002. године одредио узраст сексуалне сагласности на 14 година за сва лица.

Летонија. Хомосексуалне везе су биле забрањене до 1992. године, кад их је парламент легализовао и одредио узраст сексуалне сагласности на 18 година за хомосексуалце. Закон је 2001. године изједначио узраст хомосексуалне сагласности одредивши да износи 16 година за сва лица.

Литванија. Овде су хомосексуалне везе биле забрањене до 1993. године кад су биле легализоване, а узраст сексуалне сагласности је одређен као 17 година за хомосексуалце. Закон је 2004. године изједначио овај узраст за све категорије лица – 14 година.

Србија. Закон је овде забрањивао хомосексуалне везе до 1994. године кад су биле декриминализоване, а узраст сексуалне сагласности је одређен као 18 година за хомосексуалце и 14 година за хетеросексуалце. Кривични законик је 2006. године одредио да је овај узраст, независно од категорије лица, износи 14 година.

Шпанија. Узраст сексуалне сагласности овде један је од најнижих на свету: 1995. године одређен је на 12 година, да би касније, 1999. године био повећан на 13. година.

Такве су законодавне тенденције и на Кипру, у Словачкој, Словенији, Шведској и Великој Британији.[2]

Свуда где се уз помоћ пропаганде шири хомосексуализам као сенка сустопице га прати педофилија, упркос свим маркетиншким напорима хомосексуалног покрета да сакрије ову чињеницу – бар за извесно време.

У САД је Представнички дом усвојио закон – „прогурао“ га је моћни хомосексуални лоби – који прећутно либерализује (декриминализује) педофилију. Овај закон уводи казну за подстицање на мржњу према „сексуалним мањинама“ и прећутно, али намерно педофиле сврстава у „сексуалне мањине“. Молбу представника странке републиканаца да педофили буду искључени из категорије сексуалних мањина иницијатори нацрта закона – Демократске партије – одлучно су одбили.[3]

Иста прећутна легализације педофилије десила се и у Лисабонском споразуму – тексту који претендује на улогу Устава Европе.

Напокон, представници хомосексуалаца у УН су најватренији заштитници „сексуалних права“ деце. Треба посебно поменути Холандију, земљу која је хомосексуалцима дала највећа права и у којој делује партија педофила (која је захваљујући демократским слободама добила право на обављање делатности) и чак се издаје неколико педофилских листова.

У овој земљи су изузетно моћну кампању за признавање „сексуалних права“ деце спроводиле управо хомосексуалне групације – Удружење за интеграцију хомосексуализма СОС[4], које су издејствовале најнижи узраст сексуалне сагласности – 12 година. Овде се деца легално могу силовати, јер закон дозвољава односе између одраслих и деца, уколико родитељи дају пристанак.[5]

Ево шта каже представник хомосексуалаца из СОС: „Педофилију треба сматрати једном од тачака дневног реда хомосексуалца, а узраст сексуалне сагласности треба да буде укинут. Признавање сличности између хомосексуализма и педофилије СОС је одраслим хомосексуалцима омогућило да буду осетљивији за еротске жеље млађих чланова истог пола, проширивши на тај начин хомосексуални идентитет.“[6]

Као што видимо, сви подаци сведоче о томе да подржавајући смањење узраста у којем деца легално могу бити подвргнута сексуалном насиљу покрет хомосексуалаца подржава управо педофилију!

Истраживања показују да дечаци који су у детињству подвргнути сексуалном насиљу од стране хомосексуалаца имају највеће шансе да постану хомосексуалци – и заиста, већина оних који сексуално нападају децу и сами су били подвргнути таквим нападима у детињству.[7]

Хомосексуализам и педофилија: тајна историја

Чињеницу да је педофилија важна компонента покрета за права хомосексуалаца потврђује присуство Удружења америчких педофила (NAMBLA)[8] у њему од самог почетка постојања. Тако је „Платформа права хомосексуалаца“ коју је 1972. године усвојила Национална (америчка) коалиција хомосексуалних организација као један од својих циљева предвидела укидање свих закона који одређују узраст сексуалне сагласности.

Дејвид Торстад, који је истовремено представник покрета за права хомосексуалаца и NAMBLA тада је јасно дефинисао циљеве овог покрета: „Коначни циљ покрета за либерализацију хомосексуализма је остварење сексуалне слободе за све: не само једнака права за хомосексуалце и лезбејке, већ и слобода за сексуално самоизражавање омладине и деце.“[9]

NABMLA је увек имао представнике на хомосексуалним маршевима у Сједињеним Државама. Ово удружење је такође било активан члан Међународног удружења лезбејки и хомосексуалаца (ILGA)[10] – невладине организације коју су УН признале као представника хомосексуалних удружења из целог света. УН су 1995. године под међународним притиском биле приморане да искључе ILGA из својих редова управо зато што није хтео да се одрекне педофилских групација. Један од главних праваца Међународног удружења лезбејки и хомосексуалаца била је и остаје пропаганда „сваке индивидуе, независно од година, да одређује и развија сопствену сексуалност,“ – како сами тврде.[11]

Дакле, главна органиазција хомосексуалаца из целог света подржава педофилију!

Не само то, издања хомосексуалаца у Сједињеним Државама између осталог, пуна су чланака у подршку педофилије као облика изражавања „љубави“ између одраслих и малолетника. А главне новине и часописи покрета хомосексуалаца – „Advocate“, „Edge“, „Metroline“, „The Guide“ и „The San Francisco Sentinel“ – објавили су безброј чланака којима се подржава удружење педофила NAMBLA и сексуално насиље над децом. [12]

„Журнал хомосексуализма“ („Journal of Homosexuality“), главно академско издање хомосексуалаца у САД, издао је двоброј под називом „Мушка близина међу генерацијама“ (науколики назив из којег покушавају да сакрију педофилију) у чијим чланцима се тврди да родитељи педофила, који „воли“ њихово дете (дечака) „не би требало да сматрају за супарника или конкурента, за грабљивца њихове имовине, већ за партнера у васпитању којег треба да примају у своју кућу“.[13]

Амерички часопис покрета хомосексуалаца „Guide“ објавио је на својим страницама следећу тираду: „Можемо да се поносимо тиме што је покрет хомосексуалаца примио у своје редове неке од оних који су се усудили да гласно кажу: деца су природно сексуална и заслужују право да изражавају своју сексуалност, с ким год да пожеле то да раде… Треба слушати своје пророке! Не треба да се плашимо да ћемо бити жигосани као педофили, треба поносно да изјавимо да је секс добра ствар, укључујући и дечји секс… Морамо то учинити ради деце!“[14]

Истовремено научна истраживања само потврђују сличност између хомосексуализма и педофилије. Статистика показује да је удео хомосексуалаца-педофила који насрћу на дечке много већи од удела педофила који су обузети супротним полом.

У контексту ових података чињеница да је пропаганда хомосексуализма све шире заступљена у школама и да су у неким земљама хомосексуалци добили право да усвајају децу, требало би да изазове изузетну забринутост због све веће опасности од насртаја хомосексуалаца на децу. И то штитећи се законом! Јер тако се практично легализује педофилија, а деца која остају без и најмање подршке закона постају лак плен трговаца живом робом у целом свету. И већ сад има све више сведочанства о томе да чланови неких хомосексуалних удружења које закон признаје, врше сексуалне нападе на децу.

Научна истраживања показују да хомосексуализам није урођен, као што то покушава да сугерише лажљива хомосексуална пропаганда, већ представља испољавање тешких психофизичких проблема и проблема у понашању.[15]

Савремено друштво чини лицемерне поступке доносећи безбројне законе о заштити деце од родитељских казни, од физичког кажњавања и тако даље, кришом протурајући „сексуално ослобођење“ и „сексуална права деце“ и de facto озакоњујући педофилију.

Коловође овог масовног безакоња су већ изјављивале да ће педофилија бити следећи циљ у њиховом плану – плану уништења човека као бића које је створено по образу и подобију Божијем. Зар одвајање деце од родитеља не може да допринесе претварању деце у лак плен педофила, који су спремни да их унесреће за цео живот?

И зар приликом доношења мера за заштиту деце не би требало пре свега размислити о заштити породичног огњишта које нашој деци пружа чврсту заштиту и о ватреном сједињењу у љубави супружника – мушкараца и жене, као што је то Бог желео и као што је првобитно створио?

Савремени човек је обузет страшћу за убиством Бога – у себи и ван себе он покушава да уништи све што га подсећа на Бога у односима између људи и у друштву изврћући Његове законе о објављујући безакоње. Савремени човек – ето о чему се ради! – примио је у своје срце и за основу друштва златно теле – „телесну похот и надменост живљења“ (1 Јн. 2: 16)!

Човеку су на избор дата два пута, пред њим су отворена два бездана: бездан љубави Божије, која ће обрисати сваку сузу с наших очију, ако смо тражили Христа, ако смо ишли за Њим Његовим путем, Крсним путем и ако смо испуњавали Његове животворне заповести – или пак бездан пада од Његовог најслађег лица у хаос одсуства смисла, „где црв не умире и огањ се не гаси“ (Мк. 9: 48), пошто смо постали обитавалиште ђавола и његових слугу.

Човек већ у овом животу креће путем који води ка једном од бездана које је избрао, тако да наше будуће стање неће бити ништа друго до природан наставак овдашњег стања – онога што смо тражили, за чим смо ишли и шта смо волели. Зато „ко чини неправду, нека чини још неправду; и ко је поган, нека се још погани; и ко је праведан, нека још чини правду; и које свет нека се још свети. И ево ћу доћи ускоро, и плата Моја са мном, да дам свакоме по делима његовим“ (Откр. 22: 11-12)

С румунског превео Родион Шишков

Familia Ortodoxă. 26.06.2012.

Са руског Марина Тодић

(Православие.ру, 21. 9. 2015)

__________________________

[1] Узраст сексуалне сагласности – у кривичном праву узраст од којег се човек сматра способним да дâ информативни пристанак за секс с другим лицем.

[2] По подацима чл. „Ages of consent in Europe“.

[3] В.: Traditionalvalues.org.

[4] СОС (SOS Homophobie) – Удружење за борбу против хомофобије.

[5]  В.: Frank V. York, Robert H. Knight. Homosexual Teens at Risk: Victims of «Homophobia» or Self-Destructive Behavior? // Family Policy. Family Research Council, 1998. Р. 5.

[6] В.: S. Baldwin. Р. 278.

[7] В.: S. Baldwin. Р. 278; T. Dailey. Homosexual Parenting: Placing Children at Risk // Family Research Council, Issue No. 238. P. 1–8.

[8] NAMBLA (North American Man/Boy Love Association) – Северноамеричко удружење мушких љубавника – организација која се залаже за заштиту педофилије и педерастије.

[9] Frank V. York, Robert H. Knight. Homosexual Teens at Risk. Р. 3–4.

[10] ILGA – The International Lesbian, Gay, Bisexual, Trans and Intersex Association.

[11] S. Baldwin. Р. 272–273.

[12] В.: Исто. Р. 274.

[13] Исто.

[14] Исто.

[15] В.: Исто. Р. 278–282; T. Dailey. Homosexual Parenting. Р. 1–8.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5L2



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Што кажу муслимани: кијаметски вакат.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s