Православље живот вечни: Лажно чудо у Новостима, жена се претворила у „светог Василија Острошког“

Очигледно је да се у последње време површност огледа у сваком кораку нашег обезбоженог друштва. Ипак, да ће због потребе за сензационализмом и чувене Вечерње новости да се баве духовним виђењима површно, на начин као што се прате „Парови“, то никад не би могло да се очекује. То је уједно и слика лаковерности и јадног нивоа расудљивости народа.

Замислимо се колико су, онда, поштени избори који су увек дириговани режимским медијским кућама? Колико лаковерност утиче на катастрофални избор? Вечерње Новости су за сат времена после објављеног „чуда“ на својој Фејсбук страници имале око 7.000 свиђања. Народ је помамљен веровао у „чудо“, а на гласове разума и објашњења појединаца да је аутор фотографије рекао да је фотографији усликана жена, један од читалаца одговара:

– Ne treba pregoniti a pogotovo o nečemu ušta ljudi vjeruju.

Погледајмо о чему се ради:

Парохија шавничка је на својој Фб страници објавила „чудну“ фотографију са Острога на којој је усликан митрополит Амфилохије како служи литургију, док се у позадини један лик између верника обучен у бело нејасно види. То је подстакло администратора странице да упита аутора о чему се ради:

„Питање за аутора фотографије:

Да ли је на фотографији у кругу био неки човјек или је ово појава Светог Василија?
Данашња Литургија на празник полагања појаса Пресвете Богородице 2015.г. Г. манастир Острог.“

Аутор је одговорио:

„Pozdravlja vas autor. Mislim da je u pitanju zena koja se u trenutku okrenula. Ali u svakom slucaju lijep prizor.“

И, овде се прича завршава… Али не завршава се и за Вечерње новости и аутора чланка под иницијалима В. К. Да ли је била сензационалистичка превара, па „ако прође, прође“, или истинска потреба срамежљивог аутора да обавести јавност о битном догађају, тек, овако је догађај преформулисан у Вечерњим новостима:

cudo-amfilohijevo

„ČUDO U MANASTIRU OSTROG Pojavio se lik Svetog Vasilija!

V. K.| 14. septembar 2015. 21:53 |

Na praznik polaganja pojasa Presvete Bogorodice u gornjem manastiru Ostrog projavio se lik Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, u času dok je liturgiju služio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije

NA praznik polaganja pojasa Presvete Bogorodice u gornjem manastiru Ostrog projavio se lik Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, i to u času dok je liturgiju služio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, javila je Šavnička eparhija, a društvene mreže su ubrzo bile preplavljenetom vešću.

To nije prvi put da se kao u nekoj izmaglici projavljuje lik Svetog Vasilija. Dešavalo se i ranije više puta da se pojavi na ostroškim stenama iznad manastira, što su vernici svedočili.

– Video sam svetiteljev lik koji se iznenada pojavio i nestao. Sve je ličilio na san, jer je lik posle nekoliko sekundi nestao. Sigurno je čudotvorac želeo da nam nešto poruči, usmeri nas u ovom vremenu podela u srpskom narodu i naravno zaštiti nas – rekao je jedan od vernika, koji nije želeo da mu se ime pominje. – Nisam smeo ovo da pričam sve dok jutros nisam na društvenim mrežama video snimak.“ (Вечерње новости)

Јасан одговор аутора фотографије који је био дуго пре лажне објаве у Вечерњим новостима објављен и свима је био доступан:

ostrog-chudo

На крају, додајмо да се оваквим лажним чудима не даје никакав допринос општој побожности, нити доприноси популарности митрополита Амфилохија код верујућих, већ се даје материјала за непријатеље Вере да јој се ругају и исмевају. Једина је корист од свега овога је да имамо бољи увид у то колико је народ још увек удаљен од истинске Вере и склон јефтиним баснама и сурогатима у духовном животу. Вечерњим Новостима, дакле, као режимском часопису којем су исти власници као и часпопису Треће око, не треба веровати.

Прелест је озлеђеност природе људске лажју. Прелест је стање свију људи, без изузетка, изазвано падом праотаца наших. Сви смо ми у прелести (Почетак Треће беседе Преподобног Симеона Новог Богослова. Издање Оптинског манастира, 1852). Познавање тога представља најбољу предохрану од прелести. Највећа је прелест сматрати себе за слободног од прелести. Сви смо ми преварени, сви смо прелашћени, сви се налазимо у стању обманутости, и потребујемо ослобођење истином. Истина је Господ наш Исус Христос (Јн. 8, 32; 14, 6). Прихватимо ову Истину вером у Њу; завапимо у молитви тој Истини, и Она ће нас извући из бездана самопрелашћености и прелашћености од демона. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

А хришћани имају заповест да се чувају да не буду преварени:

А када сјеђаше на гори Маслинској, приступише му (Исусу) ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити и какав је знак твога доласка и свршетка вијека? И одговарајући Исус рече им: Чувајте се да вас ко не превари.  Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити… И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. И зато што ће се умножити безакоње, охладњеће љубав многих. (Мат. 24)

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

(Православље живот вечни, 14. 9. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5Fu



Categories: Преносимо

6 replies

  1. “Ако успешно утихњаваш и очекујеш да будеш са Богом, никад не примај ишта чулно или духовно, што ти се представља споља или изнутра, био то лик Христа, или потребитог анђела, или прилику свеца, или умом предочавао и маштовито утискивао светло“ – Св. Григорије Синаит

    “Ко се удостоји да види себе самог, бољи је од онога који се удостоји да види Анђела“ – Св. Исак Сирин

    „Треба угушивати у себи сваку жељу за откривањем (виђењем). Коме треба открити и шта – ствар је Божја. Да ми сами стремимо томе својом жељом сасвим је неумесно. Колико ми имамо искуства, таква је жеља увек била почетак преваре. Ђаво је посеје, и кад успе да је разгори и увуче, успева и да обмане виђењима и откривењима лажним“ – Св. Пахомије Велики

  2. Ово што говоре Свети Оци, односи се на све – и мирјане и монахе, али првенствено на монахе!
    А шт ће, како ће и где ће обични, породични мирјани?
    Стиже утеха, кроз Христове речи: “МНОГИ ЋЕ ПРВИ БИТИ – ПОСЛЕДЊИ И
    ПОСЛЕДЊИ – ПРВИ!“
    Скоро, у разговору са једном монахињом, старицом преко 9о лета, крепког духа
    и ништа мање крепког тела она , каже: Данас је већи подвог бити у породици, него бити у монаштву!
    Да су а нису, Свети Оци имали оваква и оволика искушења, као што то имају данас обични мирјани, првенствено у породици, питање је да ли би се и колико уврстили у Свете Оце.
    Уосталом, у прилог реченом: данас је. по “Агенди 21“ и њој следујућој “Агенди
    2о3о“, највећи непријатељ НСП – ПРАВОСЛАВЉЕ, ПРВЕНСТВЕНО ПРАВОСЛАВВА ПОРОДИЦА, што су јавно изјавили Карл Билт, Збигњев Бжежински и њима слични ликови.
    Данас су искушења горово незамислива у поређењу са искушењима које су имали Свети Оци, у првим и каснијим вековима Хришћанства.
    Према томе, Господ ће ценити те околности, и, свакако, оправдати речено, ДА ЋЕ МНОГИ ПРВИ БИТИ ПОСЛЕДЊИ, И МННОГИ ПОСЛЕДЊИ БИТИ ПРВИ.
    Сада је време убзано, па је данашњи један сат искушења као дан или седмица у
    поређењу са ранијим временима.
    Осим тога, Свети оци, ранијих времена, нису се суочавали са искушењима
    “екологикје“ – загањене, отроване хране, ништа мање загађене воде и загађеног
    ваздуха, а све се то одражва на биохемију тела, а преко биохемије и на душу
    која борави и том телу!

    Драган Славнић

  3. Нису монаси и мирјани конкуренција, нема ту такмичења. И мирјани могу имати жељу за виђењем, а могу и добити дар за виђење.
    Мирјанима јесте тешко, теже него пре хиљаду година јер су већа искушења у световном животу, али (прави) монаси имају већа искушења, јер они побеђују свет до краја, све чулно, итд. Проблеми са којима се мирјани сусрећу у свакодневном животу ипак су “трице и кучине“ у односу на тај духован рад. “Делатност вере испуњује се у чисто духовном делању“. Зато Свети Оци који разликују добре помисли од рђавих, прихватајући оне добре, јесу прави светитељи.
    Данас и мирјани и монаси имају проблем са загађењем природе, а у првим вековима хришћанства су их разапињали, секли им руке и ноге… после су их муслимани набијали на колац…
    Увек је тешко бити хришћанин, у сваком времену.
    Сада је сигурно веома тешко бити хришћанин у Вечерњим новостима.

  4. У књизи “Поуке Божанствене Љубави“ /Београд, 2001./, Старац
    Пајсије Светогорац каже:
    “Једина животна вредност је породица. Кад пропадне породица,
    пропашће и свет… Кад пропадне породица, пропашће све: и
    свештенство и монаштво. “ /тачка, став 12., стр. 178/

    Драган Славнић

  5. Nisu ovo nikakva vidjenja niti ikakve prelesti, nego ovo radi Ristov marketing.
    Risto sluzi liturgiju a pojavljuje mu se svetitelj.
    Prije nekoliko godina je bio onaj golub sto Ristu iz ruke jede,

    Deset posto ljudi ce vidjeti da je u pitanju zabuna a devedeset posto ce reci da je Risto svet. Eto o tome se radi.

    Ko te smradove poznaje toga ovako nesto ne moze da zbuni. Ne braco, nikakva prelest nije u pitanju, niti je u pitanju bilo kakav nesporazum, ovo je namjerno pusteno da se Ristu malo digne rejting, sada pred osmi razbojnicki sabor u Instabulu, ili prijee ukidanja srpske Crkve u Crnoj Gori.

    Ja imam 55 godina, bio sam i u zatvoru i svasta prosao u zivotu ali vecih foliranata i vecih kurvinih sinova od ovih ekumenistickoh sibicara moje oci vidjele nisu.

  6. Слажем се, речено је “рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њом“ (1. Мој. 1, 27-28).

    Само подсећам да су монаси “они хришћани који остављају, колико се може, сва земаљска занимања да би се занимали молитвом – врлином вишом од свих врлина, да би се помоћу ње сјединили са Богом и постали једно са Њим. А пошто молитва посуђује своју силу од свих осталих врлина и од целокупног Христовог учења, онда монаси улажу посебну ревност у испуњавање јеванђелских заповести, и то тако што испуњавање заповести, обавезно за све хришћане, прилажу испуњењу двају Христових савета: савета о неграмзивости и савета о безбрачности. Монаси својим животом теже да се уподобе земаљском животу Богочовека: зато свете монахе називају преподобнима“ (Св. Игњатије Брјанчанинов).

    До сада сам у животу доста пута чуо или прочитао како је монаштво опасност по опстанак Срба, како би данас Срба било много више да нису одлазили у монахе и слично… Међутим, ако се погледају чињенице, видимо да монаха у последња два-три века нема много, крајем 19. у Хиландару није било српских монаха, данас има доста манастира са малим бројем монаха, а у Средњем веку Срби нису имали проблем са наталитетом, породица је била много здравија.

    Такође, доста пута сам чуо да неко за себе каже да је хришћанин, а аскезу схвата као нешто ненормално, неприродно, подсмева се монасима који су у целибату, прави неслане шале на њихов рачун. Такви “хришћани“ су склони стомакоугађању,таштини, гордости, имају проблем да буду верни у вези или браку, итд.

Оставите коментар