Бранко Радун: Да ли ће Санда „отићи за” Пајтића у нови ДОС?

Branko-Radun

Бранко Радун

Дешавања на српској политичкој сцени нису ни значајна, а ни драматична, а нарочито на оној која се зове „опозиција”, али ипак су индикативна у смислу геополитичких ветрова који дувају на овом делу Балкана. Сами политички актери, њихови финансијери, али и странци који надзиру „процесе”, настоје да се „њихови” позиционирају, ако не као садашња, а оно као будућа опозиција Вучићевој власти, која је у овом моменту још доминантна. Расписан је конкурс за „прво лице” српске опозиције и он неће бити брзо затворен, јер очигледно још нема такве личности која би могла одрадити посао – у првој фази слабљења, а касније и смене Вучићеве власти. Стартне позиције за трку номинација за „изазивача” заузимају опозициони политичари попут Пајтића, али и неполитичари, попут Саше Јанковића, који очигледно има подршку Шесте флоте.

Нервозна и претерана реакција власти и њима блиских медија око Саше Јанковића, која га је и лансирала у јавности као некаквог „фактора”, говори да он има подршку страних амбасада и да је тренутно „несмењив”, те да може бити председнички кандидат опозиције на следећим изборима. Осим актуелног председника Николића, за ту функцију су се сами номиновали или су их медији промовисали: Ивица Дачић, који то мора да би некако изашао из Вучићеве политичке сенке, а и Зорана Михајловић као могућа „српска Колинда”, што значи не само „плавуша на месту председника”, већ и „нови амерички фаворит” у српској политици.

Поред тог персоналног такмичења за „политичко лице године”, имамо и друге, мање видљиве, али битне помаке и промене. Домаћи моћници и страни амбасадори су свесни да против Вучића, који је на врхунцу популарности, морају, не само пронаћи неког адекватног (а то очигледно нису ни Пајтић, а ни Јанковић), већ и направити коалициони фронт који би могао да се представи као „алтернатива” постојећој власти. Код нас је тренутно могуће направити, или је могуће да се сами удруже, два коалициона блока – први је проевропска опозиција у којој би могли бити Пајтић, Тадић, Живковић, Јовановић, али и нестраначке личности, попут Бећковићке или Јанковића. Други је патриотски савез, у који би могли ући ДСС, Двери и евентуално, СРС.

Међу проевропским странкама и странчицама нема ни неког великог гложења, али ни воље за уједињењем. Но, као и кад се некад формирао ДОС – новац и притисак Запада је довео до превазилажења „уских страначких интереса и лидерских сујета”. На патриотском делу политичке сцене је дошло до приближавања ДСС и Двери, док је Шешељ показао традиционалну гадљивост према коалицијама и то нарочито према Санди Рашковић, коју је частио и епитетима пернатих животиња. Но, различити тонови и самостални наступи Двери и ДСС говоре да се и ту иде оном српском „корак напред, два назад”.

Поред ових опште познатих односа и комбинација назиру се и нове, које на први поглед нису до сада деловале реално. Пре свега, идеја да се створи нови ДОС подразмева да он у себи садржи и патриоте и европејце, да би се покрио шири политички простор и парирало веома широком позиционирању Вучића и Дачића. Иако се може чинити да је традиционално аутономашки, проевропски ДС у потпуној опозицији центристичком евроскептичном и проруском ДСС-у, то и није баш тако. Прво, Санда Рашковић није Коштуница и њене политичке изјаве су у великој мери другачије од „тврдог” ДСС-а од пре неколико година, а и код Пајтића видимо напор да крене у правцу кокетирања са „ДСС-овским бирачима” са тезама о „српској Србији, уместо европске Србије”. Осим тога, Санда Рашковић Ивић је показала своје „политички коректно лице” означавањем као геноцида оног што се десило у Сребреници и демонстрирањем „разумевања” за Олују (интервју у Слободној Далмацији, који није демантовала). Њен евроскептицизам и проруска оријентација су чисто реторички. У односу на ове ставове „српске Марин Лепен”, Тадић изгледа као Шешељ, илити, на српској политичкој сцени ништа није онако као што изгледа.

Да ово није само празна хипотеза потрврђују и наступи Ђорђа Вукадиновића, који је и тренутно, али и традиционално близак и ДС и ДСС, а који промовише Санду и Пајтића као једине „праве опозиционаре” Вучићу, при томе има и велико разумевање за Сашу Јанковића, који је на тренутну функцију изабран лобирањем натовског лобија. Поред тога, пуштен је балон од стране овог аналитичара да би било могуће да ДС и ДСС иду заједно као опозиција актуелној власти.

Ово би била окосница ДОС-а 2.0, који би као и први, имао и своје европско, али и народно лице. Иако оваква коалиција за сада има одређене отпоре у бирачком телу на обе стране, доста је урађено на томе да се они смање. Јасно је и да тајкуни попут Мишковића, који су у немилости режима, имају интерес да ојачају уједињавањам опозицију и на тај начин побољшају своју преговарачку позицију са влашћу. Слично размишљају и у неким амбасадама – Вучић је превише јак, морамо му направити „адекватну опозицију”, а то значи довољно јаку, али и довољно прозападну да би могла да одради посао слабљења Вучића и његове смене када дође време. А то одмах значи да за оне попут Двери или Шешеља тешко да може бити места у таквој „антивучићевској, поствучићевској политичкој сцени”, зато што они никада не би назвали Сребреницу геноцидом, а не би имали разумевање за тзв. Олују. Иако нисам „фан” Шешеља или Двери, дубоко сам уверен да је боље за Србију да они буду опозиција овој власти, но прохрватске „демократе” и „патриоте”.

(Видовдан, 7. 8. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5oP



Categories: Преносимо

7 replies

  1. Коментар са Фејсбук странице Центра за конзервативне студије:

    https://www.facebook.com/cfcsserbia/posts/1737566839796330

  2. Sreća što je B. Radun u milosti Vučića, pa ga sad neće juriti organizacije za zaštitu žena zbog ove mržnje i nipodaštavanja žena u samom naslovu („otići za“…)

  3. Само после озбиљног полкоректног дила може да се у наслову види ниподаштавање жена. Можда метафора није баш успела али се извесне речи у српском језику користе за описивање жена и њихових друштвених релација (удаја на пример, које би можда требало да заменимо са родно неутралним ступањем у брак или ступањем у партнерску заједницу) без икакве намере да се оне омаловаже.

    Можда је Радун требало да напише: Жени нам се Пајтић – Санда ступа у редове новог ДОС-а; то би можда било у смислу афирмативне акције. На страну језичке маленкости много је важније шта је Радун овде написао. Заправо важно је шта нам “структуре“ између редова поручују а то је да се систематски ради на подривању опозиционих снага, на сваком делу политичког спектра а посебно на десници. Нажалост, лидери пронационалних странака, фракција и организација су вазда неспособни да увиде и најмањи заједнички интерес у повезивању а врло је вероватно да су неки и подмазани да роваре.

  4. @Стање ствариsaid:
    „15. август 2015. у 13:34
    Коментар са Фејсбук странице Центра за конзервативне студије:

    5

    0

    Rate This“

    Не видим како гласи тај коментар Центра за конзервативне студије… Мора да ми се покварио компјутер, јер видим да је 5 читалаца дало позитивну оцену томе, ваљда су прочитали тај коментар и допада им се, а можда би чак и мени – а ја не могу ништа да прочитам….

  5. @ Јован Анастасијевић

    Ево коментара и овако:

    Коментар са Фејсбук странице Центра за конзервативне студије:

    Ха ха ха! Ово је генијално. Осим што се наставља рокање између бивших сарадника, текст је веома важан јер фактички преноси оно како Вучић данас гледа на политику и опозицију. Радун је као што знамо дворски аналитичар, али за разлику од ипак образованијег и стога препреденијег, читај покваренијег Драже А, овај човек има тај „квалитет“ да лепо и неувијено излаже шта чује од газде и шта газда воли. Дакле сазнали смо да су и Двери постале пожељна опозиција (О хо хо!), да се ради на раздвајању Двери и ДСС, и да се прижељкује паковање ДСС са жутима.

  6. Е,сада када сам видео и тај коментар Центра за конзервативне студије, могу да додам да се слажем, уз опаску: све што је тај Радун казао је љигаво – смрдљива слуз. После читања његовог текста треба прво добро испрати очи од тог ефекта, и чувати се будућих читања.

  7. Ја развој догађаја у будућности видим мало друкчије.

    1. Тренутно, у Србији као „странке“ постоје Вучић, доста празних позиција, па Дачић. Остало су дроњци које и кад закрпиш међусобно и даље остају дроњци.

    2. Јесте интерес режима да „десницу“ држи слабу и посвађану, али јој истовремено баш таква треба у парламенту, ради веће стабилности „система“. Овакво стање је, неприродно, не представља ни изблиза реално расположење народа и јасно показује да се се ради о претерано успешној политичко-удбашко-спин манипулацији. Са друге стране, сва одговорност за стање, које је катастрофално и све горе, пада на владу и парламент, дакле на левичаре сваке феле и партије националних мањина, а ни мало на десницу. То је, сложићемо се, неправедно, и потенцијално може у неком даљем току да изазове бурну реакцију бирачког тела /под условом да се десничари саберу у памети/ и потпуно преокрене ситуацију. Дабоме, гледано из угла евро-интеграција и сл. свакако тако нешто није прихватљива опција. Дакле, пожељно је нешто десничарских дроњака у парламенту. Није од примарног значаја у ком ће се облику и ко конкретно пласирати у параментарне скамије, битно је да их буде коректних четрдесетак.

    3. По мени заправо наша највећа тренутна невоља: Што десничари, односно врхушке такоименованих дроњака, који од десничарства имају јаку и врућу жељу да шетају зградом скупштине Србије као својом кућом, као жедни бикови ричу за парламентарним животом. Тако ћемо за кратко време моћи их гледати и дивити се мудрим речима Санде Рашковић Ивић (и још које њене друге из ДС-периода + Боро Антељ и пар земљака), Вјерице Радете (те нешто Шешељеве деце, рођака и екс-шофера), од Двери ко умлати даском од тарабе страначког ривала и натера га на послушање, и још пар десетина исто тако дичних синекурисаних десничара.

    4. Да, али, још увек није профилисана европска опција у пуном капацитету. Може се дакле очекивати да Николић буде сасвим ћушнут у запећак, да тамо ћути и пијуцка ракију ако `оће, ако неће м`рш. Дачићу, меденом колачићу, све је ближи крај рока употребе. Можете га,а ко не одмах након избора, онда при првој реконструкцији владе која ће уследити тамо на лето или тако нешто, буде премештен у опозицију, а Вучића ће упарити са опцијама ДС и ЛДП. Рогове ће му значајно скресати, али ће за узврат бити дарован новом меденицом да му лепо звечи.

    5. Е, тако ћете ви из Београдског пашалука коначно кренути европским путем у њено задње двориште, негде правац штала или свињац, а ми из заграничних подручја, као што је Војводина, имаћемо право у кући да говоримо српски а не војвођански, да пишемо ћирилицом и још пуно других привилегија. И ми ћемо исто ући у ЕУ, и бићемо у истом задњем дворишту, у истој штали, само бокс до вас, па ћемо се довикивати.

Оставите коментар