Протојереј Александар Д. Средојевић: Бисерко наставља оно што су чинили разни прогонитељи православља

Српска православна црква је пријатељ свих народа Божијих

Поводом текста „Како је Соња Бисерко открила четнике међу српским комунистима

aleksandar-sredojevic-protojerej

Протојереј-ставрофор др Александар Д. Средојевић

„Политика” нас је 1. августа 2015. почаствовала чланком Јелене Церовине и Николе Белића: „Како је Соња Бисерко открила четнике међу српским комунистима.”

На самом почетку пренетог интервјуа Соње Бисерко, председнице Хелсиншког одбора за људска права, који је дала хрватском „Вијенцу”, тврди се „да је цела српска историја једна велика лаж“! Заиста је тешко одговорити на ову изузетно бесмислену реченицу. Требало би поменутој госпођи дати на увид на хиљаде научних радова, домаћих и иностраних научника, који су се бавили српском историјом. Наравно, госпођа зна да је то што је рекла бесмислено, али је врло корисно за ширење одређене идеолошке доктрине.

Ми се нећемо бавити побијањем њених тврдњи, јер је то на кратком простору немогуће учинити, већ ћемо само да подсетимо на неколико основних података које већина Срба зна.

На Србе су деловали Света браћа Ћирило и Методије у 9. веку, и њихови ученици. Они су христијанизовали Словене, али и ширили писменост и културу, чиме је српски народ искорачио из паганства у хришћанство. Касније је, вођен светородним династијама (Немањићи, Лазаревићи, Бранковићи), дао изузетне плодове културе и духовности: Крмчију Светог Саве, Душанов законик, многе манастире: Студеницу, Ђурђеве ступове, Хиландар, Сопоћане, Грачаницу, Дечане…, све до Светосавског храма на Врачару у Београду. Већина српских светиња је на Косову и Метохији, више од 1.300. Само је краљ Милутин саградио око четрдесет цркава и манастира, више но сви владари западног света у том времену. Ови духовни драгуљи, за оне који имају очи, телесне и духовне, представљају немерљиву вредност.

Занимљива је још једна тврдња госпође Бисерко: „Српска православна црква је једна од главних институција које подржавају антисемитизам.“

О, крупне ли неистине! Опште је познато да наш народ никада није протеривао или убијао јеврејски род. Управо на јудеохришћанској религији почива савремена цивилизација, а опште је познато да је сам Господ Исус Христос рођен од јеврејске девојке Марије.

Соња Бисерко (Извор: Вијенац)

Соња Бисерко (Извор: Вијенац)

Српска црква је увек васпитавала своје припаднике да имају коректан однос према свим људима. Не постоји ниједан доказ за супротне тврдње. Довољно је поменути да је Свети Сава, походећи Свету земљу, свугде дочекиван као пријатељ, како од Јевреја, тако и од муслимана и католика. У време краља Милутина, поред православних епископа, седели су и римокатолички бискупи, чак и богумилски „дед из Захумља”.

Има доста примера који сведоче да је однос српског народа према јеврејском у последња два века био више него пријатељски. Познато је да је краљ Петар I положио камен темељац за јеврејску Синагогу у Београду, да је Свети владика Николај (Велимировић) у току Другог светског рата спасао једну Јеврејку и њено дете, а и многе православне породице су штитиле и скривале Јевреје. На свим обележавањима страдања Срба и Јевреја у Другом светском рату присуствују заједно српски и јеврејски верски поглавари.

Многобројни су докази пријатељског односа српског народа према другим народима. Зна се да је за време Другог светског рата, бежећи од фашизма, у Србију стигло више десетина хиљада Словенаца, који нису отишли у своје суседне римокатоличке земље него у православну Србију. Чак су хтели да приме православну веру, али митрополит Јосиф то није дозволио, да не би испало да их у невољи преверавају. Нажалост, супротно је било с православним Србима у римокатоличкој Хрватској, где се радило по усташкој доктрини: једну трећину Срба покатоличити, другу побити и трећу иселити. То се, нажалост, до данас скоро и остварило. И у последње две и по деценије православни Срби у Хрватској се константно преверавају.

Срби су уважавали и непријатеље са бојног поља. Сетимо се да су после Првог светског рата скоро све изгинуле у Мачви, на обалама Дрине и Саве, српске и аустроугарске војнике, похранили у заједничкој костурници у Дубљу, у храму Светог Вазнесења Господњег.

Није госпођа Бисерко усамљена у ширењу неистина о српском народу. Она и њени истомишљеници настављају оно што су кроз историју чинили разни прогонитељи православља, било да су пореклом Срби било неки други. Можемо само да их подсетимо на речи пророка Исаије: „Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светло, а од светлости мрак, који праве од горког слатко, а од слатког горко… који правдају безбожника за поклон, а праведнима отимају правду” (Исаија, 5, 20–23).

Молимо се Господу да сва окамењена срца, из којих се шири неистина, обасја својом лековитом светлошћу.

Протојереј-ставрофор др Александар Д. Средојевић

Наслов: Стање ствари

(Политика, 27. 8. 2015)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице:



Категорије:Разномислије

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s