Никола Варагић: Друга страна „успешно“ одржане геј параде

Никола Варагић

Никола Варагић

До сада су организатори геј параде говорили да је разлог за неодржавање параде поноса то што иза организације не стоји држава, зато што нема „политичке воље“. То значи да је полиција била на страни оних који су против параде, а који су за насиље над учесницима параде. Када би држава, тј. полиција, „радила свој посао“, параде би се одржавале без проблема.

Ове године било је „политичке воље“, држава је стајала иза организације, полиција је радила свој посао, и две параде поноса су одржане без проблема. То је још један доказ да је полиција под контролом имала велики број „навијача и екстремних група“. Полиција је под контролом странке на власти. Да ли су ти екстремисти привремено примирени (због уласка у ЕУ), или су заиста „променили свест“ (неко можда и сексуалну оријентацију и пол), друга је тема.

Нису сви под контролом и нису се сви помирили. Већина грађана није „променила свест“ и зато је против параде поноса (можда не толико против саме параде као протеста грађана, колико су против идеологије која стоји иза свега и одбијају такав начин живота), али нису за насиље. Међу противницима одржавања параде има и екстремиста који нису под контролом полиције, а који су спремни да употребе насиље против учесника параде. Ради се о маргиналним навијачким групама, националистичким комби странкама и покретима, неким мањим медијима и сајтовима и појединим свештеним лицима (међу којима има и клирика који су у пензији или који више нису у СПЦ). Од оних неколико десетина који су данас нешто покушали да ураде, већина је приведена од стране полиције, далеко од места одржавања параде. Те екстремне и маргиналне групе шире панику као да ће сви Срби да постану хомосексуалци након одржане параде. Већина грађана Србије, већина верника, већина Срба, неће променити своју сексуалну оријентацију или пол након одржане параде. Зато већина, која је сигурна у себе, није за насиље и зато је та тема (парада као протест грађана, или као дан сећања) све мање важна, зато нема места за панику.

Панику може да створи друга страна. Сада је све на „геј лобију“ и ЛГБТ заједници. Чињеница је да је парада поноса одржана без проблема. Чињеница је да није било много противника параде на улици, да је већина против насиља, да већина „разликује грех од грешника“. Међутим, чињеница је да је већина грађана Србије против промоције идеологије и против центара моћи који за циљ имају уништавање хришћанског брака и традиционалне породице. Чињеница је и то да је данашње учеснике параде поноса чувало више полицајаца него да су у Београд заједно дошли папа Франциско, Обама и Меркелова.

Пошто је сада држава, тј. полиција на страни „геј лобија“, сада „геј лоби“ држи полицијски пендрек у својим рукама и може да спроводи насиље. То сигурно, у почетку, не би било физичко насиље, али може се очекивати нефизичко – на пример, кроз насилне промене у систему образовања и васпитавању деце, без сагласности већине родитеља… Тоталитарна држава је одувек могла да ради шта хоће. То може и сада када је води „геј лоби“.

Дакле, они који су сада на власти у Србији, могу да спроводе само политику која је у складу са неолибералном културом и идеологијом, могу да донесу закон који омогућава хомосексуалној породици да усваја децу, социјалне службе могу одузимати децу из традиционалних породица, могу да уводе Србију у Европску унију без намере да одрже референдум, али је питање колико ће ово стање без панике трајати, а затим и без насиља, и да ли ће екстремисти добити прилику да кажу да су били у праву зато што су паничили „на време“. Ако „геј лоби“, охрабрен овим успехом после данашње параде, крене да нападно и насилно намеће свој начин живота већини грађана, користећи државу која има монопол над силом, сигурно ће се појавити озбиљна политичка снага која ће мобилисати и артикулисати бес и незадовољство већине грађана Србије, да би све те процесе и покушаје „промене свести“ сви заједно зауставили. Зато је сада, када иза себе имају и државу и медије, све на „геј лобију“ и ЛГБТ заједници – да ли ће се за своја права борити поштујући права већине и права деце, или ће кренути да насилно спроводе „друштвени инжењеринг“ и „промену свести“ стварајући „новог човека“ (нову породицу) према својој мери. Ако крену овим другим, екстремним путем, исту такву реакцију ће изазвати међу онима који се томе противе – изазваће „терор већине“. Ако крену првим, толерантним путем, и тада ће се појавити озбиљна политичка снага која ће мобилисати и артикулисати бес и незадовољство већине грађана Србије, али због сасвим других разлога, и са разумевањем за проблеме мањинских заједница.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5Ka



Categories: Разномислије

Tags: , , ,

1 reply

  1. КАКАВ ИМ ЈЕ ТО ПОНОС У ЗАДЊИЦИ?

Оставите коментар