Највећа европска џамија биће у Букурешту

Оштре политичке полемике поводом подизања исламског центра у румунској престоници

Рамазанска молитва у петак на стадиону „Динама” у Букурешту (Фото: Бета)

Рамазанска молитва у петак на стадиону „Динама” у Букурешту (Фото: Бета)

Од нашег дописника

Букурешт – Влада премијера Виктора Понте повукла је један необичан, неки тврде необјашњив, потез, који је већ назван „исламски гамбит”. Гамбит је шаховска замка или жртва. Румунска влада је донела одлуку да се у Букурешту веома брзо изгради џамија која ће бити највећа у Европи. Уз ту џамију, која ће моћи да прими одједном 2.000 верника, ићи ће читав комплекс објеката – универзитет за, наводно, 6.000 студената исламистике, библиотека, простори за рекреацију и кантина за 100 невољника дневно. Све ће то бити саграђено у стилу архитектуре из доба османске ере.

За ову џамију рекорд држава даје румунској муслиманској заједници у концесију на 49 година терен од 11.000 квадратних метара. Богомоља ће бити подигнута у веома траженој северној зони престонице. Новац за изградњу (три милиона евра) даје Турска.

Како пише турски лист „Дејли сабах”, Анкара ће заузврат дати терен у Истанбулу за изградњу једне православне цркве и румунског гробља.

Из званичне статистике се види да у Румунији живи укупно 80.000 муслимана. Од тога у Букурешту обитава њих око 10.000, од којих половину сачињавају савремене придошлице из разних арапских земаља, које су и најактивније.

Румунски муслимани су концентрисани углавном у источној покрајини Добруџа, коју запљускују Црно море и Дунав. Та је покрајина припадала Турској све до 1877, када ју је Румунија анектирала. У Добруџи је постојало на десетине џамија, док на територији Влашке и Молдавије, касније Румуније, по договору са Турском, уз плаћање одређеног данка, током векова, џамије уопште нису грађене.

Тренутно, Букурешт има четири џамије мањих димензија и више молитвених места. Исламска заједница сматра да је то недовољно.

Вест о изградњи велике џамије у престоници, која ће имати и свој универзитет „европског кова”, изазвала је бурне и скоро једнодушне реакције овдашњих медија. На рачун премијера Виктора Понте, чији се иначе политички рејтинг веома срозао последњих месеци, сручила се читава бујица оптужби. Међутим, најоштрији напади дошли су са стране бившег председника Трајана Басескуа, који је и сам, пре 12 година, када је био генерални градоначелник Букурешта, дао пристанак за изградњу џамије и у том смислу водио преговоре са муслиманском заједницом.

У жељи да се поново нађе у жижи политичких збивања Трајан Басеску мења мишљење и сада тврди да „идеја о томе да се у Букурешту изгради највећа џамија у Европи и исламски универзитет за 6.000 полазника представља ризик за националну безбедност”.

„У тренутку када се ислам шири ка Балкану, нема већег ризика за националну безбедност од овога да овамо доведеш муслиманске студенте и да их потом извозиш у Европу. Мислим да су оваке одлуке у најмању руку непромишљене, ако не и антинационалне.” Бивши председник предлаже да се о свему томе расправља на Државном савету одбране (КСАТ), који је овде врховни орган за питања безбедности, и да КСАТ поништи „непромишљену одлуку”.

Најутицајнији румунски историчар Неагу Ђувара са крајњом скепсом гледа на најновији „исламски пројекат” у Букурешту: „Сматрам да је апсолутно недопустиво да једна земља која се стотинама година борила против муслиманских верских елемената на својој територији сада постане центар за ширење исламизма. То је потпуно незамисливо.”

Теолог Раду Преда сматра да, „ако се ова џамија ставља у геополитички план, онда ничу многа питања”. „Једно од тих питања је сасвим легитимно: какву поруку преноси један такав пројекат”, истиче Преда.

Другим речима, Румуни очекују да се о томе огласе и Европљани. А дотле лидер румунске муслиманске заједнице, муфтија Јусуф Мурат на све могуће начине одбацује „антиисламистичке” оптужбе и тврди супротно – да ће нова џамија имати далекосежне позитивне последице.

„Ми ћемо у ствари сузбијати верски прозелитизам. Није реч ни о каквом универзитету, већ се ради о обичној недељној школи, где ће се – суботом и недељом – деца упућивати о коранске прецепте.” „Наша библиотека ће садржати само ауторизоване верске и научне томове из којих ће се омладина коректно упућивати у ислам. Тако ћемо сузбијати рад незаконитих џамија које се оснивају по престоници”, каже муфтија Мурат.

Муфтија Јусуф Мурат тврди да разне фондације и НВО отварају џамије које нико не контролише и да оне ничу као печурке после кише.

„Отварањем велике џамије ми ћемо заменити све те илегалне џамијице у којима сумњиви имами свашта проповедају. То су муслимански идеолози школовани по фундаменталистичким установама других држава.” Наш муслимански центар биће место просвећивања, а не фундаменталистичке пропаганде”, закључује Мурат. По муфтијиним речима, оптужбе бившег председника Трајана Басескуа за „извоз фундаменталиста по Европи” потпуно су неосноване и воде ка „распиривању верске нетолеранције”.

Извесну смирујућу димензију у читавој повици око „мегаломанске” џамије у Букурешту унео је председник Клаус Јоханис својим учешћем, заједно са муфтијом Јусуфом Муратом, на Ифтар вечери Рамазанског поста. Изјава, коју је он том приликом дао, као да је одједном стишала страсти. „Ваше вредности и традиција незаменљив су допринос етничком и верском богатству Румуније и изградњи једног друштва разумевања, толеранције, дијалога и мира”, изјавио је председник.

Ипак, неке сумње опстају. Муфтија Мурат дао је „гаранције” да се исламски фундаменталисти неће угнездити у Букурешту. А шта ће бити ако се „гарант” промени? Јер овде муфтију бирају сваке четврте године. Остаје и друга сумња: шта ће Букурешту (са свега 10.000 муслимана) највећа џамија у Европи. И то када се зна да велика већина румунских муслимана живи у Добруџи, тачније Констанци, где поред заиста велике џамије, коју је 1910. подигао краљ Карол Први, као свој дар, постоје десетине џамија по многим другим добруџанским местима.

После извесног оклевања по питању зидања муслиманске катедрале у престоници огласила се и Румунска православна црква. Она нема ништа против али хоће да буде сигурна да ће се испоштовати реципроцитет, односно да ће у Истанбулу бити саграђена обећана румунска православна богомоља.

Милан Петровић

(Политика, 20. 7. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5fJ



Categories: Вести над вестима

Оставите коментар