Јекатерина Синељшчикова: Русија ставила вето на формирање трибунала у вези са малезијским авионом

У Савету безбедности УН одржано је гласање поводом нацрта резолуције о формирању међународног трибунала у вези са обарањем малезијског Боинга. Резолуција није усвојена, јер је Русија искористила право вета. Експерти кажу да је то било очекивано.

Фотографија: Reuters

Фотографија: Reuters

Русија је у Савету безбедности УН ставила вето на нацрт резолуције која подразумева формирање међународног трибунала за истрагу обарања малезијског Боинга 777 код Доњецка у јулу 2014. године. За резолуцију је гласало 11 земаља, а три су биле узржане (Кина, Венецуела и Ангола). Представник Француске је ову ситуацију окарактерисао као „озбиљан пораз” Савета безбедности УН, а поједине земље, које су подржале резолуцију, интерперетирале су руски вето као увреду упућену породицама погинулих. Украјина и Малезија су најавиле да ће размислити о другим варијантама истраге овог злочина. На пример, о формирању трибунала изван УН.

Нацрт резолуције је Савету безбедности УН поднела Малезија, а потписале су га и Аустралија, Белгија, Холандија и Украјина. Циљ трибунала је да „пронађе лица одговорна за злочин везан за уништавање” авиона компаније Malaysia Airlines, каже се у нацрту.

„Преурањени” трибунал

Русија је, као и раније, аргументовала своју одлуку тиме да Савет безбдности УН прекорачује своја овлашћења, а да је идеја о трибуналу преурањена, лоше припремљена и неодржива (стални представник РФ при УН Виталиј Чуркин раније је у више наврата упозоравао да ће Русија ставити вето).

„У принципу, Савет безбедности се не бави питањима организације кривичног поступка”, рекао је Чуркин у своме излагању. Он је подсетио да је Савет безбедности правио изузетке када је покренуо иницијативу да се формирају трибунали за бившу Југославију и Руанду, „али тешко да се за такво искуство може рећи да је успешно, с обзиром на гломазност тих трибунала, њихову подложност политичким притисцима, трошкове и трајање судских процеса”. Поред тога, обарање малезијског Боинга се у принципу не може оквалификовати као опасност по мир и безбедност у свету, нагласио је Чуркин, те стога нема никаквих основа за уверење да би одлука трибунала била непристрасна. На крају излагања он је истакао да се Русија, као и раније, залаже за потпуну, независну и објективну истрагу. „Став који смо данас заузели нема никакве везе са подршком некажњивости”, закључио је он. Подсећамо да је Русија 20. јула поднела Савету безбедности сопствени, такозвани „компромисни” нацрт резолуције о Боингу, али он није подржан.

И представник Кине при УН Лиу Ђеји своју одлуку да се уздржи од гласања објаснио је „преурањеношћу” трибунала и тиме да би то само изазвало раскол међу чланицама Савета безбедности. „То неће помоћи ни породицама жртава, ни утврђивању чињеница, ни извођењу криваца пред лице правде”, рекао је он. Са друге стране, министар спољних послова Украјине Павел Климкин каже: „Нема никаквих разлога да се противи трибуналу онај ко није извршио злочин”.

Улога УН

Експерти су за „Руску реч” прокоментарисали гласање, истакавши да су резултати очекивани. Није требало рачунати на то да ће се Русија уздржати, а управо то је од ње очекивао један број западних земаља, сматрају експерти. Потпуно је био предвидљив и потез Кине: „Она никада не гласа против западних земаља, али увек рачуна на подршку Русије у случају потребе”, каже Михаил Коростиков, независни политиколог и експерт за међународну политику. „То опет подразумева и подршку у обрнутом смеру”. Што се тиче Венецуеле и Анголе, ове земље су повезане са Русијом нафтним и гасним пројектима, објашњава Коростиков. „То је, фактички, дипломатија Игора Сечина [директор компаније „Роснефть”]. Трибунали за Руанду и бившу Југославију нису допринели да истрага буде бржа и квалитетнија, каже он, али су зато омогућили да се добије „веома детаљно профилисана медијска слика судског процеса управо онако како је одговарало државама које су основале те трибунале”, сматра експерт. Русија се боји да би „тај трибунал свакако оптужио добровољце Донбаса”, а од њих би траг даље водио до руских војних лица, објашњава он.

Па ипак, вето који је Русија уложила имаће последице бар што се тиче медијског утицаја, сматра директор невладине организације „Руски савет за међународна питања” Андреј Кортунов. Та чињеница се може довести у везу са потребом за појачањем режима санкција, или ће „у том контексту бар бити тешко говорити о њиховом укидању”, каже он. Није искључено да ће управо руски вето појачати позиције оних који се у Америци и Европи залажу за испоруку леталног оружја Украјини, додаје Кортунов. Узгред, 30. јула се санкцијама које је Европска унија увела Криму и Севастопољу придружило седам земаља: Црна Гора, Исланд, Албанија, Норвешка, Украјина, Лихтенштајн и Грузија. Све оне (осим Грузије) придружиле су се и одлуци о продужетку економских санкција које је Европска унија увела Руској Федерацији.

Директор Центра за комплесна европска и међународна истраживања универзитета ВШЕ Тимофеј Бордачов сматра да ће највећа последица овог гласања бити даљи пад ауторитета Уједињених Нација и подривање њиховог значаја као институције задужене за међународну безбедност. „Наши западни партнери изазвали су Русију да уложи вето и тиме су нанели нови ударац Уједињеним Нацијама. Раније су се сви трудили да избегавају овакве ситуације”, сматра експерт. И заиста, Савет безбедности је у последње време једноставно паралисан када је реч о решавању многих акутних питања, слаже се са њим Кортунов. На пример, није постигнут договор о рату у Сирији, а улога Савета безбедности у украјинској кризи, нажалост, уопште се не види, истиче он. Истина, у овом случају ниједан други формат осим УН није легитиман, констатује Бордачов, јер га Русија не би признала.

(Руска реч, 30. 7. 2015)

„Взгляд”: Русија је своју одлуку засновала на искуствима Трибунала за бившу Југославију

У среду, 29. јула, Савет безбедности УН је гласао поводом предлога резолуције о оснивању међународног трибунала за истрагу несреће са малезијским Боингом изнад Донбаса. Русија је, као што је и најавила, искористила право вета како би спречила усвајање ове резолуције.

„Чим су против резолуције, значи да имају нешто да крију”, то звучи као гвоздени аргумент. И заиста, Русија не може да убеди Запад да није одговорна, зато што је већ проглашена кривом. Лист „Взгляд” објашњава чиме се руководила руска власт када се изјаснила против трибунала.

ap-malezijski

Место пада малезијског Боинга

Постоје два разлога за то и оба су већ више пута наведена, пише руски портал.

Као прво, сам захтев да се оснује међународни трибунал под покровитељством УН поводом обарања Боинга представља изузетак. Никада раније није предложено да се пад авиона разматра на тако високом нивоу, а током постојања УН више пута су оборени цивилни авиони поготком ракете или у терористичком нападу. Овакви трибунали су основани за разматрање злочина у рату у Југославији и геноцида у Руанди, али ти догађаји су неупоредиви са трагедијом Боинга, пише новинар.

„Осим тога, сама активност међународних трибунала, посебно оног за Југославију, могла би да буде довољан аргумент против оснивања трибунала. Истрага о грађанском рату у Југословији се фактички претворила у суђење Србима, што је било максимално далеко од правне објективности и што је довело до тога да суд сам себе потпуно компромитује”, пише „Взгляд”. Само искуство југословенског трибунала било би довољно да Русија буде опрезна када се одлучује о оснивању међународног трибунала за несрећу са Боингом.

Други, још важнији разлог зашто је Русија одбила да подржи предлог резолуције о Боингу односи се на могућност  да се трибунал искористи као повод за интензивну информациону и политичку кампању против Русије. На суђење би били позвани руски војни стручњаци, затим државници, а касније и Владимир Путин.

Тема Боинга, наиме, заузима важно место у информационом рату Запада против Русије, према следећем сценарију: „крвожедни тиранин Путин је почео рат у Европи и обара цивилне авионе”. Америци је потребно не само да прогласи Русију кривом, него да то и „докаже” на суду, наводи се у чланку.

„Сам систем међународног наднационалног судства створио је Запад, тачније Англосаксонци, и то за сопствене интересе и према сопственим правилима. Бесмислено је играти карте са оним ко је смислио правила игре, ко дели карте и, осим тога, држи банку. Тако и овде, не треба чак ни пробати. Искуство Тибунала за бившу Југославију и пресуда Међународног арбитражног суда у случају ’Јукоса’ само потврђују да је тако”, сматра руски новинар.

(Руска реч, 30. 7. 2015)

Текстови су објављени уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5jn



Categories: Преносимо

Оставите коментар