Иван Вукосављевић: Конзервативизам и патриотски поглед на свет

Данас се многи питају како неко у 21. веку, веку повезивања, глобализације, интернета, друштвених мрежа,може да заступа враћање неким старијим вредностима из ранијих времена, вредностима које је “прегазило време“, које нису релевантне у овом времену?

konzervativizam

Ти,који се то питају, не разумеју саму срж конзервативизма. Наиме, када човек живи у смутном времену, пуном изненадних промена, обрта, и неизвесности, потпуно је природно да утеху у свом том хаосу тражи у својој прошлости, у неком мирнијем, сређенијем времену, кад се знало шта је шта и шта где иде. Нажалост,већина људи остаје само на томе,сећању и медитацији о прошлим временима.  Не чини ништа да добра времена некако врати,макар у неком измењеном, прилагођеном облику, како би на боље изменио своју садашњост. Кажем већина, јер има људи, попут мене, надам се и попут вас, који су свесни онога што смо имали и изгубили, и спремни су да учине све да бар део тих некадашњих вредности врате.

Данас је популарно да се ствари посматрају из неког глобалног угла, угла који ставља под глобалистичку лупу сваки поступак појединаца и народа и мери га на основу преовлађујућих светских ставова, без преиспитивања да ли су ти ставови исправни и примењиви. Није потребно да се на неке народе делује пуном силом споља у циљу формирања њихових ставова, јер тај посао могу пуно јефтиније да обаве појединци из самог тог народа, заведених шареном лазом „међународних вредности“, које су формиране далеко од тог народа. Такви ставови се у оквиру нације одомаћују и постају пракса и сви који такве ставове на прихватају, проглашавају се назаднима, кочиоцима „реформи“, чудацима и остало. Зато није ни чудо да се особе које говоре позитивно о своме народу, без икакве мржње према другим народима, проглашавају националистима и фашистима, иако су далеко од тога. Још ако позивају да се народ окрене мало својој прошлости у којој је имао сређену државу, очуван национални дух и елементарно патријахално васпитање, онда се тек нападају са свих страна као назадни елементи. „Како је могуће да је некада било боље, да је неки систем вредности био бољи од оног који тренутно пропагирају водеће западне медијске куће“ питају се они. „Ко су они да преиспитују проверене европске или светске вредности.Ваљда ми знамо шта је најбоље за њих. Они су сувише мали да би то знали“ Овакви ставови су свеприсутни у великим земљама око нас. А што је најгоре, са таквим ставовима се слаже и добар део наше омладине, заинтересоване само да усвајају погледе и ставове наметнуте са друге стране,без потребе да размишљају својом главом. Додуше, мора се признати да се један део те омладине полако дозива свести, јер су у медијском мраку у нашој земљи, друштвене мреже постале нека врста политичке платформе.

А најгори злочин у нашој земљи је свакако лоше се изражавати о европским интеграцијама. Кад кажем лоше,не мислим то буквално, јер прави конзервативац је у души демократа, спреман за сарадњу са свим народима, за заједничко деловање и дељење неких вредности које нису у супротности са самим постулатима националног духа једног народа. Лично никада нисам био против сарадње са Европском унијом и њеним народима. Поштујем дубоко европску културу, њено законодавство, поштовање људских права и немам ништа против да највећи део тих европских вековних тековина применимо и у нашој земљи. Али, да би то урадили, ми НЕ МОРАМО да уђемо у Европску унију, не морамо да се утопимо у наднационалну бирократску заврзламу у коју се она претворила. Можемо да Европу волимо и са нашег малог острва на Балкану, и да са њом комуницирамо преко мостова које смо сами направили и преко којих пуштамо само оно што је у нашем националном интересу. Кад једног дана Европска унија постане Европа народа, онда ћемо можда бити спремни да јој се прикључимо на равноправној основи, без уцена и условљавања.

Док се то не деси, задатак сваког патриотски свесног грађанина и грађанке,без обзира на веру и националност, је да ради све што може да неке вредности, које су наши преци вековима стварали и гајили и за њих се борили и умирали, врати у модернијем облику у наше друштво, да учини да се наш човек не стиди када каже да је из Србије, да уради све да оствари једно друштво у коме деца поштују наставнике, родитеље и старије, у коме је лични интерес подређен интересу целог народа и у коме је добробит оних који нас окружују понекад важнија и од наше.

(Српски културни клуб, 27. 7. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5hB



Categories: Преносимо

3 replies

  1. Каже аутор: “јер има људи, попут мене, надам се и попут вас, који су свесни онога што смо имали и изгубили, и спремни су да учине све да бар део тих некадашњих вредности врате.”? Заобилази, да нам саопшти о коме времену прича и на које “вредности” мисли.

  2. Све вредности које су биле пре доласка на власт неолибералног капитализма
    вредне су помена и треба настојти да се њима вратимо.
    На пример: пили смо чистију воду, јели чистију храну и удисали чистији ваздух.
    Доласком на власт ових 5-ооктобараца и њихових следбеника, једемо ГМО храну, пијемо мање испрвну и здраву воду, и удишемо КЕЈМТРЕЈЛИМА ”обогаћен” ваздух.
    Сетимо се бесплтног здравства, школства, реалног права на становање, реално право на рад, реално право законске заштите сваког појединца од било
    које врсте угрожавања личног и породичног интегритета.
    Сетимо се да наша деца нису била вакцинисана неисптравним вакцинама, да
    нису учена по осакаћеним и неморалним школским приграмима, да нису била
    изложена оркестрираноој нарко присили од иностраних и домаћих плаћеника.
    Такође, сетимо се да је тада било стида, а сада је стид срамота.
    Уопште речено, важио је онај опште познат принцип: ”ШТО НЕ ЖЕЛИШ ДА ТЕБИ ДРУГИ ЧИНЕ, НЕ ЧИНИ /НЕ РАДИ/ НИ ТИ ДРУГОМЕ”, а што је врло често
    помињао и тако живео покојни Патријарх Павле.

    Драган Славнић

  3. Vrlo dobar clanak
    Posebno za ovaj sajt (i crkvu) koji brani tradicionalne vrednosti
    Svi narodi na svetu imaju problem ocuvanja sopstvenih tradicija pred navalom novih modernih, efikasnih, brzih i jevtinih ideja, projekata, pravaca, dostignuca . . .

    Ovih dana se vodila i vodi polemika povodom
    – povlacenjem cirilice pred latinicom
    – secom hrasta u Savincu
    – prekrivanjem ostataka jedne bazilike
    – umetnicke slobode pri oslikavanju (freskopisanju) crkava

    Dok ta polemika ostaje na verbalnom i kulturnom nivou, ona nas uzdize i obogacuje
    Kad ona predje u vredjanje i mrznju (sto se nazalost i medju nama desava), fizicki obracun nije

    Kao primer :
    Mi na Balkanu smo cesto jedni drugima rusili spomenike kulture, ne shvatajuci da su oni nasa zajednicka bastina, nase zajednicko bogatstvo. Naveo bih rusenje manastira na Kosovu, miniranje dzamija u Foci i Banja Luci, gadjanje topom mosta u Mostaru . . .

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading